tag:blogger.com,1999:blog-71792992227128697432024-03-19T02:51:43.293-07:00Мен, у ва интернетБеҳзод Қобуловhttp://www.blogger.com/profile/06482918966278577585noreply@blogger.comBlogger19125tag:blogger.com,1999:blog-7179299222712869743.post-89413137242818616022017-05-04T22:58:00.000-07:002017-05-04T23:44:27.215-07:00МЕЗОН<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center; text-indent: 27.0pt;">
<b><span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: UZ-CYR;">Аввали<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt;">
<i><span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: UZ-CYR;">Ҳаммасини қайтариб ўтирмайман: ўша мукофот ҳақида соз-носоз
гаплар кўпайди. Ўзимга савол бераман: эътирозлар ҳақлими? Шу, шу ва шу гаплар
ростми?.. Бўлаётган гап-сўзларга кўра, вазият шундайки: билганларнинг оғзида
талқон, биз каби билмасвойлар солди тўпалон. “Хўш, бу мукофот ҳақида нималарни
биласан ўзи?” дея ўзимга савол бердим. Кейин ушбуни ёздим...</span></i></div>
<a name='more'></a><i> <o:p></o:p></i><br />
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt;">
<i><span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: UZ-CYR;">Бошламада айтишим керак: “Олтин қалам”га ҳар йили,
асосан оила аъзоларимнинг қистови билан ҳужжат топшираман. Улар телевидениедаги
дабдабали, одамни курашларга чорлайдиган даъваткор рекламани кўришади ва, ҳеч
бўлмаса, журналистикада адолат борлигига негадир қаттиқ ишонишади. Мен эса
уларга бу мулоҳазанинг зиддини уқтира олмайман, бор гапни айтишга тилим
бормайди. <o:p></o:p></span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt;">
<i><span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: UZ-CYR;">Айтганча, топшираман, дейишим хато, ҳеч қачон ўзим
бориб ҳужжат топширмаганман. Аёлим қилади бу ишларни. Материалларимни эринмай
йиғади, саралайди ва ҳ.к. Бу гал ўзим топширдим. Кутганимдек, мукофот олмадим.
Биламанки, бу мукофотга эга чиқиш учун пишиқ-пухта мақолаларнинг ўзи етарли эмас.
Тўғри, мутлоқ умидсиз эмасдим. Бироқ, қуруқ серия давом этишини тахмин-у тусмол
қилардим, галдаги мағлубиятга ўзимни руҳан тайёрлаб борардим.<o:p></o:p></span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt;">
<i><span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: UZ-CYR;">Биласизми-йўқми, танлов шартлари, саралаш усуллари
антиқа. География, жинс, миллат, тил ва ҳ.к. Таниқли публицист Абдуқаҳҳор
Ироҳимов танловга ҳужжат топширганда, йиғма жилдни елимлаб қўйган экан. Мукофот
тегмагач, ўша жилдини қайтариб олиб кетишга келганда кўрсаки, унинг
материаллари ҳатто очиб кўрилмаган, елимланган ҳолида турган экан!..
Демоқчиманки, менинг ишларим ҳам ақалли очиб кўрилмаганига ишонаман. Чунки, бу
йил анча “шаккок”лик қилдим. Юртимда катта ўзгаришлар бошланганда,
журналистларга ўз мавқеини тиклаш учун тарихий вазият етилган бир шароитда, Тоҳир
Малик ибораси билан айтганда, “писта қилиб” ўтирмадим. Хусусан, ЎзА, ТВдаги
айрим нуқсонлар, кулгига лойиқ ҳаракатлар ҳақидаги баъзи мулоҳазаларим, дадилликни
янада кучайтириш ҳақидаги таклифларим, агарчи ОАВ ривожи, сўзнинг мутаборак
мақоми йўлида изсиз кетмаган бўлса ҳам, кимларнингдир қитиқ-патига текканини
тусмол қилардим. Эҳтимол, онг ости (подсознание) ички бир ўжарлик билан ғирром
мукофотларга қарши шу тарз исён қилган, фикримни очиқ айтишга мажбурлагандир. Тасаввур
қилингки, бир ишни бажарсангиз ижтимоий-сиёсий рағбат оласиз, бажармасангиз
виждон ҳузурда бўлади. Бу ишнинг номи жим туриш эди. Минг шукрки, мен жим ўтира
олмадим. Бунинг эвазига виждоним билан ҳоли қолганимда мукофотлардан-да зиёда
мукофот оламан – “Сен зўрсан, мағрурсан, икки кўзингни мўлтиратиб “тепа”га тикилмайсан,
бировга ёқиш, очко олиш илинжида ёзмайсан, ялтоқи эмассан!” дейди у. Зиёли ва
ижодкор одам учун ўзига ўзи чиқарган ҳукм, баҳодан зиёда баҳо йўқлигини
тушунган-тушунади.<o:p></o:p></span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt;">
<i><span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: UZ-CYR;">Бу гапларни айтишдан мурод шуки, ҳеч кимда
сўзларимнинг мутлақо самимий эканига шубҳа бўлишини истамайман. Қуйида номлари
келтириладиган дўстларда ҳам, танлов ҳайъатидаги танишларда ҳам. Улар билиб
қўйишларини истардимки, менда аламзадалик кайфияти йўқ. Фикрларим мукофот
олганларга нисбатан эътироз эмас, саралаш механизмининг танқидий таҳлили,
холос. <o:p></o:p></span></i></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center; text-indent: 27.0pt;">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center; text-indent: 27.0pt;">
<b><span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: UZ-CYR;">Бош миллий мукофот<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: UZ-CYR;">Жорий йил бу мукофот
ардоқли журналимиз – “Тафаккур”га берилганида қандай мантиқ бор? Журнални
мунтазам кузатиб борадиган зиёлилар бу хабарни эшитганида дастлаб: “Э, қойил,
ҳақли эди!” қабилида ўйлаганми ёки “Ваниҳоят беришибди-да, бор экан-ку, адолат”
деганмикан? Саволнинг жавобини қалбингизга кўмиб, гапнинг давомини эшитинг. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: UZ-CYR;">Хў-ў-ўш, билганим
шуки, “Тафаккур”нинг энг зўр даврлари, дарҳақиқат, ҳар бир чиқиши жамият
ҳаётида катта акс-садо берган йилларини эслайсизми? Адабиётшунос Шуҳрат Ризаевнинг
таъбири билан айтганда, ўшанда ватанимиз зиёлилари иккига: “Тафаккур”ни ўқий
оладиган ва ўқий олмайдиганларга бўлинар эди. Тўғри, журнал бугунги ҳолида ҳам
имло ва иншо юзасидан бошқалардан бир эмас, икки-уч қадам олдинда.
Демоқчимизки, адолат тақозосига кўра, уларга бу мукофот аллақачонлар
топширилиши керак эди. Дарвоқе, Бош муҳаррирнинг тақдирлаш маросимида айтган сермаъно
сўзларида ҳам баайни ҳодисага, дунёнинг ажаб ишларига таассуф бор эди. Демак, шуниси
аёнки, “Тафаккур”чиларни мукофотлаш, яъни “кечиккан изҳор”нинг касрига, айни шу
йилда жонини жабборга топширгудек ишлаган қайсидир қаламтутар дилтанг вазиятда
қолган. У эҳтимол сиздирсиз, балки бошқадир, муҳими вазият шундай, оғайнилар. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: UZ-CYR;">Эркин Аъзам –
мард ижодкор. “Бу менинггина мукофотим” деган гапни айтмади. Саҳнага жамоаси
билан кўтарилди. Жамоавий мукофотни шахсан ўзиники санаган муҳаррирларни ҳам
кўрган, кўп қатори “анинг андоғ қилғуликлариға” кулиб қўя қолган чиқарсиз.
Қиёсан айтганда, Эркин Аъзамдек шахсияти бутун, иродаси метин ижодкорга аталмиш
рағбатда кечикишдан бўлак жиҳат, ғирромлик йўқлигини ҳамма, жумладан,
соцсетларда аламнок ёзаётганлар ҳам билиб, эътироф қилиб турибди. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: UZ-CYR;">Шунга қарамай,
ушбуни ўқиётганларнинг виждонига ҳавола қилиб бир савол йўллайман: “Тафаккур”га
айнан шу йили Бош миллий мукофот тақдим этилиши адолатданми? Яширмай айтаман,
менинг жавобим: “Йўқ”. Ўтган йиллар, хизматлар учун бериладиган мукофотлар
бошқа, даврийликдаги жонбозлик учун бериладиган мукофотлар бошқадир. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt;">
<i><span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: UZ-CYR;">Эслатаман</span></i><span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: UZ-CYR;">: “Олтин қалам” Миллий мукофоти
ҳар йили 31-мартдан 31-мартгача бўлган оралиқда эълон қилинган материаллар учун
берилади. <o:p></o:p></span></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center; text-indent: 27.0pt;">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center; text-indent: 27.0pt;">
<b><span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: UZ-CYR;">Матбуот<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: UZ-CYR;">“Ёш куч”ни
ўқийсизми? Дангал айтинг, улардаги креативлик, давр моҳиятини англаб,
қолипларни парчинлаб сўз айтиш, ҳақиқатнинг кўзига тикка қараш, шакл ва
мазмунни омихталаш яна қайси нашрда бор? “Ёшлик”ни-чи, гоҳида ўқиб турибсизми?
Бу ихчамгина жамоа публицистларнинг янги авлодини кашф, жалб эта олганига нима
дейсиз? Гоҳ-гоҳида ёш, жамоатчи публицистларни жамлаб мавзу, йўналиш бериб
турадиган мамлакатимиздаги ягона нашр айнан “Ёшлик” эканини биласизми, дўстлар?
Айтиб қўяйки, бу журналларга алоқам йўқ. “Ёшлик”да қачондир эълон қилинган
мақолам эса бошқа мавзуда. Публицистларнинг янги авлоди деганда ўзимни назарда
тутмадим. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: UZ-CYR;">Яна мулоҳазада
давом этамиз: бугунги “Жамият” газетасининг журъати яна қайси нашрда бор?
Давлат раҳбарининг ҳар бир иродасини қадам ба қадам тарғиб, таҳлил, тафаккур
қилаётган шундай нашр борми яна? Ҳар
чиқишида юзга яқин мавзуни қамраб олаётган расмий газета ҳам эҳтимол фақат
шудир. Танқид тиғини таҳлилга қориштиришда байроқдор бўлаётган нашр ҳам
“Жамият” эканини ўзаро гурунгларда очиқ-ойдин эътироф этамиз-ку! Аммо эътиборга
келганда, вазият ўзгариб қолибди. Сабабини биласизми? Чунки, газета яқинда
“Эътироф”ни олган, вассалом. Тушунтириб бўлмайдиган қоидаларга кўра, битта
газетани, бордию у чиндан ҳам шунга арзиган тақдирда ҳам, қайта ва қайта
эътироф этиш мумкин эмас.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: UZ-CYR;">“Даракчи” деган
газетани сап-сариққа чиқариб қўйганмиз. Лекин ўйлаб кўрилса, улар кундалик
ҳаётимизда нима билан тўқнаш келсак ўшаларни ёзади. Сариқ матбуот эса бошқа
мавзу. Бизда сариқ матбуот шаклланиши учун вазият йўқ ҳали. Уларнинг ўқувчи
топишга интилишини нохолис баҳолаш туфайли газета расмий назардан четда қолиб
кетаяпти. Бугун катта газеталарда янгилик дея қулоч-қулоч мақолалар ёзилаётган
мавзулар аллақачон “Даракчи”да муҳокама қилинган, танқидий-таҳлилий материаллар
туркуми чоп этилган бўлиб чиқади. Яқин кунларда, дейлик, обуна масаласи кун
тартибидан тушиб, барча нашрларга тенглик тақдим этилса, “Бор, ўз аравангни
ўзинг торт, мажбурий обуна нимаси, шундай ёзки, керак бўлса, одамлар газетангни
қидириб ўқисин”, дейилса, ишонаманки, бошқалар ҳам айнан “Даракчи”нинг йўлидан
боради. Ўқувчи топиш, жалб қилиш учун одамларнинг тилидаги мавзуларни кўтаради.
Истайсизми-йўқми, келажак шундай бўлади. Мажбурий обуна деганлари боқий жараён
эмас. Тобора умри тугаб бораётган воқелик.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: UZ-CYR;">Чори Латипов –
устозим, талаба йигитни “Маҳалла” газетасига ишга жалб қилиб, тўғри ёзишни
ўргатган илк маънавий раҳнамом. Сирожиддин Саййид ўзбекнинг катта шоири, кўп,
жуда кўп шеърларини ёд биламан. Аммо бу мавзуда гап кетганда, уларга бўлган
шахсий симпатиямни четга суришга мажбурман: мени кечирсинлар. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: UZ-CYR;">Хуллас,
“Ўзбекистон адабиёти ва санъати” ва “Қишлоқ ҳаёти” нашрларига мукофот тақдим
этилганида эса авторитет, жами хизматларни инобатга олиш механизми бош ролни
ўйнаганига шубҳам йўқ. Ҳа, рост – Чори
Латипов ва Сирожиддин Саййид ўзбек публицистикасининг атоқли сиймоларидан. Бироқ,
уларнинг шу ўтган бир йил давомида газета равишини янгилаш, ҳозиржавоблик
борасидаги хизматлари инобатга олиниб, мукофот берилганига сиз ишонаверинг. Мен
эса ўз ҳақиқатларим билан қолавераман. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: UZ-CYR;">Уйимда ЎзАСнинг
15 йиллик тахламлари бор. Газетани доим кузатиб бораман. Холис айтганда, “Торнинг
чўмичдан фарқи”, “Залолатга далолат қилувчи китоблар”, “Онам дерман...”,
“Адабиёт муаллими”, “Мутолаа санъати”, “Мирзакарим ва Мукаррама қиссаси”, “Арқон
солиб учар турналар” каби публицистик (бадиий адабиётга дахли бўлмаган
демоқчиман) мақолалар чиққан кечаги кунларни эслайсизми? Ишонишингизни
истардимки, бу мақолаларнинг номларини хотирамдан ёзаяпман. Кейинги бир
йилликда ана шундай эсда қоларли мақола ўқидикми? Жўрабек Жаҳоннинг “Дилрабосан
бунчалар Ватан” деган эссесини эслаяпман. Эҳтимол, газетачиликни тушунмай
қолаётгандирман. Лекин бошқа бирон мақола ёдимга келмаяпти. Ёдда қолмайдиган
мақолалар сардафтарини мукофотлашда мантиқ борми? Бу ўринда гап
адабиётшунослик, танқидий мақолалар эмас, журналистик материал, публицистика
ҳақида кетаяпти. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: UZ-CYR;">Хуллас, газета
жамоасига ҳурматимни сақлаган ҳолда айтаманки, айтайлик, ЎзАС ни кейинги ўн
йиллик тахламларини варақлаб кўрсангиз, газетанинг энг зўр даврлари бу
эмаслигини биласиз. Янги раҳбарият, янги муаллифлар жўрлигида қайнаётган газета
секин-аста мавқеини мустаҳкамлаб бориши, кучайиши турган гап. Лекин: <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt;">
<i><span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: UZ-CYR;">Эслатаман,</span></i><span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: UZ-CYR;"> “Олтин қалам” Миллий
мукофоти ҳар йили 31-мартдан 31-мартгача бўлган оралиқда эълон қилинган
материаллар учун берилади. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt;">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center; text-indent: 27.0pt;">
<b><span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: UZ-CYR;">Интернет журналистикаси<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: UZ-CYR;">Бу мавзуда
ўйлаганимда дастлаб, кимдир билмоқ учун, кимдир билинмоқ учун интилади, деган
фикр хаёлимга келди. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt;">
<span lang="EN-US" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: EN-US;">Uznet</span><span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: UZ-CYR;">да илгаритдан
вазият шундайки, халқ журналистикаси бошқа, давлат журналистикаси бошқадир.
Ижтимоий тармоқларда, блогингда машҳур бўлганлар, дангал ва таҳлилий фикрлари
билан ўқувчи тўплаганлар бор. Интернетдаги uz сегментида тахминан йигирмага
яқин таниқли шахслар, дейлик, ўз профилига битта гап ёзса ҳам камида беш мингта
одам қисқа вақтда ўқийдиган, муносабат билдирадиган муаллифлар шаклланди. Мен
бунда оғзига келганини алаҳсирайдиган, асоссиз танқид билан одамларни
довдиратаётганларни эмас, жўяли фикрлари билан чиқаётганларни назарда
тутаяпман. Ва улар билинмоқ учун эмас, ниманидир билмоқ, англамоқ, тушунмоқ
учун ёзадилар, фикр айтадилар.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: UZ-CYR;">Яна бир
очиқ-ойдин ҳақиқатни эътироф этиш керакки, бугун наинки Ўзбекистонда, бутун
дунёда ҳам ижтимоий кайфиятни шакллантираётган асосий омил интернетдир. Бугун
газеталар, радиолар, телевидение интернетдан мавзу, материал олади. Аччиқ
ҳақиқат шуки, одамларимизнинг ОАВ га бўлган ишончини интернет журналистика
маълум маънода қайтара олди.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: UZ-CYR;">Агар ОАВ лар ўз
иши билан шуғулланганда, давлатимиз шунча маблағ сарфлаб халқ қабулхоналарини
очмаган бўларди. Одамларнинг арзу додини эшитадиган, давлат билан халқ ўртасида
кўприк вазифасини бажариши лозим бўлган биз журналистлар оғир иқтисодий
шароитни ўнглашга тиришаётган давлатимизга ростмана елка тутганимизда, она
Ўзбекистоннинг оғриқларини унутганча, афсонавий Сусамбил, ердаги жаннат ҳақида оғиз
кўпиртирмаганимизда халқ билан мулоқот бу қадар долзарб эҳтиёжга айланмас эди.
Кимдир ичида тан олар, кимдир ошкора, аммо факт шуки, бугунги ОАВлар ичида
интернет сайтлари халққа энг яқин ижтимоий институтдир. Айнан интернет
журналистикаси одамларнинг кайфиятини бошқараяпти.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: UZ-CYR;">Хўш, энди
жараёнга боқайлик-чи, вазият қандай экан?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: UZ-CYR;">Давлатимиз таъсис
этган мазкур мукофотда оммавийлик бош мезон эмаслиги аниққа ўхшайди. Шунга
кўра, Жаҳон ва Ўзбекистон миллий ахборот агентлигидан вакиллар мукофот олганида
мантиқ бор. Боиси, уларнинг ёзганларини мукофот тақдирини ҳал қиладиган одамлар
ўқийди. </span><span lang="EN-US" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: EN-US;"><o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: UZ-CYR;">Аммо...<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: UZ-CYR;">Биз қайси мукофот
ҳақида гаплашаяпмиз? <u>Интернет журналистикаси.</u> Бу эса, кечириб қўясиз,
анъанавий журналистика эмас. Бу умуман бошқача жараён. Газеталарга ахборот
узатадиган агентлик томонидан, газеталарга мослаб, турфа чиғириқлардан миллион
марта ўтказиб тайёрланган мақолани, кечирасиз-у интернет журналистикасига дахли
йўқ. ЎзА, "Жаҳон" да фалонча тилда ахборот узатилади, уни бутун дунё ўқийди, деган
гаплар эса муаллифни интернет журналистикасига дахлдор қилиб қўёлмайди.
Хабарлар оқими бутун дунёни қизиқтирадиган Хитой эмасмиз, ҳамма ёқни
портлатаман деб кариллаётган, шунга кўра, мамлакатга доир энг кичик хабарлар
ҳам эртасигаёқ “Дойче вилле”дан тортиб “Нью Йорк таймс”да кўриниш берадиган
Шимолий Корея ҳам эмасмиз. Гап шундаки, лотин тилида ахборот узатасизми,
эсперанто тилидами, умуман олганда, бизнинг мақолаларимизга, баъзи истисноларни
айтмаса, ҳозирги пайтда дунёда фақат битта тоифа тайинли харидор бор: ўзбек ва
ёки ўзбекистонликлар. Уларга ахборотнинг арабча, хитойча, инглизча матни у
қадар қизиқ эмас, ўзбек тилидаги мақолаларни ҳам топиб ўқий оладилар. Четдан
туриб бизнинг сайтларимизга ташриф буюраётганларнинг сони эмас, салмоғига
қарасангиз, дунё кезиб юрган ўзимизнинг қоракўзлар бўлиб чиқади. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: UZ-CYR;">Умид Яқубовни
яхши танийман. Ақлли, мулоҳазали йигит. Ёзиш услубига кўра, таҳлилга, масштабли
тафаккурга мойил муаллиф. Аммо... Интернет журналистикаси деганда муаллифнинг,
номзоднинг интернетдаги фаоллиги инобатга олинмайдими?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: UZ-CYR;">Яна бир гап шуки,
баъзи мавзуларда ёзиш учун маънавий ҳуқуқ керак. Айтайлик, Сайёра Рашидова
билан таниқли блогер Жамшид Ниёзов ёки сигментнинг машҳур номларидан яна бири –
Санжар Саид суҳбат қилишга ботинолмайди. Респондент ҳам бунга кўнмаса керак. Бундай
мавзуни дастлаб расмийроқ нашрлар бошлаб бериши керак. Кейин бошқалар ундан руҳ
олиб, ишни давом эттиради. Айтайлик, шундай эмин бир кун келганда тақдирда ҳам
уларнинг суҳбати, интернет аудитория учун мўлжалланади ва умуман бошқача
ракурсда, ўта қизиқарли, жонли суҳбат тарзида кечади. Ўқиб маза қиласиз. Айтмоқчиманки,
ҳозирча, бундай мавзуларда ёзиш ҳуқуқи танланган нашрларга ва танланган
одамларга берилаяпти. Тўғри, бу кечаги кунларнинг мантиғи, лекин бор гап.
Ҳали-ҳамон йиқилмаган девор. Бу мантиқдан келиб чиқсак, халқ журналистикаси –
чинакам интернет журналистикаси вакилларида совриндор бўлишга ҳеч қандай
имконият йўқ... Шу кунларда анънавий тус олган қолиплар парчаланиб,
журналистлар овози дадиллашаётган экан, “танланганлар” синдроми ҳам барҳам
топар. Аммо бир ўқитувчи, қолаверса, журналист сифатида фикрим шундайки,
барчада тенг имконият бўлиши керак. Истеъдодга баҳо бераётганда алоҳида буюртма
билан ёзилган мақолалар мезон саналса, келгуси йили mtrk.uz сайти ходимлари “ ‘Ахборот’ни ўз вақтида
интернетга жойлаб бораётгани учун” интернет йўналишида мукофотланса, ажаб эмас.
Чунки, бу жуда зарур ишни бошқа ҳеч ким қилмаган, қила олмаган бўлиб
чиқаверади. Қойилмисиз?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: UZ-CYR;">Умид Яқубов учун
хурсандман. Бу гапларни ёзаяпман-у, у мени тўғри тушунармикин, деган андиша,
иштибоҳ бор. Лекин унинг ўзи ҳам интернет журналистикасидан кўра, матбуот
вакили эканини яхши билади, деб ўйлайман. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: UZ-CYR;">Дарвоқе, интернет
ва журналистика ҳақида бир факт. Адашмасам, 2014 йили эди. Ажойиб ижодкор, яхши
ҳикоялари, публицистик мақолалари билан оғизга тушаётган Акмал Жумамуродов
“Йилнинг энг фаол журналисти” танловида интернет йўналишида рағбатлантирувчи
мукофот олди. Ўшанда у билан бир жамоада ишлардик. Сиз буни тасаввур
қилолмайсиз: тақдирлашдан кейин Акмални табриклаш учун олдига бордим. Лекин
кўз-кўзга тушганда ўртамизда ҳижолатпазлик туғилди. Чунки, у ҳам, мен ҳам яхши
билардикки, Акмал Жумамуродов аслида газетада эълон қилинган мақолалари
учун тақдирланган эди. Газетанинг сайти
эса, тушунганлар айтсин, ОАВ ҳисобланмайди. У газетанинг интернет версияси
ҳисобланади. Бундай вазиятда, яъни электрон нашр сифатида рўйхатда ўтмаган ОАВ
вакилига интернет бўйича мукофот тақдим этилиши тактик ход, кўнгилпарастлик
эканини сезаётгандирсиз. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: UZ-CYR;">Хуллас, ўшанда “Барибир
жамоамиздан бир йигит тақдирланди-ку, яхши”, деган хулосани ясагандим. Аммо биз
нетиб ўзимизни шу тарз алдашларига қоим қараб тураверамиз? Ўша йили Акмал
матбуот йўналишида энг муносиб номзодлардан бири эди-ку! Номзоднинг дилини
оғритмаслик учун бошқа йўналишдан кимнидир четга суриб, ўрнига бошқани
тиқиштиришган бўлса, бундан хурсанд бўлишимиз керакми?.. Барчадан адолат талаб
қилаётган журналистиканинг ўзида адолатнинг ечими шундай бўладими, жаноблар?
Эҳтимол, “географик метод” тақозосига кўра, матбуот йўналиши банд бўлиб қолган
бўлиши мумкин. Буни ҳам истисно қилиб бўлмайди.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: UZ-CYR;">Аввалги мавзуга
қайтиб, шуни айтаманки, матбуот йўналиши интернет журналистикаси йўналишига
чанг солмаслиги керак, деб ҳисоблайман. Бу бошқа-бошқа жанрлар, йўналишлар.
Матбуот – катта оқим, улкан карвон эканини назарда тутиб, бир йилда атиги учта
номзодни саралаш мураккаблигини аввалроқ ўйлаб кўриш керак эди. Балки республика
нашрлари, вилоят нашрлари, туман нашрлари кесимида рағбатлантириш адолатдан
бўларди. Ўшанда мамлакатимидаги барча республика, вилоят ва туман газеталарининг хос рақобатига гувоҳ бўлардик. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: UZ-CYR;">Айтганча, ўтган
йили “Бувайда кўзгуси” туман газетаси интернет йўналишида мукофотланган. Туман газетаси,
кунлик аудиторияси икки-уч минг нари-берисида бўлган нашрни интернет
журналистикаси бўйича тақдирлашлари ортидан uznet да истеҳзоли қаҳқаҳалар
жаранглагани қолди, холос. Танлов кулгига қолган. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: UZ-CYR;">Хуллас, интернет
журналистикаси деганда, афтидан бутун дунё олимлари, маҳаллий тақдқиқотчилар
бошқа фикрда-ю, “Олтин қалам” миллий мукофоти ҳайъати бошқа фикрда, шекилли...<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt;">
<span lang="EN-US" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: EN-US;">Kun</span><span style="font-size: 14.0pt;">.</span><span lang="EN-US" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: EN-US;">uz</span><span lang="EN-US" style="font-size: 14.0pt;"> </span><span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: UZ-CYR;">сайти вакилининг
мукофот олиши эса адолатнинг хира жилваси, холос. Чунки, ушбу сайтда, кўриб
турибмиз ахир, вилоят ҳокимлари билан суҳбатлар, таҳлилий мақолалар пешма-пеш
чиқаяпти. Ҳали марказий каналларимизда вилоят ҳокимининг қиёфаси жонланмаган
бир пайтда бу сайт ана ўша янгиликка қўл урди. Бу янгилик эмасми? Бу ахир бутун
бошли лойиҳа-ку! <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: UZ-CYR;">Рустам Раҳимовни
эса умуман танимадим.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: UZ-CYR;">Ўтган йили maydon.uz,
championat.asia, anhor.uz, sof.uz, tafsilot.uz каби сайтлар йил давомида қандай
таҳлилий мақолалар эълон қилмади-я... Биратўла иккита рағбатлантирувчи
мукофотга лойиқ кўрилган anhor.uz нинг зўрлигини нега чет элликлар билади-ю,
бизникилар билмайди? Чунки, иккита мукофот тайин бўлгач, учинчисини ортиқча деб
билишади, бошқа бировини кўнглини олишга тиришадилар. Эътиборингиз учун, дунё
бўйича турли соҳаларда бўлаётган тақдирлашларга назар ташласангиз, битта фильм,
маҳсулот, асар, ижодкор, лойиқ бўлса, битта танловнинг ўнлаб номинацияларида
ғолиб чиқиши мумкин. Нимага? Чунки, андишанинг ҳисоб-китоби бўлмайди у жойда. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: UZ-CYR;">Эҳтимол баъзи
сайтлар танловга ҳужжат тақдим этмагандир, лекин савол туғилади: энг зўрлар
учун бериладиган мукофот таъсис этилганми ёки география, шахслар мувозанати,
тушган аризаларга кўра тақдим қилинадиган мукофотми бу? Ўзи, умуман, йилнинг
энг фаол, энг зўр журналистларини аниқлаш учун, албатта, улардан материал йиғиш
керакми? Нима кераги бор бу қоғозбозликнинг? Танлов ҳайъати тегишлилиги бўйича
ўзи материал сараласа маъқул эмасми?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: UZ-CYR;">Билмадим,
билмадим... Бу саволлар кеча ёки бугун туғилган эмас. Бу саволлар жуда
кўпларнинг тили учида турган бўлса эҳтимол. Айтган гапларим ҳам янгилик эмас.
Ҳаммамиз биладиган эски гапларни бир жойга жамлаб чиқдим, холос.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: UZ-CYR;">Айтганча,
“Йилнинг энг фаол журналисти” танлови бошланди. Марҳамат, омадингизни синаб
кўринг, азиз ҳамкасб! Омадингизни!..<o:p></o:p></span></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center; text-indent: 27.0pt;">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center; text-indent: 27.0pt;">
<b><span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: UZ-CYR;">Дарвоқе...<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: UZ-CYR;">Мукофот бир марта
берилади, такроран берилмайди деган гап ҳам эскирган, боз устига мантиқсиз. Зўр
бўлинг, ишланг, меҳнат қилинг, марҳамат рағбатини ҳам кўринг! Ўзи сифатли
нашрлар, кучли муаллифлар ноёб бўлиб турганда, уларни бир зарб билан сафдан
чиқариш адолатдан эмас. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 189.0pt; text-align: justify; text-indent: 9.0pt;">
<span lang="EN-US" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: EN-US;">PS</span><span style="font-size: 14.0pt;">.</span><span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: UZ-CYR;"> Тв журналистикаси, радио ҳақида бир нима деёлмайман.
Анчадан бери Тв кўрмай қўйганман. Фақат
“Ахборот” ва “Давр”ни мунтазам томоша қиламан. Тақдирланганларни танимадим ҳам.
Наргис Қосимова, Шарофиддин Тўлаганов каби муаллифларни тақдирланганлар сафида
кўришдан хурсанд бўлдим. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 189.0pt; text-align: justify; text-indent: 9.0pt;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: UZ-CYR;">Биламан,
аслида бу гаплар оммага айтиладиган фикрлар эмас. Барибир бу каби чиқишлар
касбимизни эл аро ҳурматини зиёда қилишга хизмат қилмайди. Лекин, тўғри
тушунинг, айнан шу мақоламни исталган нашр жон-жон деб қўлимга қайтариб беради.
Журъатлироғи юмшатиб, қайта ишлаб беришимни сўраши мумкин. Бироқ буни
истамадим. Таниш ва қадрдон сиймолардан рад жавобини олишдек кўнгилсизликни ҳис
қилгим келмади. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 189.0pt; text-align: justify; text-indent: 9.0pt;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: UZ-CYR;">Шу
важдан, ўзгаришларга муҳтож журналистикамиз ҳақидаги муҳокамаларимни эълон
қилишга журъатландим. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt;">
<br /></div>
<br />
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt;">
<br /></div>
</div>
Беҳзод Қобуловhttp://www.blogger.com/profile/06482918966278577585noreply@blogger.com2tag:blogger.com,1999:blog-7179299222712869743.post-36675918999725919702017-04-01T03:10:00.000-07:002017-04-01T04:09:37.315-07:00САБАБЛАРНИНГ САБАБЛАРИ<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="margin: 0cm 0cm 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 27pt;">
<span style="background-color: white; color: #1d2129; font-size: 14pt; text-indent: 27pt;">Нималар дейишмайди-я,
бу одамлар... Шу кунларда Қашқадарёдаги бир мактаб ҳақида "Маданият..." каналида узатилган танқид қизғин муҳокама қилинаяпти.</span></div>
<a name='more'></a><div style="text-align: justify;">
<a href="https://www.youtube.com/watch?v=CrBaoMx_B2A" style="font-size: 14pt; text-indent: 27pt;">Мазкур видео</a><span style="background-color: white; color: #1d2129; font-size: 14pt; text-indent: 27pt;">ни кўрарканман: "Бу журналист гўлми ёки ўзини
меровликка олаяптими?", деб ўйладим. Маданият каналими ёки
маданиятсизликми? Мактабда конференция бўлаётган бир пайтда ўқитувчини хонадан
излаш мантиқққа тўғри келадими, хоним? Ўзингиз ҳам мактабда аёллар байрами ёки
Наврўз нишонланганда қаққайиб дарсда ўтирмагандирсиз? Бундай пайтда ҳамма
ҳовлида юради, ҳеч қанақасига дарс бўлмайди! Бунда ўқитувчи айбдор эмас!..
Матнни мудҳиш бир алфозда ўқиб, бу ҳолат "кишини ўйлантиради",
"кишини хавотирга солади", "кишини ундоқ-мундоқ қилади" деб
жаққушлик қилган журналист йигит ҳам анойироқми, дейман. Оғайни, ўқитувчини
намунча титкилайсан, унга осилмаган сен қолувдинг ўзи! Сени ўзинг кишини аҳмоқ
қилаяпсан-ку... Аслида, дарс ўтилаётган бинони, шароитни кўриб, ўша
қашқадарёлик ўқувчию устозларни бирма-бир қучиб йиғлагинг келади-ю, уларга
ҳайкал қўйиш керак-ку!.. Гап нимадалиги, муаммони уларнинг ўзи ичкин бир ўксиклик билан айтиб турибди-ку!</span></div>
<div style="margin-bottom: .0001pt; margin: 0cm; text-align: justify; text-indent: 27.0pt;">
<span style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">Бугун</span><span lang="EN-US" style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;"> – </span><span style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">матбуотга</span><span style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">
</span><span style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">танқид</span><span style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">
</span><span style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">учун</span><span style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">
</span><span style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">рухсат</span><span style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">
</span><span style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">берилган</span><span lang="EN-US" style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">, </span><span style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">давлат</span><span style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">
</span><span style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">раҳбарининг</span><span style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">
</span><span style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">ўзи</span><span style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">
</span><span style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">буни</span><span style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">
</span><span style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">талаб</span><span style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">
</span><span style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">қилиб</span><span style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">
</span><span style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">турган</span><span style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">
</span><span style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">бир</span><span style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">
</span><span style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">пайтда</span><span lang="EN-US" style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">, </span><span style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">латтачайнар</span><span style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">
</span><span style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">журналистлар</span><span lang="EN-US" style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;"> "</span><span style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">Бисмилло</span><span lang="EN-US" style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">" </span><span style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">деб</span><span lang="EN-US" style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">,
</span><span style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">ойнага</span><span style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">
</span><span style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">қараб</span><span lang="EN-US" style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">, </span><span style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">ўзига</span><span style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">
</span><span style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">тупуришни</span><span style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">
</span><span style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">бошлади</span><span lang="EN-US" style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">. </span><span style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">Елкасидаги
яғири ҳали битмаган, каттаю кичик ҳашарлардан қўли бўшамайроқ турган ўқитувчига
таъна тошларини отиш, мени назаримда, ўзига тупуриш. </span><span lang="EN-US" style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;"><o:p></o:p></span></div>
<div style="margin-bottom: .0001pt; margin: 0cm; text-align: justify; text-indent: 27.0pt;">
<span style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">Яна бир қизиқ ҳолат.
Икки кундирки, барча сайтларда давлат раҳбарининг видеоселекторда Тв ҳақида
гапирганию, танқидий кўрсатувлар тайёрлаш юзасидан топшириқ берганини ёзишди.
Хўп. Шунча яхши гаплар бўлибди, қани, Тв ни бир кўрайликчи,
"Ахборот"жон лола сайли яқинлиги ҳақида сўзбўрон бошлайдими ёки
дўллирчи братанларни иқтисод душманлари этиб кўрсатадими, дегандек хаёл келди.
Йўқ. Шошма. Ниманидир унутдим. Мени тентакка чиқарсангиз ҳам калламга келган
утопияни айтаман. Хуллас, тасаввур қилдимки, шундоқ ТВ ни ёқсам, жонсарак
мухбирлар центробанкни каттасини, молияни бошида турганларни йирик планда
кўрсатиб: "Пулимизани мақивоссила?" деб саволга тутса... Бир чўчиб,
тушимми-ўнгимми, ёпирай, деб нариги каналга олсам, тест марказининг раҳбари
"Бункер, калла, РГ, шпаргалка, X вариант учун халқимиздан узр сўрайман",
деб ўкиниб, астойдил кўз ёш тўкиб ўлтирган бўлса... Стоп. Бу хаёл. Кечирасиз,
бачканалик қилдим. </span></div>
<div style="margin-bottom: .0001pt; margin: 0cm; text-align: justify; text-indent: 27.0pt;">
<span style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">Хуллас...<o:p></o:p></span></div>
<div style="margin-bottom: .0001pt; margin: 0cm; text-align: justify; text-indent: 27.0pt;">
<span style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">Кеча эфирга узатилган
<a href="https://www.youtube.com/watch?v=YI1WJeQ1IW8">"Ахборот"</a>ни кўриб, кулгим қистади. Президент танқид беринглар деса,
буларни топган гапини қаранг. </span><br />
<span style="color: #1d2129; font-size: 14.0pt;"><span style="background: white;">Олимадан кўра актрисага ўхшайдиган бир опамиз
мактабда номутахасислар дарс ўтишини гапирдилар. Шуми? Шуми бор гап? Бошқа гап
йўқми? Кўрган оламшумул муаммоингиз шу бўлдими? Миллий ғоя, маънавият ёки бошқа
айрим ижтимоий-факультатив соатлардан номутахасис дарс ўтди дегани, бу дарслар
расво бўлди, дегани эмас. Мутахассис сифатида, шуни айтаманки, баъзи
номутахассислар "демпинг", "кемпинг", деб ғўнғиллайдиган
мутахассислардан тузукроқ дарс ўтади! </span></span><span lang="EN-US" style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;"><o:p></o:p></span></div>
<div style="margin-bottom: .0001pt; margin: 0cm; text-align: justify; text-indent: 27.0pt;">
<span style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">Кейин</span><span lang="EN-US" style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">.., </span><span style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">а</span><span style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">
</span><span style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">бу</span><span style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">
</span><span style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">мутахасис</span><span style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;"> </span><span style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">деган</span><span style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">
</span><span style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">валломат</span><span style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">
</span><span style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">дипломни</span><span style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">
</span><span style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">чўнтакка</span><span style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">
</span><span style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">уриб</span><span lang="EN-US" style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">, </span><span style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">тест</span><span style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">
</span><span style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">марказига</span><span style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">
</span><span style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">раҳмат</span><span style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">
</span><span style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">айтиб</span><span lang="EN-US" style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">, </span><span style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">думбаю</span><span style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">
</span><span style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">қазиларга</span><span style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">
</span><span style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">ўралашиб</span><span style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">
</span><span style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">юрган</span><span style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">
</span><span style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">пайтда</span><span style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">
</span><span style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">кимдир</span><span style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">
</span><span style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">қишлоқда</span><span style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">
</span><span style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">қолиб</span><span style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">
</span><span style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">ишлаши</span><span style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">
</span><span style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">керакми</span><span lang="EN-US" style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">, </span><span style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">одамлар</span><span lang="EN-US" style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">? </span><span style="background: white; color: #1d2129; font-size: 14.0pt;">Бир
омадсиз ёки бир шўртақдиргина қишлоқда, қолгани Тошканма-Тошкан ёки унданам
ошган бўлиб юрса, мактабдаги дарсларни Салимаю Ҳалималар бўлишиб олади-да...
Воқеларнинг сабаблари эмас, сабабларнинг сабаблари ҳақида гапирилмас экан,
тафаккуримиз: "Маҳалланинг вушт-тут қизи, Джамиля" нарига ўтмайди...</span><span style="font-size: 14pt; text-indent: 27pt;"> </span></div>
</div>
Беҳзод Қобуловhttp://www.blogger.com/profile/06482918966278577585noreply@blogger.com16tag:blogger.com,1999:blog-7179299222712869743.post-67763228456379643102017-04-01T02:58:00.003-07:002017-04-01T02:58:42.044-07:00КУНДАН КУН ЯХШИ...<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="post-body entry-content" id="post-body-3659068693378114938" itemprop="description articleBody" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 1.4; position: relative; width: 570px;">
<div dir="ltr" trbidi="on">
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27pt;">
<span style="background-attachment: initial; background-clip: initial; background-image: initial; background-origin: initial; background-position: initial; background-repeat: initial; background-size: initial; color: #1d2129;">Қойил! Матбуот тили кўз ўнгимизда ўзгариб бораяпти. Яшириб нима қилдим, авваллари ЎзАни умуман кузатмасдим. Тилинг айланмайдиган иборалар, бир тийинга қиммат ёндашувлар, "Мустақиллигимиз шарофати билан ўлкамизга баҳор кириб келмоқда", "Оламшумул режалар муҳокама қилинди ва галдаги вазифалар белгилаб олинди" қабилидаги ялтоқи жумлалар ишлаб чиқарувчи ташкилот деб қарардим.</span><br />
<a name='more'></a><br />
<a href="https://www.blogger.com/null" name="more"></a><span style="background-attachment: initial; background-clip: initial; background-image: initial; background-origin: initial; background-position: initial; background-repeat: initial; background-size: initial; color: #1d2129;">Шундай. Бу давр – ЎзАнинг энг шармандали йиллари ўлароқ тарихга кирса ажабмас. Бугун-чи? Отахон-у онахон газеталар мум тишлаб ўлтирган бир пайтда бош ахборот маҳкамаси матбуотга илиқ об-ҳаво олиб кира бошлади. Энг биринчи бўлиб уларнинг ўзи энг кичик ахборотда ҳам қандайдир ижодий приём сақланишини таъминлаяптилар. Муаллиф "ўлмаяпти"! Ким ёзганини билиб бўлмайдиган, икки томчи сувдек бири-бирига ўхшаш мақолалар йўқ энди. Энг қалтис, нозик мавзулар, дейлик, давлат раҳбарининг жойларга ташрифлари </span><span lang="UZ-CYR" style="background-attachment: initial; background-clip: initial; background-image: initial; background-origin: initial; background-position: initial; background-repeat: initial; background-size: initial; color: #1d2129;">баёни</span><span lang="UZ-CYR" style="background-attachment: initial; background-clip: initial; background-image: initial; background-origin: initial; background-position: initial; background-repeat: initial; background-size: initial; color: #1d2129;"> </span><span style="background-attachment: initial; background-clip: initial; background-image: initial; background-origin: initial; background-position: initial; background-repeat: initial; background-size: initial; color: #1d2129;">ҳам соатма соат, тезкорлик билан тарқатилаяпти. Ие, нечук, деб ажабланиб ўқийсиз</span><span style="background-attachment: initial; background-clip: initial; background-image: initial; background-origin: initial; background-position: initial; background-repeat: initial; background-size: initial; color: #1d2129;"> <span lang="UZ-CYR">–</span></span><span style="background-attachment: initial; background-clip: initial; background-image: initial; background-origin: initial; background-position: initial; background-repeat: initial; background-size: initial; color: #1d2129;"> балодай, гаплар ҳартугул тобора ўқловли, дадил, индаллоси – "аввалгиларга ўхшамас..." Тўғри, айни матннинг матбуот учун мўлжалланган варианти кечроқ, тун ярм</span><span lang="UZ-CYR" style="background-attachment: initial; background-clip: initial; background-image: initial; background-origin: initial; background-position: initial; background-repeat: initial; background-size: initial; color: #1d2129;">и</span><span style="background-attachment: initial; background-clip: initial; background-image: initial; background-origin: initial; background-position: initial; background-repeat: initial; background-size: initial; color: #1d2129;">дан оққанда алоҳида канал орқали узатилиши "анъанаси" ҳамон бор, бинобарин, бу бошқа масала, аммо ахборот қироллигида (бир суҳбатда ЎзА ҳақидаги шунақа таъриф ўқигандим) журналист деган мардум, ва ниҳоят, пайдо бўла бошлади. Ҳа, тирик журналист! Бугун ЎзА узатган хабарларни муаллифсиз ўқиган тақдиримда ҳам "Жумлалардан Матназар акани</span><span lang="UZ-CYR" style="background-attachment: initial; background-clip: initial; background-image: initial; background-origin: initial; background-position: initial; background-repeat: initial; background-size: initial; color: #1d2129;">нг</span><span style="background-attachment: initial; background-clip: initial; background-image: initial; background-origin: initial; background-position: initial; background-repeat: initial; background-size: initial; color: #1d2129;"> "иси" келиб турибди", "Буни Бекзод </span><span lang="UZ-CYR" style="background-attachment: initial; background-clip: initial; background-image: initial; background-origin: initial; background-position: initial; background-repeat: initial; background-size: initial; color: #1d2129;">Ҳидоятов </span><span style="background-attachment: initial; background-clip: initial; background-image: initial; background-origin: initial; background-position: initial; background-repeat: initial; background-size: initial; color: #1d2129;">ёзган, ана, жорий сиёсат ва қалбнинг мувозий ҳолатини боз шарҳлабди", "Тоши оғир, залворли фикрларга бой бу мақола Умид Ёқубники", "Бу дилгир фикрлар баёни эса Севараники", "Фикрнинг зўрини бошламада айтганига қараганда, мақолани Икром ёзган чиқар" , деб айта оламан. Журъатнинг ўсиш суръатига гап йўқ! Рост, ўқиб кўзларимга ишонмаяпман! Наҳотки шу ЎзА бўлса, наҳотки шу ташкилотда журналист услубига тегинилмаётган бўлса?!<span class="apple-converted-space"> </span></span><span class="apple-converted-space"><span lang="UZ-CYR" style="background-attachment: initial; background-clip: initial; background-image: initial; background-origin: initial; background-position: initial; background-repeat: initial; background-size: initial; color: #1d2129;"><o:p></o:p></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27pt;">
<span lang="UZ-CYR" style="background-attachment: initial; background-clip: initial; background-image: initial; background-origin: initial; background-position: initial; background-repeat: initial; background-size: initial; color: #1d2129;">Ҳа, рост, ҳозир ҳам ЎзА узатган мақолаларни жудаям берилиб ўқимайсиз, аксарият таҳлиллар тахминлардан иборат, ўқирман тафаккурига дарров юқадиган мулоҳазалар кам.</span><span style="background-attachment: initial; background-clip: initial; background-image: initial; background-origin: initial; background-position: initial; background-repeat: initial; background-size: initial; color: #1d2129;">Аммо барибир бунда битта хосият бор: мақолалардаги журъат кундан кунга ошаяпти.<span class="apple-converted-space"> </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27pt;">
<span style="color: #1d2129;"><span style="background-attachment: initial; background-clip: initial; background-image: initial; background-origin: initial; background-position: initial; background-repeat: initial; background-size: initial;"><span style="text-align: start;">Яна бир янгилик. Эндиликда Президент суратлари ҳам обдан "ишлов"ларсиз, фотошопни қўлламайгина узатилаяпти. Халқ "фотошопона" силлиқ, ойдин қиёфани эмас, меҳнатда тобланган инсон қиёфасини, чеҳрасида куннинг иссиқ-совуғи акс этган ўғлонини кўраяпти. Сайловолди маҳали намойиш этилган, президентликка номзод Ш.М.Мирзиёевга бағишланган кўрсатувнинг номи бежиз "Халқ фарзанди" деб номланмаган экан. Бу ҳаётий ҳақиқат эканини кўриб турибмиз.<span class="apple-converted-space"> </span></span></span></span><span class="apple-converted-space"><span lang="UZ-CYR" style="background-attachment: initial; background-clip: initial; background-image: initial; background-origin: initial; background-position: initial; background-repeat: initial; background-size: initial; color: #1d2129;"><o:p></o:p></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27pt;">
<span style="background-attachment: initial; background-clip: initial; background-image: initial; background-origin: initial; background-position: initial; background-repeat: initial; background-size: initial; color: #1d2129;">Бу жуда-жуда яхши муждадир. Барибир, истаса-истамаса бошқа нашрлар ЎзА дан равиш олади, руҳ олади! ЎзАдаги бу тарз ўзгаришлар я</span><span lang="UZ-CYR" style="background-attachment: initial; background-clip: initial; background-image: initial; background-origin: initial; background-position: initial; background-repeat: initial; background-size: initial; color: #1d2129;">хш</span><span style="background-attachment: initial; background-clip: initial; background-image: initial; background-origin: initial; background-position: initial; background-repeat: initial; background-size: initial; color: #1d2129;">и "сигналь"</span><span style="background-attachment: initial; background-clip: initial; background-image: initial; background-origin: initial; background-position: initial; background-repeat: initial; background-size: initial; color: #1d2129;"> <span lang="UZ-CYR">–</span></span><span style="background-attachment: initial; background-clip: initial; background-image: initial; background-origin: initial; background-position: initial; background-repeat: initial; background-size: initial; color: #1d2129;"> яшил чироқ ёнганидан дарак</span><span lang="UZ-CYR" style="background-attachment: initial; background-clip: initial; background-image: initial; background-origin: initial; background-position: initial; background-repeat: initial; background-size: initial; color: #1d2129;">, десак тўғри бўлади</span><span style="background-attachment: initial; background-clip: initial; background-image: initial; background-origin: initial; background-position: initial; background-repeat: initial; background-size: initial; color: #1d2129;">.<span class="apple-converted-space"> </span></span><span class="apple-converted-space"><span lang="UZ-CYR" style="background-attachment: initial; background-clip: initial; background-image: initial; background-origin: initial; background-position: initial; background-repeat: initial; background-size: initial; color: #1d2129;"><o:p></o:p></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27pt;">
<span style="background-attachment: initial; background-clip: initial; background-image: initial; background-origin: initial; background-position: initial; background-repeat: initial; background-size: initial; color: #1d2129;">Хуллас, бой берилган мавқени тиклаш палласи келди. Журналистика йиллар давомида сиёсий жабҳанинг фаол иштирокчиси, ижтимоий реакциялар дрижёри мақомидан мосиво бўлди. Шахсан мен бунга кимнидир айбдор деб билмайман. Руҳиятимиздаги қўрқоқлик, бошни омон сақлаш истаги инерция қонуни бўйича ривож олди, олаверди ва кўплар қатори матбуот ҳам бугунги "дориломон кунларга етиб келди". Қалай? Ўзимиз ўйлаб топган бу каби "гегелона мавҳум" жумлалар бугун ўзимизни исканжага олаяптими энди?..<span class="apple-converted-space"> </span></span><span class="apple-converted-space"><span lang="UZ-CYR" style="background-attachment: initial; background-clip: initial; background-image: initial; background-origin: initial; background-position: initial; background-repeat: initial; background-size: initial; color: #1d2129;"><o:p></o:p></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27pt;">
<span style="background-attachment: initial; background-clip: initial; background-image: initial; background-origin: initial; background-position: initial; background-repeat: initial; background-size: initial; color: #1d2129;">Тасалли шуки, бу кунларни кўрдик. Яйраб ёзадиган даврларга қўлда қалам, дилда .... билан етиб келдик! </span></div>
</div>
</div>
</div>
Беҳзод Қобуловhttp://www.blogger.com/profile/06482918966278577585noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7179299222712869743.post-12286357982854917962017-04-01T02:57:00.002-07:002017-04-01T02:57:40.406-07:00КИМ БЕРАДИ-Ё «ТЕРМИНАЛ»НИ-Ё...<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="post-body entry-content" id="post-body-2664464015618266536" itemprop="description articleBody" style="font-size: 13.2px; line-height: 1.4; position: relative; width: 570px;">
<div dir="ltr" trbidi="on">
<div style="background: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; margin: 0cm; text-align: justify; text-indent: 27pt;">
<strong><span style="border: 1pt none; color: #333333; font-weight: normal; padding: 0cm;">Бозор... У нафақат шарқона савдо маркази, балки ўша халқнинг маънавий дунёси, маданий ҳаёт тарзи, инсоний сифатларининг ҳаққоний кўзгуси ҳамдир. Бу манзилда одамларнинг фикрлаши, ўзаро муносабати борича, яққол сезилади. Умуман, бозорнинг "об-ҳаво"си наинки моддий бойлиг-у озиқ-овқат маҳсулотларининг, қолаверса, айни бир пайтда халқ қалбининг ҳам ўзига хос барометридир. <a name='more'></a></span></strong></div>
<div style="background: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; margin: 0cm; text-align: justify; text-indent: 27pt;">
<strong><span style="border: 1pt none; color: #333333; font-weight: normal; padding: 0cm;">Яратганга мингдан-минг шукрлар бўлсинки, бугунги кунда бозорларимиз тўкин-сочин, файзли. Бозор ораласангиз ҳар қадамда ўнлаб савдогарлар пешвоз чиқиб, анвойи маҳсулотларини таклиф қиладилар. Булар орасида энг сархили, пишиқ-пухтаси, албатта, ўзимизнинг маҳсулотлар </span></strong><strong><span lang="UZ-CYR" style="border: 1pt none; color: #333333; font-weight: normal; padding: 0cm;">–</span></strong><strong><span style="border: 1pt none; color: #333333; font-weight: normal; padding: 0cm;"> буларни кўриб баҳридилингиз қанчалар равшан тортади! Аммо, баъзида бозорларда шундай манзарага дуч келасизки, улар кўркам, обод ҳаёт жамолига тушган ҳуснбузар каби кўзга хунук кўринади. </span></strong><strong><span lang="UZ-CYR" style="border: 1pt none; color: #333333; font-weight: normal; padding: 0cm;">Тинч ва </span></strong><strong><span style="border: 1pt none; color: #333333; font-weight: normal; padding: 0cm;">обод замонда, кўз ўнгимизда, наҳотки, мана шундай иллатлар палак ёзаверса, деган изтироб туғилади юракда. Хуллас, қуйида эътиборингизга ҳавола қилинаётган мақола бир муддат олдин ёзилган, орада аҳвол ўнгланишига умид билдирган ҳолда, бозор маъмуриятининг камчиликларни бартараф этишга доир қуюқ ваъдаси туфайли вазиятни матбуотга олиб чиқишга андиша қилган эдик. Лекин яқинда айни манзилни қайта ўрганганимизда, аён бўлдики, барчаси "Эски ҳаммом - эски тос..." Қолган гапларни эса мақолани ўқигач билиб оласиз...</span></strong><b><span style="color: #333333;"><o:p></o:p></span></b></div>
<div style="background: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; margin: 0cm; text-align: justify; text-indent: 27pt;">
<span style="color: #333333;">Жойларда жамоатчилик назоратини ўрнатиш, аҳолига қулайлик яратиш бугунги кунда ҳар қачонгидан долзарб вазифага айланган. Бироқ, баъзида оддий ҳо латлар, биргина ходимнинг ишга масъулиятсизлиги фуқароларга нақадар қи йин чилик туғдираётгани ҳай ратингизни оширади.<o:p></o:p></span></div>
<div style="background: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; margin: 0cm 0cm 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 27pt;">
<span style="color: #333333;">Ўрта Чирчиқ туманидаги деҳқон ва буюм бозорида банк пластик карточкаларига савдо қилинмаётгани, бозор ҳудудида, унга ёндош жойларда тартибсизликлар юзага келгани ҳақида ўтган йил поёнида хатлар олгандик. Бозорни ўз кўзимиз билан кўргач, бу ердаги аҳволдан очиғи ҳайрон қолдик. Бозорнинг асосий кириш дарвозаси маҳкам ёпилган, фақат кичкина эшик очиқ. Дарвозага эса ўзбек тилини исталган шаклда таҳқирловчи матнлар – шахсий тижорий эълонлар ёпиштирилган. Дарвозадан ичкарига ҳатлашингиз ҳамоно кириш йўлагини "ишғол қилган" ёймачи-савдогарларга кўзингиз тушади.<o:p></o:p></span></div>
<div style="background: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; margin: 0cm; text-align: justify; text-indent: 27pt;">
<span style="color: #333333;">Оддий рўзғор буюмлари, кийим-кечаклар савдоси билан шуғулланаётган якка тартибдаги тадбиркор Қаҳрамон Исроиловни суҳбатга тортамиз. Аммо, мухбир эканимизни билгач, жуфтакни ростлаган, анча вақтдан кейин пайдо бўлган бу йигитнинг айтишича, бозор раҳбарлари, солиқчи унга бу жойда савдо қилишни ман этишмаган эмиш.<o:p></o:p></span></div>
<div style="background: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; margin: 0cm; text-align: justify; text-indent: 27pt;">
<span style="color: #333333;">Хўш, бозорнинг асосий дарвозаси берк бўлса, туман марказидаги энг катта савдо-сотиқ масканига аҳоли қаердан кириб-чиқаяпти? Суратларда кўриб турганингиздек, аҳоли бозорга ёндош кўчадан тиқилинч пайдо қилганча, кириб-чиқади, натижада кўчада тартибсизлик, қанча одамлар асабийлашган...<o:p></o:p></span></div>
<div style="background: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; margin: 0cm; text-align: justify; text-indent: 27pt;">
<span style="color: #333333;">Шу ва шу каби масалалар бўйича "Ўрта Чирчиқ деҳқон бозори" МЧЖ директори Музаффар Назаровдан ҳам тайинли жавоб ололмадик. Музаффар Назаров жаҳл билан бозор дарвозаларига ёпиштирилган эълонларни ўз қўллари билан кўчириб ола бошлаганда, у кишини ҳоли қолдириб, кузатувни давом этирдик...<o:p></o:p></span></div>
<div style="background: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; margin: 0cm; text-align: justify; text-indent: 27pt;">
<span style="color: #333333;">Бозор ҳудудида айланиб юрар эканмиз, бу ерда терминал йўқ лигидан хуноб бўлиб чиқаётган ўқи тувчи Зулайҳо Қурбоновага дуч келамиз. Нега, деган савол туғилади. Наҳотки, банк терминаллари ноёб ма тоҳ бўлса? Шу тарзда мавжуд ҳолатни ўр ганишга киришамиз. Дастлаб, 42-дўконда савдо қилаётган тадбиркор Азиз Уралов дан нега пластик карточкалар орқали савдо қилинмаётганига изоҳ сўраймиз. Бироқ, биз билан суҳбатда бўлган Азиз ва у каби тадбиркорлар бу вазият учун акциядорлик тижорат Халқ банки туман филиалини рўкач қилиб, қўлимизга ариза тутқазишади. Қизиқиб, бир аризани ўқиймиз. Унда шундай сўзлар ёзилган эди:<o:p></o:p></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEirylHiPrgPKLNEeHxPWcgBS5a1TtKh3vqh045UyILqRATCWzCFtCreGT0DuyY4sRnw1SapCFhHToUI553e3_cS5_m6bhsBGfqLhZ39Wu4EskPGmd4Om6P2mQpoJPTWRrtoJzNsSbAXkIk/s1600/%25D1%2585%25D0%25B0%25D1%2582.jpg" imageanchor="1" style="color: #888888; margin-left: 1em; margin-right: 1em; text-decoration: none;"><img border="0" height="223" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEirylHiPrgPKLNEeHxPWcgBS5a1TtKh3vqh045UyILqRATCWzCFtCreGT0DuyY4sRnw1SapCFhHToUI553e3_cS5_m6bhsBGfqLhZ39Wu4EskPGmd4Om6P2mQpoJPTWRrtoJzNsSbAXkIk/s320/%25D1%2585%25D0%25B0%25D1%2582.jpg" style="background-attachment: initial; background-clip: initial; background-image: initial; background-origin: initial; background-position: initial; background-repeat: initial; background-size: initial; border: 1px solid rgb(238, 238, 238); box-shadow: rgba(0, 0, 0, 0.0980392) 1px 1px 5px; padding: 5px; position: relative;" width="320" /></a></div>
<div style="background: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; margin: 0cm; text-align: justify; text-indent: 27pt;">
<span style="color: #333333;"><br /></span></div>
<div style="background: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; margin: 0cm; text-align: justify; text-indent: 27pt;">
<span style="color: #333333;">Эътибор беринг, ариза 28 апрелда банк ка келиб тушган. Ўтган муддат давомида эса на банк ходимлари ва на солиқчи бу масалага қайтишмаган. Худди шу тарз аризаларнинг нусхаси Зеби Умир боева, Мафтуна Исроилова, Қаҳрамон Исроилов каби тадбиркорларнинг ҳам архивида чанг босиб ётибди. Улар банкдан келажак терминалларнинг йўлини пойлаб, ҳафталар, ойларни ўтказишганда, қизиқ, акциядорлик тижорат Халқ банки Ўрта Чирчиқ тумани филиали мутасаддилар нима иш билан банд экан?<o:p></o:p></span></div>
<div style="background: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; margin: 0cm; text-align: justify; text-indent: 27pt;">
<span style="color: #333333;">Хуллас, шу ўйда филиалга йўл олдик. Раҳбар Шерзод Бобоқулов вазиятга таажжублангандек муносабат билдириб, ҳозир биргаликда бозорга бориб, масалага аниқлик киритишимизни айтди. Хурсанд бўлганча бозорнинг асосий дар возаси ҳудудига бориб, банк раҳбарларини кута бош ладик. Кутдик, кутавердик... Орадан қарийб икки соат ўтгачгина, улар келишди. Қачонки, биз акциядорлик тижорат Халқ банки республика бошқарувининг матбуот хизмати раҳбари Бобур Элмуродов билан боғланиб, вазиятни тушунтирганимиздан кейингина, раҳбар ва унинг ўринбосари истар-истамас бозор ҳудудига келиб, биз билан учрашдилар. Биргаликда тадбиркорлар ҳузурига бордик. Ажабки, банк раҳбарларининг бу тарз "очиқ мулоқоти" салкам даҳанаки жанжалга айланиб кетди. Тадбиркорлар қа рийб бир йил, баъзилари эса икки йилдан бери терминал ололмаётгани учун филиал раҳбарини турфа саволларга кўмиб ташлашди.</span><span lang="UZ-CYR" style="color: #333333;"><o:p></o:p></span></div>
<div style="background: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; margin: 0cm; text-align: justify; text-indent: 27pt;">
<span lang="UZ-CYR" style="background: rgb(241, 240, 240);">Шундай оғриқли таассуротлар билан бозор ҳудудини тарк этарканмиз, солиқ инспекциянинг бозор бўйича вакили Рустам Абдуқодиров, “Ўрта Чирчиқ деҳқон бозори” МЧЖ директори Музаффар Назаров, Халқ Банки </span><span lang="UZ-CYR">Ўрта Чирчиқ тумани филиали раҳбари Шерзод Бобоқулов навбати билан ўзига имлаб чорлаганча, муаммони овоза қилмаслик, бирор хизмат бўлса бажариш ҳақида ғаройиб таклифлар айтишдан тўхтамадилар. Аниқса, солиқчи Рустам Адбуқодиров деганлари устомон чиқиб қолди. Ортга қайтаётганимизда машинамиз ўрнидан қўзғолар экан, “пурмаъно” таклифлари ижобат бўлмаганидан куйинган шоввоз эшикни шартта очиб, бир боғлам пулни қўлимга тутқазмоқчи бўлди. Шафёрга айтиб, дарҳол машинани тўхтаттирдим ва пулни қайтариб бердим. Хуллас, орада бўлган машмашаларни, даҳанаки тортишувларни бунда қайтариш нокерак, аммо унинг бу ҳатти-ҳаракати нақадар жирканч кимса билан юзлашиб турганимдан нишона эди...<o:p></o:p></span></div>
<div style="background: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; margin: 0cm; text-align: justify; text-indent: 27pt;">
<span lang="UZ-CYR">Ана шунақа гаплар...<o:p></o:p></span></div>
<div style="background: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; margin: 0cm; text-align: justify; text-indent: 27pt;">
<span lang="UZ-CYR"><br /></span></div>
<div style="background: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; margin: 0cm 0cm 0.0001pt; text-align: center; text-indent: 27pt;">
<span lang="UZ-CYR">*****</span></div>
<div style="background: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; margin: 0cm; text-align: justify; text-indent: 27pt;">
<span lang="UZ-CYR"><br /></span></div>
<div style="background: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; margin: 0cm 0cm 0.0001pt; text-align: center; text-indent: 27pt;">
<span lang="UZ-CYR">Бозор ҳудудидан олинган суратлар.</span></div>
<div style="background: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; margin: 0cm 0cm 0.0001pt; text-align: center; text-indent: 27pt;">
<span lang="UZ-CYR"><br /></span></div>
<table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="background: rgb(255, 255, 255); border: 1px solid rgb(238, 238, 238); box-shadow: rgba(0, 0, 0, 0.0980392) 1px 1px 5px; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; margin-left: auto; margin-right: auto; padding: 5px; position: relative; text-align: center;"><tbody>
<tr><td><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhpoO1LCPMDQwEzmTFwhc8Jl8Mw1T1vkRyjjYJVOc1rUIDdi95EymvMV3Aitlgx0PAtCwWd1iob8fzqhBKQu8UHp9Greb55qjLXyGTKOTgKAR-lMw5Mp7z0ErfkpXSc7boiJl-wYvHA26Y/s1600/IMG_6002.jpg" imageanchor="1" style="color: #888888; margin-left: auto; margin-right: auto; text-decoration: none;"><img border="0" height="213" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhpoO1LCPMDQwEzmTFwhc8Jl8Mw1T1vkRyjjYJVOc1rUIDdi95EymvMV3Aitlgx0PAtCwWd1iob8fzqhBKQu8UHp9Greb55qjLXyGTKOTgKAR-lMw5Mp7z0ErfkpXSc7boiJl-wYvHA26Y/s320/IMG_6002.jpg" style="background: transparent; border: none; box-shadow: rgba(0, 0, 0, 0.0980392) 0px 0px 0px; padding: 0px; position: relative;" width="320" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="font-size: 10.56px;">Бу аслида машиналар қатнаши учун кўча. Бозорнинг кириш эшиги эмас. Кириш эшиги қаерда дейсизми? Кейинги расмга қаранг...</td></tr>
</tbody></table>
<table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="background: rgb(255, 255, 255); border: 1px solid rgb(238, 238, 238); box-shadow: rgba(0, 0, 0, 0.0980392) 1px 1px 5px; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; margin-left: auto; margin-right: auto; padding: 5px; position: relative; text-align: center;"><tbody>
<tr><td><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEisc0eKpVAMIwyLEbtXHvcpxpCbaYHlbyByC_HfBLH_75dzsOo6UK_KpDTVGdhyphenhyphenNvUkVeBeWgp4vdlqmieBMxOCNbVMekbwecbVt7H6EV7_m6OVRdcsiYSK7sWTKG1N6TAEVupurh8nfTQ/s1600/IMG_6161.jpg" imageanchor="1" style="color: #888888; margin-left: auto; margin-right: auto; text-decoration: none;"><img border="0" height="213" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEisc0eKpVAMIwyLEbtXHvcpxpCbaYHlbyByC_HfBLH_75dzsOo6UK_KpDTVGdhyphenhyphenNvUkVeBeWgp4vdlqmieBMxOCNbVMekbwecbVt7H6EV7_m6OVRdcsiYSK7sWTKG1N6TAEVupurh8nfTQ/s320/IMG_6161.jpg" style="background: transparent; border: none; box-shadow: rgba(0, 0, 0, 0.0980392) 0px 0px 0px; padding: 0px; position: relative;" width="320" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="font-size: 10.56px;">Эшигига қулф урилган бозорни кўрганмисиз? Тўйтепа томонларда шунақаси бор... Хўш, нега қулф урилди экан? Чунки, дарвозахонада бозор ичидаги бозор шаклланган.</td></tr>
</tbody></table>
<table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="background: rgb(255, 255, 255); border: 1px solid rgb(238, 238, 238); box-shadow: rgba(0, 0, 0, 0.0980392) 1px 1px 5px; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; margin-left: auto; margin-right: auto; padding: 5px; position: relative; text-align: center;"><tbody>
<tr><td><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgsosXsqKqyqKqDnL3n4UzX821IcbUoiPGEu2TlV9UMos__tj7Thg5RmHMWfi_wE59IeRhIC8uiWlfBEgZ_RwJEt4Kxrx5AuZ44LCZ3ipBR-uM-5Bd2d42PjL8kA5v8yy4f01ve7DcmgnY/s1600/IMG_6146.jpg" imageanchor="1" style="color: #888888; margin-left: auto; margin-right: auto; text-decoration: none;"><img border="0" height="213" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgsosXsqKqyqKqDnL3n4UzX821IcbUoiPGEu2TlV9UMos__tj7Thg5RmHMWfi_wE59IeRhIC8uiWlfBEgZ_RwJEt4Kxrx5AuZ44LCZ3ipBR-uM-5Bd2d42PjL8kA5v8yy4f01ve7DcmgnY/s320/IMG_6146.jpg" style="background: transparent; border: none; box-shadow: rgba(0, 0, 0, 0.0980392) 0px 0px 0px; padding: 0px; position: relative;" width="320" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="font-size: 10.56px;">Асосий дарвозадан кираверишда қулликка рози бўлмаслигингиз ҳақида огоҳлантирув бор. Бошқа деталлар ҳақида гапириб ўлтирмаймиз... </td></tr>
</tbody></table>
<br style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px;" /><table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="background: rgb(255, 255, 255); border: 1px solid rgb(238, 238, 238); box-shadow: rgba(0, 0, 0, 0.0980392) 1px 1px 5px; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; margin-left: auto; margin-right: auto; padding: 5px; position: relative; text-align: center;"><tbody>
<tr><td><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhK4hva61cKXjq-CgDLxobzgoaVb55IZgaXxQmjGY5f0DSTYAY9ZG5CZETfJKUqoSAXqenJJBRGISYYLUSr6Bmkg8VlAMceiEoxJtm9ts2SKaxh7MqUYDH42n7Ny-GYfR4hdLnGm2CnnKw/s1600/IMG_6021.jpg" imageanchor="1" style="color: #888888; margin-left: auto; margin-right: auto; text-decoration: none;"><img border="0" height="213" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhK4hva61cKXjq-CgDLxobzgoaVb55IZgaXxQmjGY5f0DSTYAY9ZG5CZETfJKUqoSAXqenJJBRGISYYLUSr6Bmkg8VlAMceiEoxJtm9ts2SKaxh7MqUYDH42n7Ny-GYfR4hdLnGm2CnnKw/s320/IMG_6021.jpg" style="background: transparent; border: none; box-shadow: rgba(0, 0, 0, 0.0980392) 0px 0px 0px; padding: 0px; position: relative;" width="320" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="font-size: 10.56px;">Бозор ташқарида, дўкон бўм-бўш...</td></tr>
</tbody></table>
<br style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px;" /><table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="background: rgb(255, 255, 255); border: 1px solid rgb(238, 238, 238); box-shadow: rgba(0, 0, 0, 0.0980392) 1px 1px 5px; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; margin-left: auto; margin-right: auto; padding: 5px; position: relative; text-align: center;"><tbody>
<tr><td><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgMIPfXmoXAExhoyUHJJIKMNkmvmTFhvsh4FZo7w9arfLO-aaXhMV7DFgykH-3HH_04gkIwm72aPeDnp6k0JTBojqGCgK-bPV2xEZh_n7-5khFuoWdWwKDsn9cW533HF44ZSsdGVZRfjzM/s1600/IMG_6044.jpg" imageanchor="1" style="color: #888888; margin-left: auto; margin-right: auto; text-decoration: none;"><img border="0" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgMIPfXmoXAExhoyUHJJIKMNkmvmTFhvsh4FZo7w9arfLO-aaXhMV7DFgykH-3HH_04gkIwm72aPeDnp6k0JTBojqGCgK-bPV2xEZh_n7-5khFuoWdWwKDsn9cW533HF44ZSsdGVZRfjzM/s320/IMG_6044.jpg" style="background: transparent; border: none; box-shadow: rgba(0, 0, 0, 0.0980392) 0px 0px 0px; padding: 0px; position: relative;" width="213" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="font-size: 10.56px;">Ичкаридаги "аҳвол"ни тасаввур қилаверинг. Беозорроғи буки, сақлаш жойига айланган дўконда олма ва хурмо ичкийимлар, пайпоқлар орасида ётибди... </td></tr>
</tbody></table>
<br style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px;" /><table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="background: rgb(255, 255, 255); border: 1px solid rgb(238, 238, 238); box-shadow: rgba(0, 0, 0, 0.0980392) 1px 1px 5px; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; margin-left: auto; margin-right: auto; padding: 5px; position: relative; text-align: center;"><tbody>
<tr><td><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjIoFmbe7TLPtdrV2BbBo2nrSZ5zw7ecsLWgQNvneOeH6bPz40Gq9IHaqJ0kVPoh0tfL4YeG_YlqLTzxI-6qNrLQKqAyA85jv5haIIcuKkMKdIS5wgCYT2uQauv-0y4whsKDjeclVUinJI/s1600/IMG_6132.jpg" imageanchor="1" style="color: #888888; margin-left: auto; margin-right: auto; text-decoration: none;"><img border="0" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjIoFmbe7TLPtdrV2BbBo2nrSZ5zw7ecsLWgQNvneOeH6bPz40Gq9IHaqJ0kVPoh0tfL4YeG_YlqLTzxI-6qNrLQKqAyA85jv5haIIcuKkMKdIS5wgCYT2uQauv-0y4whsKDjeclVUinJI/s320/IMG_6132.jpg" style="background: transparent; border: none; box-shadow: rgba(0, 0, 0, 0.0980392) 0px 0px 0px; padding: 0px; position: relative;" width="213" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="font-size: 10.56px;">Тарозини ахтариб...</td></tr>
</tbody></table>
<br style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px;" /><br style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px;" /><div style="background: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; margin: 0cm 0cm 0.0001pt; text-align: center; text-indent: 27pt;">
<span lang="UZ-CYR"><br /></span></div>
</div>
</div>
</div>
Беҳзод Қобуловhttp://www.blogger.com/profile/06482918966278577585noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7179299222712869743.post-85028801757802533202016-08-24T07:08:00.004-07:002016-08-24T08:00:16.918-07:00БЕКОБОДНИНГ ШАМОЛИ БРАЗИЛИЯДА ЭСДИ<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="OSN" style="text-align: justify; text-indent: 27pt;">
<b style="font-size: 14pt; text-indent: 27pt;"><i>Фазлиддин Ғойибназаровнинг олтин медаль олгани ҳақидаги
хушхабар бир зумда юртимиз бўйлаб ёйилди. Бозор-у гузарларда ўзгача сурур,
иштиёқ, кўтаринки руҳ пайдо бўлди. "Кўрдингми, мана бундоқ қилиб
туширди!" дейди завққа тўлган боболар бир-бирига.</i></b></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="mso-layout-grid-align: none; text-align: center; text-autospace: none; text-indent: 27.0pt;">
<b><span style="font-size: 14pt;"></span></b></div>
<a name='more'></a><b><br /></b><br />
<div align="center" class="MsoNormal" style="mso-layout-grid-align: none; text-align: center; text-autospace: none; text-indent: 27.0pt;">
<b><span style="font-size: 14pt;">Йўлдаги ўйлар<o:p></o:p></span></b></div>
<br />
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: 14pt; text-align: justify; text-indent: 27pt;">Бекобод
фарзанди Фазлиддин Ғойибназаров Бразилиянинг Рио-де-Жанейро шаҳрида бўлиб ўтган
XXXI ёзги Олимпия ўйинларининг бокс бўйича вазни 64 килограммгача бўлган
спортчилар ўртасидаги ҳал қилувчи баҳсда озарбайжонлик Лорензо Коллазо
Сотамайорни мағлубиятга учратиб, шоҳсупанинг энг юқори поғонасига кўтарилди ва
чемпионатнинг олтин медали билан тақдирланди.</span></div>
<table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: left; text-align: left;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgbnTTvUNmr8E53IqAMbrYVJxMEY8NNtKFqR4bXV1r34tYB64VIU9rXVVnEbmCmBUP2uke4JT644p_gS_BAk-VaQI1c5HwiDRv4RLFnssTEmGPIQUBX5CUez-x_2ZvHn9LjiyhhlJdp0Fg/s1600/IMG_6669.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" height="213" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgbnTTvUNmr8E53IqAMbrYVJxMEY8NNtKFqR4bXV1r34tYB64VIU9rXVVnEbmCmBUP2uke4JT644p_gS_BAk-VaQI1c5HwiDRv4RLFnssTEmGPIQUBX5CUez-x_2ZvHn9LjiyhhlJdp0Fg/s320/IMG_6669.jpg" width="320" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">"Футбол капут, энди боксга қатнаймиз" дейди <br />чемпионнинг маҳалладош-издошлари.</td></tr>
</tbody></table>
<div class="MsoNormal" style="mso-layout-grid-align: none; text-align: justify; text-autospace: none; text-indent: 27.0pt;">
<span style="font-size: 14pt;">Ғолиб
спортчимиз шарафига Ватанимиз байроғи кўтарилиб, мадҳиямиз янграганда, унинг кўзларидан
оққан қувонч ёшлари нафақат бекободликларни, балки бутун халқимизни ҳаяжонга
солди, десак янглишмаймиз. Зеро, Олимпиада ўйинларидек нуфузли мусобақада беш
жанг ўтказиб, уларнинг барчасида ғалаба қозонишнинг ўзи бўлмайди. Буни спорт
билан шуғулланганлар яхши билади. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="mso-layout-grid-align: none; text-align: justify; text-autospace: none; text-indent: 27.0pt;">
<span style="font-size: 14pt;">2015
йилнинг 6-15 октябрь кунлари Қатарнинг Доҳа шаҳрида бокс бўйича ўтказилган
XVIII Жаҳон чемпионатида кумуш медаль билан тақдирланиб, ёзги Олимпиада ўйинларида
иштирок этиш учун йўлланмани қўлга киритган вилоятимиз вакили Фазлиддин Ғойибназаров
мухбиримизга берган интервьюсида Рио Олимпиадасидан албатта медаль билан қайтишини
айтган эди. Мард ва жасоратли ўғлон ўз сўзининг устидан чиқди. У нафақат медаль
билан, балки бокс тарихига ўзининг, Ватанимизнинг номини зарҳал ҳарфлар билан
ёзиб қайтди.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="mso-layout-grid-align: none; text-align: justify; text-autospace: none; text-indent: 27.0pt;">
<span style="font-size: 14pt;">Шундай
ўйлар оғушида, обод манзиллар, сўлим боғ-роғлар оралаб Бекобод шаҳрига етиб
келдик. Йўлда учраган дастлабки кишидан сўраймиз: "Чемпионни уйи қайси
томонда?". "Бораверинг, тўғри кетаяпсизлар, ўша томонда" дейди йўловчи
мамнун кулимсираб. Воқеан, унинг шу бир оғиз сўзи дилга яна ажиб бир чўғ
ташлади. "Ҳа, энг тўғри йўл – Ватанга шараф келтирадиган йўл", деб ўйладик.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-top: 2.85pt; mso-layout-grid-align: none; text-align: center; text-autospace: none; text-indent: 27.0pt;">
<b><span style="font-size: 14pt;">Уйда янги меҳмон, <br />
Риода олтин медаль...<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="mso-layout-grid-align: none; text-align: justify; text-autospace: none; text-indent: 27.0pt;">
<span style="font-size: 14pt;">"Металлург"
маҳалласи гавжум. Кўчада карнай-сурнай садолари янграб турибди. Эл ўз ўғлининг
улуғ ғалабасидан сармаст, ҳамма бир-бирини табриклайди. Шу тобда етти-саккиз
ёшлардаги болакай бошқаларга гурунг бериб турганига кўзимиз тушди.
"Фазлиддин акам, Сўтамайорни шуннай бир урди, оғонаб кетай деди", дея
завқ билан гап бериб турган йигитча Фазлиддиннинг кенжа укаси Зайнобиддин экан.
Хонадон аҳллари билан кўришдик.<o:p></o:p></span></div>
<table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: left; margin-right: 1em; text-align: left;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEi_ENNbcrh7JVgYaMtYbTXQJV2Syz_oBgf8zUM58La-OEP7uw8gI-nfTuh_jDq4x2wUwuaqan2nsbtuu87XhNmhw56GdRR6reYRDDbtZJMibW8RVWi6gmMnfq-DCnUnWTebQht7C8cbYJw/s1600/IMG_6375.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" height="213" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEi_ENNbcrh7JVgYaMtYbTXQJV2Syz_oBgf8zUM58La-OEP7uw8gI-nfTuh_jDq4x2wUwuaqan2nsbtuu87XhNmhw56GdRR6reYRDDbtZJMibW8RVWi6gmMnfq-DCnUnWTebQht7C8cbYJw/s320/IMG_6375.jpg" width="320" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><b>Фазлиддиннинг отаси!..</b> </td></tr>
</tbody></table>
<div class="OSN" style="text-align: justify; text-indent: 27pt;">
<span style="color: windowtext; font-size: 14pt;">– Фарзандим мустақиллик
тенгдоши, – дейди чемпионнинг отаси Ҳасанбой Ғойибназаров. – У мамлакатимиз
истиқлолининг 25 йиллиги арафасида ўзининг 25 ёшини қарши олди ва юксак
натижасини энг улуғ ва энг азиз байрамимизга муносиб совға бўлганлигини айтди.
Мен бундан ғоятда фахрландим. Зеро, фарзандларимиз спорт ва бошқа соҳаларда
мустақиллигимиз шарофати, Президентимиз томонидан яратиб берилаётган юксак
эътибор ва шароитлар туфайли мана шундай юқори чўққиларни забт этиб келмоқдалар.
Фазлиддиннинг бу ютуғи бутун ўзбек ўғлонларининг ғалабасидир.<o:p></o:p></span></div>
<table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: left; margin-right: 1em; text-align: left;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgH121aNFtn-s26X6jzLEIp8Q9YB_onhVJWwo1yklfBfsiQVt-wVL-bfwhUiBDHjxxhI-edDNqaClQufwdjMAAYHxeADeWMSEj_mTl9ODSeAGqc6Op9HHpKa6orWPSp7OwzvaYuwbreAaw/s1600/IMG_6405.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" height="213" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgH121aNFtn-s26X6jzLEIp8Q9YB_onhVJWwo1yklfBfsiQVt-wVL-bfwhUiBDHjxxhI-edDNqaClQufwdjMAAYHxeADeWMSEj_mTl9ODSeAGqc6Op9HHpKa6orWPSp7OwzvaYuwbreAaw/s320/IMG_6405.jpg" width="320" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><b>Ҳоким бовадан қутловлар...</b></td></tr>
</tbody></table>
<div class="OSN" style="text-align: justify; text-indent: 27pt;">
<span style="color: windowtext; font-size: 14pt;">Чемпионимиз ҳали Бразилияда
эканида фарзандли бўлибди. Шундай қилиб, Олимпиада чемпиони Фазлиддин Ғойибназаровни
уйида эндигина дунёга назар ташлаётган қизалоқ – Ҳадичабону ҳам кутиб турибди.
Ҳа, омад ҳам, бахт ҳам қўшалоқ келади, деб шуни айтадилар.<o:p></o:p></span></div>
<div class="OSN" style="text-align: justify; text-indent: 27pt;">
<span style="color: windowtext; font-size: 14pt;">Вақт чошгоҳдан ўтган маҳали яна
одамлар жонланди, карнай-сурнай садолари остида ўйин-кулги авж пардаларга кўтарила
бошлади.<o:p></o:p></span></div>
<div class="OSN" style="text-align: justify; text-indent: 27pt;">
<span style="color: windowtext; font-size: 14pt;">Чемпион хонадонига бир гуруҳ
фаоллар ҳамроҳлигида вилоят ҳокими вазифасини бажарувчи И. Эргашходжаев келиб,
оилани, маҳалла аҳлини ушбу улкан ғалаба билан самимий қутлади.<o:p></o:p></span></div>
<div class="Zagol3" style="text-align: center; text-indent: 27pt;">
<span style="font-size: 14pt;"><b>«... устозингдан айрилма»</b><o:p></o:p></span></div>
<div class="OSN" style="text-align: justify; text-indent: 27pt;">
<span style="color: windowtext; font-size: 14pt;">Бокс бўйича илк сабоқларни
"Ўзбекистон металлургия комбинати" акциядорлик жамияти қошидаги
спорт мактабида тажрибали мураббий Аброр Турсунпўлатовдан олган Фазлиддин 10
ёшидан бошлаб спортнинг шу тури билан мунтазам шуғулланиб келади. Истеъдодли
спортчининг эришган муваффақиятлари ҳам салмоқли. Ўз вазн тоифасида тўрт карра Ўзбекистон
чемпиони, Осиё чемпионати ва Жаҳон ёшлар универсиада ўйинлари кумуш медали
совриндори. Бундан тўрт йил олдин Озарбайжоннинг Баку шаҳрида бўлиб ўтган Жаҳон
чемпионатининг кумуш медали соҳиби, яна қатор нуфузли халқаро мусобақалар ғолиби.
Ана энди ушбу рўйхатга Олимпиада ўйинлари ғолиби, деган шарафли сатрлар ҳам қўшилди.<o:p></o:p></span></div>
<table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: left; margin-right: 1em; text-align: left;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEh9Int2YM7J2jTt0WxOVqz4HM81aCo2cI1Ut1qYwvN-blRRbLsiglNq1eo2kwhU8LR_vZWdm96YCOgX4TNv99_mv4dJnKVf3GTXRL_fbg7Th5g5ryCvtAfqoY5mkXTiK91QpwxGvkOqCnc/s1600/IMG_6378.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" height="213" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEh9Int2YM7J2jTt0WxOVqz4HM81aCo2cI1Ut1qYwvN-blRRbLsiglNq1eo2kwhU8LR_vZWdm96YCOgX4TNv99_mv4dJnKVf3GTXRL_fbg7Th5g5ryCvtAfqoY5mkXTiK91QpwxGvkOqCnc/s320/IMG_6378.jpg" width="320" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><b>Киройи мураббий бўлсанг... </b></td></tr>
</tbody></table>
<div class="OSN" style="text-align: justify; text-indent: 27pt;">
<span style="color: windowtext; font-size: 14pt;">– Мен Фазлиддинни жуда яхши
биламан, – дейди "Ўзметкомбинат" акциядорлик жамиятига қарашли спорт
мактаби мураббийси, чемпионнинг илк устози Аброр Турсунпўлатов. – Қўлимга
келган дастлабки кунданоқ унинг тиришқоқлигини, ўзига хос истеъдодга эгалигини
ҳис этганман. Шу кундан бошлаб унга сен келажакда чемпион бўласан, деб уқтириб
келдим. Ҳаётда камсуқум, камтарин бўлган Фазлиддин рингда ҳар қандай рақибига
муносиб жавоб бера олади. Мактабимиз ўқувчисининг чемпион бўлганидан беҳад
мамнунмиз. <o:p></o:p></span></div>
<div class="OSN" style="text-align: justify; text-indent: 27pt;">
<span style="color: windowtext; font-size: 14pt;">Фазлиддин таълим олган
мактабдамиз. Шаҳар марказида жойлашган мазкур 16-умумтаълим мактаби нафақат
вилоятимиз, республикамизда ҳам ўз ўрнига, нуфузига эга таълим масканларидан
биридир. Шинам, ораста, янги ўқув йилига шай масканга кирарканмиз, яна бир
ажойиб гурунгнинг устидан чиқдик. Маълум бўлишича, узоқ-яқиндан келганлар чемпионнинг
илк устозини ўртага олиб, саволларга кўмиб ташла±тган эканлар. Савол
бергувчиларга назокат ва камтаринлик билан жавоб йўллаётган муаллима –
Фазлиддиннинг илк устози Мунаввар Турсунова бўлади. Биз ҳам устознинг сўзларига
қулоқ тутамиз.<o:p></o:p></span></div>
<table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: left; margin-right: 1em; text-align: left;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhnEQ1cPNe98BIKMApWQ3nPbwEnKvtNA-5L0Ct6EF823Et48kEoI1IzdQeGdecFgqLSyaIyermgJ5Ta8fOqRgfNq_duhBAed8DmCjqBQXL_aR8dasldUyNPijM_pMxbZ8dU197skA3iv6w/s1600/IMG_6537.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" height="213" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhnEQ1cPNe98BIKMApWQ3nPbwEnKvtNA-5L0Ct6EF823Et48kEoI1IzdQeGdecFgqLSyaIyermgJ5Ta8fOqRgfNq_duhBAed8DmCjqBQXL_aR8dasldUyNPijM_pMxbZ8dU197skA3iv6w/s320/IMG_6537.jpg" width="320" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><b>Чемпионнинг устозлари...</b></td></tr>
</tbody></table>
<div class="OSN" style="text-align: justify; text-indent: 27pt;">
<span style="color: windowtext; font-size: 14pt;">– Фазлиддиним олтин медаль
олган кечада ухлаёлмадим. Тонгга қадар унинг болалик йиллари, шўх-шодон
дамларини эслаб ўтирдим. Эл-юрт ҳурматига сазовор бўлиб турган бундай паҳлавонни
тарбиялашга камтарона хизматларим сингган экан, бундан бошим кўкка етди. У
ёшлигиданоқ бир сўзли, мард ва ориятли бола эди. <o:p></o:p></span></div>
<div class="OSN" style="text-align: justify; text-indent: 27pt;">
<span style="color: windowtext; font-size: 14pt;">Муаллима сўзлар, шу аснода кўзларидан
севинч ёшлари қуйилар, юзларида ажиб бир меҳр, самимият акс этиб турарди.
Бундай ҳаяжонли дамларни фақат кўриш, ҳайрат ва ҳавас билан томоша қилиш
мумкин. Уни қоғозга тушириб бўлмайди...<o:p></o:p></span></div>
<div class="Zagol3" style="text-align: center; text-indent: 27pt;">
<span style="font-size: 14pt;"><b>Финал...</b><o:p></o:p></span></div>
<table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: left; margin-right: 1em; text-align: left;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjMMUlRlAaCDTczo0OLxpscr6XrTut2gZtF9_iSioZDmCSi_4ZymSiEqwO72L1jwZgLoNF99SBNlS__Fx6fsGtu6A_szcEhiwa5-_-MFNi-AwZz2hotgSL3f5ZKT7nBgMHce7qUUOwREL4/s1600/IMG_6476.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" height="213" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjMMUlRlAaCDTczo0OLxpscr6XrTut2gZtF9_iSioZDmCSi_4ZymSiEqwO72L1jwZgLoNF99SBNlS__Fx6fsGtu6A_szcEhiwa5-_-MFNi-AwZz2hotgSL3f5ZKT7nBgMHce7qUUOwREL4/s320/IMG_6476.jpg" width="320" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><b>Маҳалладошлар қутлови</b></td></tr>
</tbody></table>
<div class="OSN" style="text-align: justify; text-indent: 27pt;">
<span style="color: windowtext; font-size: 14pt;">Дарвоқе, финал кечаси Ғойибназаровлар
хонадони яқинлари, маҳалладошлар билан лиқ тўлди. Йиғилганларнинг барчаси
телевизор орқали боксчимизнинг финал учрашувини томоша қилиб, унга муваффақият
тилаб ўтиришди. Спортчининг нуфузли мусобақада эришган улкан муваффақияти
муносабати билан ташкил этилган учрашув ҳам шаҳар жамоатчилигининг катта
тантанасига айланиб кетди. Шаҳар ва вилоят ҳокимлари, "Ўзметкомбинат"
акциядорлик жамияти раҳбарияти, жамоат ташкилотларининг раҳбарлари чемпионнинг
ота-онасини юксак ғалаба билан қутлашди.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27pt;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEi1sfCT2Hrctp-dT8HiYqpMIphfVZhz1St1i2eXLLMW1cPN-PlxoOnwhKwpsaHWQZQb6BrT5eYQphY2CZPHBkFAmFivOZt4KL-cv3m7f90bLasNeX-B4cli7Hwqurw_ZF-jdzedbQhCkd8/s1600/IMG_6392.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="133" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEi1sfCT2Hrctp-dT8HiYqpMIphfVZhz1St1i2eXLLMW1cPN-PlxoOnwhKwpsaHWQZQb6BrT5eYQphY2CZPHBkFAmFivOZt4KL-cv3m7f90bLasNeX-B4cli7Hwqurw_ZF-jdzedbQhCkd8/s200/IMG_6392.jpg" width="200" /></a><span style="font-size: 14pt;">Мамлакатимизда Президентимиз раҳнамолигида ёш
авлодни баркамол қилиб тарбиялашга қаратилаётган эътибор Фазлиддин сингари
истеъдодлар тимсолида яққол намоён бўлаётгани таъкидланди. Вилоятимизнинг яна
бир полвон йигити – юнон-рум кураши бўйича халқаро тоифадаги спорт устаси,
Рио-2016 Олимпиада ўйинларида 59 килограммгача вазн тоифасида иштирок этган
Элмурод Тасмуродов 15 августга ўтар кечаси Ўзбекистон Олимпия терма жамоасига тўртинчи
бронза медалини тақдим қилган эди. Ўшанда бу натижанинг қадр-қимматини билган,
юракдан ўтказиб турган полвон оталаримиз, ори баланд ҳамюртларимиз қувончдан
силкиниб-силкиниб йиғладилар. "Раҳмат, сенга полвон укам, юрт орини
полвонлар кўтаради, оримизни кўтардинг, азамат", дея фахр-ифтихорга чўмдилар.<o:p></o:p></span></div>
<table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: right; margin-left: 1em; text-align: right;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjUrVz-aDLlkJM9vcgL7dTHl-RPxrV38u3dmXzRrjgVnWaWJUVH2gcirldZCCWss2E5XbACoGhOHdyO8B7lHo0Op150OU2VWCex3T3cLn-6gDFsr-RYXd8hmxhHpIjdpWIgew7UcCUQYGE/s1600/IMG_6831.jpg" imageanchor="1" style="clear: right; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" height="133" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjUrVz-aDLlkJM9vcgL7dTHl-RPxrV38u3dmXzRrjgVnWaWJUVH2gcirldZCCWss2E5XbACoGhOHdyO8B7lHo0Op150OU2VWCex3T3cLn-6gDFsr-RYXd8hmxhHpIjdpWIgew7UcCUQYGE/s200/IMG_6831.jpg" width="200" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><b>Фазлиддиннинг опаси ва укалари</b></td></tr>
</tbody></table>
<div class="MsoNormal" style="mso-layout-grid-align: none; text-align: justify; text-autospace: none; text-indent: 27.0pt;">
<i><span style="font-size: 14pt;">...
Ўзбекистон Республикасининг давлат мадҳияси янграмоқда. Бутун арена ўриндиқларини
эгаллаб турган дунё мамлакатлари вакиллари ўрнидан туриб баландга кўтарилиб
бораётган байроғимизга ҳавас билан боқмоқда. Шоҳсупанинг энг юқорисида турган ўзбек
ўғлони қувонч ёшлари билан унга жўр бўлмоқда. Бу катта шараф, катта бахт ва
фахр. Ниятимиз бундан буён ҳам мадҳиямиз дунё бўйлаб баралла таралаверсин,
байроғимиз бунданда баланд кўтарилаверсин. Фазлиддин сингари ўзбек ўғлонлари
юртимиз довруғини оламга таратаверсин.</span></i><span style="font-size: 14pt;"><o:p></o:p></span></div>
<div align="right" class="MsoNormal" style="margin-top: 2.85pt; mso-layout-grid-align: none; text-align: right; text-autospace: none; text-indent: 27.0pt;">
<b><span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14pt;">Беҳзод ҚОБУЛОВ,<o:p></o:p></span></b></div>
<div align="right" class="MsoNormal" style="margin-top: 2.85pt; mso-layout-grid-align: none; text-align: right; text-autospace: none; text-indent: 27.0pt;">
<b><span style="font-size: 14pt;">Юлдузхон МУҲИДДИНОВА,<o:p></o:p></span></b></div>
<div align="right" class="MsoNormal" style="mso-layout-grid-align: none; text-align: right; text-autospace: none; text-indent: 27.0pt;">
<b><span style="font-size: 14pt;">Мансур
НАХАЛОВ (суратлар)</span></b><b style="text-indent: 27pt;"><span style="font-size: 14pt;">.</span></b></div>
<div align="right" class="MsoNormal" style="mso-layout-grid-align: none; text-align: right; text-autospace: none; text-indent: 27.0pt;">
<b style="text-indent: 27pt;"><span style="font-size: 14pt;">"Тошкент ҳақиқати" газетаси,</span></b></div>
<div align="right" class="MsoNormal" style="mso-layout-grid-align: none; text-align: right; text-autospace: none; text-indent: 27.0pt;">
<b style="text-indent: 27pt;"><span style="font-size: 14pt;">2016 йил, 24 август.</span></b></div>
<div align="right" class="MsoNormal" style="mso-layout-grid-align: none; text-align: right; text-autospace: none; text-indent: 27.0pt;">
<b style="text-indent: 27pt;"><span style="font-size: 14pt;"><br /></span></b></div>
</div>
Беҳзод Қобуловhttp://www.blogger.com/profile/06482918966278577585noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7179299222712869743.post-32827049125813112832016-08-24T07:08:00.002-07:002016-08-25T04:43:18.434-07:00СИЗГА ОЛҚИШ, СИЗГА ОФАРИН!<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="MsoNormal" style="text-indent: 27.0pt;">
</div>
<div style="text-align: center;">
<div style="text-align: right;">
<b style="text-indent: 27pt;"><span style="font-size: 14pt;">"Тошкент" халқаро </span></b></div>
<div style="text-align: right;">
<b style="text-indent: 27pt;"><span style="font-size: 14pt;">аэропортидан репортаж.</span></b><br />
<b style="text-indent: 27pt;"><span style="font-size: 14pt;">"Тошкент ҳақиқати" газетаси 24 август.</span></b></div>
<b style="text-indent: 27pt;"><span style="font-size: 14pt;"><br /></span></b>
<b style="text-indent: 27pt;"><span style="font-size: 14pt;">"Рио
– 2016"дан Ватанимизга 4 олтин, 2 кумуш, </span></b></div>
<div style="text-align: center;">
<b><span style="font-size: 14pt;"><b style="text-indent: 27pt;"><span style="font-size: 14pt;">7 бронза медаль билан қайтган спортчиларимиз </span></b></span></b></div>
<b><span style="font-size: 14pt;">
</span></b>
<br />
<div style="text-align: center;">
<b><span style="font-size: 14pt;"><b style="text-indent: 27pt;"><span style="font-size: 14pt;">тантанали кутиб олинди</span></b></span></b><br />
<a name='more'></a></div>
<b><span style="font-size: 14pt;">
<o:p></o:p></span></b>
<br />
<div class="OSN" style="text-align: justify; text-indent: 27pt;">
<span style="color: windowtext; font-size: 14pt;">...23 август, соат 20:00.
"Тошкент" халқаро аэропорти. Минглаб ватандошларимиз Бразилияда бўлиб
ўтган Олимпиада баҳсларида муваффақиятли иштирок этган спортчиларимизни кутиб
олиш учун тўпланган. Ҳамманинг кўзида қувонч ва шодлик, фахр-ифтихор ҳисси балқийди.
Айниқса, чемпионларнинг ота-оналари, яқинларининг ҳаяжонини англаш, ҳис қилиш қийин
эмас. Ҳар нафасда бу ерга жам бўлган минглаб ватандошларимизнинг олқишлари,
"Ўзбекистон, Ўзбекистон!" деган оташин ҳайқириқлари янграйди.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt;">
<span style="font-size: 14pt;"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhKVsQmoeZUe0YY6npJMIh3O_VDe7_Gzss0LLVrO32QO7wrx8R7k90N3QhlsdF7cuQgszL-nFLEoeBv83pGy6xzFgoBHtId8kgEJTEBcD5aN2FTwAf67LtE5KgriIZuAfCkRddeDJiCioE/s1600/IMG_7065.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="212" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhKVsQmoeZUe0YY6npJMIh3O_VDe7_Gzss0LLVrO32QO7wrx8R7k90N3QhlsdF7cuQgszL-nFLEoeBv83pGy6xzFgoBHtId8kgEJTEBcD5aN2FTwAf67LtE5KgriIZuAfCkRddeDJiCioE/s320/IMG_7065.jpg" width="320" /></a><span style="font-size: 14pt;">Тантанали кутиб олиш
маросимида давлат ва жамоат арбоблари, кенг жамоатчилик вакиллари, эл севган
санъаткорлар, ёшлар, спортчиларнинг ота-оналари, оила аъзолари ва яқинлари жам
бўлишган. Бугун юртнинг музаффар спортчилари сафида бўлган вилоятимиз вакиллари
– Олимпиаданинг олтин ва бронза медаллари совриндорлари Фазлиддин Ғойибназаров
ва Элмурод Тасмуродовнинг оила аъзолари ҳам қўлларида гулдаста билан
дилбандларини қарши олгани чиқишган. Чор-атроф анвойи гулларга бурканган,
ранг-баранг чироқлар қалбларга нақшланган, бугун ҳар бир юртдошимизнинг юрак
нидосига айланган сўзларни ёритиб турибди: "Гўзал ва бетакроримсан, муқаддас
Ватаним, жоним сенга фидо, Ўзбекистоним!"<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="mso-layout-grid-align: none; text-align: justify; text-autospace: none; text-indent: 27.0pt;">
<span style="font-size: 14pt; text-indent: 27pt;">Рио-де-Жанейро
(Бразилия)да 5-21 август кунлари бутун дунё аҳлини ҳаяжону ҳайратга солган
спорт байрами поёнига етди. Унда 206 мамлакат вакиллари спортнинг 33 тури бўйича
беллашди. XXXI ёзги Олимпия ўйинларида мамлакатимиз спортчилари тўртта олтин,
иккита кумуш ва еттита бронза медалига сазовор бўлдилар. Хусусан, мазкур тўрт
йилликнинг нуфузли мусобақасида истеъдодли чарм қўлқоп усталаримиз Ҳасанбой Дўсматов
(</span><st1:metricconverter productid="49 кг" style="font-size: 14pt; text-indent: 27pt;" w:st="on">49 кг</st1:metricconverter><span style="font-size: 14pt; text-indent: 27pt;">),
Шаҳобиддин Зоиров (</span><st1:metricconverter productid="52 кг" style="font-size: 14pt; text-indent: 27pt;" w:st="on">52 кг</st1:metricconverter><span style="font-size: 14pt; text-indent: 27pt;">),
Фазлиддин Ғойибназаров (</span><st1:metricconverter productid="64 кг" style="font-size: 14pt; text-indent: 27pt;" w:st="on">64 кг</st1:metricconverter><span style="font-size: 14pt; text-indent: 27pt;">),
оғир атлетикачимиз Руслан Нурудинов (</span><st1:metricconverter productid="105 кг" style="font-size: 14pt; text-indent: 27pt;" w:st="on">105 кг</st1:metricconverter><span style="font-size: 14pt; text-indent: 27pt;">) олтин, Шаҳрам ўиёсов (</span><st1:metricconverter productid="69 кг" style="font-size: 14pt; text-indent: 27pt;" w:st="on">69 кг</st1:metricconverter><span style="font-size: 14pt; text-indent: 27pt;">), Бектемир Мелиқўзиев (</span><st1:metricconverter productid="75 кг" style="font-size: 14pt; text-indent: 27pt;" w:st="on">75 кг</st1:metricconverter><span style="font-size: 14pt; text-indent: 27pt;">) кумуш, дзюдочиларимиз
Диёрбек Ўрозбоев (</span><st1:metricconverter productid="60 кг" style="font-size: 14pt; text-indent: 27pt;" w:st="on">60 кг</st1:metricconverter><span style="font-size: 14pt; text-indent: 27pt;">),
Ришод Собиров (</span><st1:metricconverter productid="66 кг" style="font-size: 14pt; text-indent: 27pt;" w:st="on">66 кг</st1:metricconverter><span style="font-size: 14pt; text-indent: 27pt;">),
юнон-рум курашчимиз Элмурод Тасмуродов (</span><st1:metricconverter productid="59 кг" style="font-size: 14pt; text-indent: 27pt;" w:st="on">59 кг</st1:metricconverter><span style="font-size: 14pt; text-indent: 27pt;">), боксчиларимиз Рустам Тўлаганов (</span><st1:metricconverter productid="91 кг" style="font-size: 14pt; text-indent: 27pt;" w:st="on">91 кг</st1:metricconverter><span style="font-size: 14pt; text-indent: 27pt;">), Муроджон Аҳмадалиев (</span><st1:metricconverter productid="56 кг" style="font-size: 14pt; text-indent: 27pt;" w:st="on">56 кг</st1:metricconverter><span style="font-size: 14pt; text-indent: 27pt;">), эркин курашчиларимиз
Ихтиёр Наврўзов (</span><st1:metricconverter productid="65 кг" style="font-size: 14pt; text-indent: 27pt;" w:st="on">65 кг</st1:metricconverter><span style="font-size: 14pt; text-indent: 27pt;">),
Магомед Ибрагимов (</span><st1:metricconverter productid="97 кг" style="font-size: 14pt; text-indent: 27pt;" w:st="on">97 кг</st1:metricconverter><span style="font-size: 14pt; text-indent: 27pt;">)
бронза медалини қўлга киритиб, Ватанимиз шаъну шавкатини кўкларга кўтардилар.
Олимпия чемпиони, полвонимиз Руслан Нурудиновнинг оғир атлетика бўйича Олимпиада
рекордини янгилагани кўксимизни янада фахр ва ифтихорга тўлдирди.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="mso-layout-grid-align: none; text-align: justify; text-autospace: none; text-indent: 27.0pt;">
<span style="font-size: 14pt;">...
Соат 21.30. Олимпиада қаҳрамонлари ёруғ юз билан йиғилганларга пешвоз чиқа
бошладилар. Ҳар бир спортчининг эл-юрт олдига мардонавор чиқиб келиши гулдурос,
давомли қарсаклар ва "Яшасин, Ўзбекистон!" деган садолар билан кутиб
олинди.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="mso-layout-grid-align: none; text-align: justify; text-autospace: none; text-indent: 27.0pt;">
<span style="font-size: 14pt;">Тантанали
маросимда сўз олган Ўзбекистон Республикаси Олий Мажлиси Сенати раиси Н. Йўлдошев,
Ўзбекистон халқ артистлари Э. Комилов, О. Назарбеков, Зулфия номидаги Давлат
мукофоти совриндори, таэквондо бўйича Жаҳон чемпиони Д. Холжигитова, Олимпиада
чемпиони Ҳ. Дўсматовнинг онаси Д. Ҳайитбоевалар Президентимиз раҳнамолигида ёш
авлоднинг жисмонан ва маънан етук инсонлар бўлиб улғайиши, спорт билан мунтазам
шуғулланиши, ўз истеъдод ва салоҳиятини намоён этиши учун яратилган кенг
шароитлар ва уларнинг самараларини мамнуният билан таъкидладилар. Музаффар
спортчиларимиз номидан сўзга чиққан чемпионларимиз эса мамлакатимизда ёшлар
камолотига, хусусан, спортга берилаётган бундай юксак эътибор ва ғамхўрлик учун
Президентимизга самимий ташаккур билдиришди.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="mso-layout-grid-align: none; text-align: justify; text-autospace: none; text-indent: 27.0pt;">
<span style="font-size: 14pt;">Дарҳақиқат,
эътибор ва ғамхўрлик самараларини Олимпия ва Осиё ўйинлари, Жаҳон ва қитъа
чемпионатларида муносиб қатнашиб, юксак ғалабаларни қўлга киритаётган
спортчиларимиз тимсолида кўриб, билиб турибмиз.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="mso-layout-grid-align: none; text-align: justify; text-autospace: none; text-indent: 27.0pt;">
<span style="font-size: 14pt;">Мисолларга
эътибор қаратайлик. 1996 йилда АҚШнинг Атланта шаҳрида ўтган ёзги Олимпия ўйинларида
бир кумуш, бир бронза медали билан кифояланган эдик. Орадан тўрт йил ўтиб,
Сидней Олимпиадасида спортчиларимиз бир олтин, бир кумуш ва икки бронза
медалига сазовор бўлишди. 2004 йилги Афина Олимпиадасида ҳамюртларимиз икки
олтин, бир кумуш ва икки бронза медали билан тақдирландилар. Пекинда ўтказилган
2008 йилги ёзги Олимпия ўйинларида Ўзбекистон спортчилари бир олтин, икки кумуш
ва уч бронза медалини қўлга киритишди. Бундан тўрт йил муқаддам Лондонда ўтказилган
Олимпиадада вакилларимиз бир олтин ва икки бронза медали билан қайтишганди.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="mso-layout-grid-align: none; text-align: justify; text-autospace: none; text-indent: 27.0pt;">
<span style="font-size: 14pt;">Бу
гал Рио-де-Жанейро Олимпиадасида эса спортчиларимиз жами 13 медални қўлга
киритиб, 207 мамлакат спортчилари орасида 21-ўринни эгаллашди. Ҳамюртларимиз
эришган натижа МДҲ мамлакатлари ўртасида иккинчи, Осиёда эса Хитой, Япония ва
Жанубий Корея вакилларидан сўнг тўртинчи, Марказий Осиё давлатлари орасида эса
энг юқори натижадир.<o:p></o:p></span></div>
<table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: left; margin-right: 1em; text-align: left;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgFmBJl75oxsHKbN1oN701y8q-hyN3hbSpMDvsmHcbZXUZhEgvhgb4yZlnN-rAfy-cIUZVLIXguGLSBCzwFPho-t8YYPFWAUFu91YAT9gAKiBrx54P70KADnUNDesXFRwwICQWPC6JZgI4/s1600/IMG_6469.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" height="266" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgFmBJl75oxsHKbN1oN701y8q-hyN3hbSpMDvsmHcbZXUZhEgvhgb4yZlnN-rAfy-cIUZVLIXguGLSBCzwFPho-t8YYPFWAUFu91YAT9gAKiBrx54P70KADnUNDesXFRwwICQWPC6JZgI4/s400/IMG_6469.jpg" width="400" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Бекобод. 22 август. Ф.Ғойибназаров улғайган хонадон.<br />
Оила аъзолари беқиёс ғалабадан сармаст,<br />
музаффар ўғлонни кутишмоқда</td></tr>
</tbody></table>
<div class="MsoNormal" style="mso-layout-grid-align: none; text-align: justify; text-autospace: none; text-indent: 27.0pt;">
<span style="font-size: 14pt;">–
Мен ўз фарзандларини бундай юксак эътибор билан кутиб олаётган Ватаним
борлигидан ғурурланаман, – дейди Олимпиада ўйинларининг олтин медали соҳиби
Фазлиддин Ғойибназаров. – Биз мана шу дақиқалар учун курашдик, сизларнинг
олдингизда, Президентимизнинг олдида юзимиз ёруғ бўлиши учун ғалабаларга ташна
бўлдик. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="mso-layout-grid-align: none; text-align: justify; text-autospace: none; text-indent: 27.0pt;">
<span style="font-size: 14pt;">Фазлиддин,
кечагина барчани ҳаяжонга солган ўктам ўғлон мардонавор сўзлар экан, барчанинг
нигоҳи унга қадалди, фарзандини узоқ вақт интиқиб кутган онаизор эса қувонч
ёшларини яшира олмади. Юзлаб теле ва фото камералар айни ҳолатни, шу лаҳзаларни
муҳрлашга шошади. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="mso-layout-grid-align: none; text-align: justify; text-autospace: none; text-indent: 27.0pt;">
<span style="font-size: 14pt;">Тантанали
маросим чоғида санъаткорлардан бири топиб-билиб шундай лутф қилдики, беихтиёр
айни фикрга қўшиласан киши: "Санъаткорларнинг мухлиси кўп бўлади. Ўзини
"юлдуз" санайдигани қанча. Аммо мана ҳозир, шу лаҳзада даврамизнинг
юлдузлари асл ўғил-қизларни вояга етказган ота-оналар бўлишади. Сизлар ва
фарзандларингиз буюк Ўзбекистонимизнинг чинакам юлдузларидирсиз!". <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="mso-layout-grid-align: none; text-align: justify; text-autospace: none; text-indent: 27.0pt;">
<span style="font-size: 14pt;">Кеча
сўнгида Ўзбекистон халқ артисти Озодбек Назарбеков жўшиб куйлади, қўшиқнинг
"Хизматингда турмасам сени, болам дема, Ватаним мени" дея айтилгувчи
нақоратига Олимпиада чемпионлари, спортчилар, уларнинг яқинлари жўр бўлишди. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="mso-layout-grid-align: none; text-align: justify; text-autospace: none; text-indent: 27.0pt;">
<span style="font-size: 14pt;">Тантанали
маросимда Ўзбекистон Республикасининг Бош вазири Ш. Мирзиёев иштирок этди.<o:p></o:p></span></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="mso-layout-grid-align: none; text-align: center; text-autospace: none; text-indent: 27.0pt;">
<b><span style="font-size: 14pt;">* * *</span></b><span style="font-size: 14pt;"><o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="mso-layout-grid-align: none; text-align: justify; text-autospace: none; text-indent: 27.0pt;">
<span style="font-size: 14pt;">...
Тунги Тошкент. Ўз фарзандларини қутлаётган обод, фусункор, муаззам шаҳрим, ғалабалар
муборак!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="mso-layout-grid-align: none; text-align: justify; text-autospace: none; text-indent: 27.0pt;">
<span style="font-size: 14pt;">Тантанали
маросим якунига етгач, Олимпиада иштирокчилари ва уларнинг яқинлари жам бўлган
автобуслар карвони Ўзбекистон Миллий олимпия қўмитаси биносига қараб йўл олди.
Бу карвон шаҳримиз кўчалари бўйлаб ўтиб бораркан, қалб амри ва ватанпарварлик ҳисси
туфайли кўчаларни тўлдириб турган минглаб юртдошларимиз чемпионларга, уларнинг
ота-онасига эҳтиром билан қўл силкиб, эзгу тилакларини йўллайди. Айни манзара
фарзанди туфайли шундай эҳтиромга сазовор бўлиб турган ота-оналарни қанчалар ҳаяжонга
солаётганини бир кўрсангиз эди... <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="mso-layout-grid-align: none; text-align: justify; text-autospace: none; text-indent: 27.0pt;">
<span style="font-size: 14pt;">Зотан,
ўз Ватани, халқи номини сарбаланд қилган ўғлонларини эл-юрт ана шундай эҳтиром
билан кутиб олади. <o:p></o:p></span></div>
<table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: left; margin-right: 1em; text-align: left;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhLy_uQe59biWaS-Mpzrmp4qXsdm9pDXQeewd0-pKAnYOOKAuQ4zdwE66csI_vCPwBQQPDcwOfnBVZDeD-i_TLbvW1xHdXIPdFq5Lblq8tY1PUGRCxME60wzGcsZscA0dwdxiC0piPEzLE/s1600/DSC_0166.JPG" imageanchor="1" style="clear: left; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" height="214" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhLy_uQe59biWaS-Mpzrmp4qXsdm9pDXQeewd0-pKAnYOOKAuQ4zdwE66csI_vCPwBQQPDcwOfnBVZDeD-i_TLbvW1xHdXIPdFq5Lblq8tY1PUGRCxME60wzGcsZscA0dwdxiC0piPEzLE/s320/DSC_0166.JPG" width="320" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Ангрен. 2016 йил. Февраль. <br />
"Ҳали тоғларни талқон қилгайсен..." </td></tr>
</tbody></table>
<div class="MsoNormal" style="mso-layout-grid-align: none; text-align: justify; text-autospace: none; text-indent: 27.0pt;">
<table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: right; text-align: right;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjaxCPdkuF4ZDUEKdRkroy94xra-xSZFkJiTHH-SLl0cbSljGfwyEJB7UP_Qoiha6bBt-mDPW5Ki7QKWEczaF8i7t19aIzeiS-jsDte1yX5XCUkZAKpdp4OYFMqUXb5Redh9Wa7ycfLcYQ/s1600/DSC_0155.JPG" imageanchor="1" style="clear: right; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" height="400" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjaxCPdkuF4ZDUEKdRkroy94xra-xSZFkJiTHH-SLl0cbSljGfwyEJB7UP_Qoiha6bBt-mDPW5Ki7QKWEczaF8i7t19aIzeiS-jsDte1yX5XCUkZAKpdp4OYFMqUXb5Redh9Wa7ycfLcYQ/s400/DSC_0155.JPG" width="267" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">"Саҳна айланади, Баҳодир..."<br />
(Усмон Азимнинг машҳур шеъридан)</td></tr>
</tbody></table>
<span style="font-size: 14pt;">Дарвоқе,
автобусда кетиб борарканмиз, Рио де-Жанейрода олимпиадачиларимиз байроқдори бўлган
Чирчиқ Олимпия захиралари коллежи битирувчиси, вилоят бокс мактаби
тарбияланувчиси Баҳодир Жалоловнинг онасини суҳбатга чорлаймиз. Суҳбатимиз ғалабалар
бизга ёр бўлиб турган шу дамларда баҳодиримизни тезроқ сафга қайтариш, янги
марралар сари руҳлантириш ҳақида боради. Воқеан, шу аснода онаизорнинг кўк
либоси эътиборимизни тортади ва бунинг боисини уққандек бўламиз. Буни қарангки,
"Ўзбек йўлбарси" дея донг таратган Баҳодир Жалоловнинг падари
бузруквори яқинда қазо қилган, бу йўқотиш алп йигитнинг шаштини ҳийла сўндириб қўйган
экан... Онаизор дам куюниб, дам севиниб сўзлар: "Мана кўрасиз, Баҳодирим ҳали
ҳар қандай рақибини бир уриб ағдаради", дерди нуқул. Оналар шаҳд қилдими,
бу ўктам, бу музаффар кайфият фарзандга ўтмай қолмайди. Зотан, ўзбек онаси кўзидаги
қатъият, шижоат яқин йилларда эришилажак оламшумул ғалабалар йўлини ёритувчи
маёқ бўлиб туюлди бизга... <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="mso-layout-grid-align: none; text-align: justify; text-autospace: none; text-indent: 27.0pt;">
<span style="font-size: 14pt;">...
Спортчилар, уларнинг оила аъзолари жам бўлган автобуслар карвони Ўзбекистон
Олимпия қўмитаси биносига яқинлашади. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="mso-layout-grid-align: none; text-align: justify; text-autospace: none; text-indent: 27.0pt;">
<span style="font-size: 14pt;">Кейинги
йилларда Ўзбекистон Миллий Олимпия қўмитаси фаолиятини замон талаблари
даражасида такомиллаштириш учун қатор ташкилий ишлар амалга оширилди. Янги бошқарма
ва бўлимлар ташкил этилди. Тошкент шаҳри, Қорақалпоғистон Республикаси ва
вилоятларда қўмитанинг ҳудудий вакилликлари фаолияти йўлга қўйилди. Жойларда
спорт тадбирларини кенг миқёсда ўтказиш, иқтидорли ёшларни кашф этиш уларнинг
муҳим вазифаси этиб белгиланди. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="mso-layout-grid-align: none; text-align: justify; text-autospace: none; text-indent: 27.0pt;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEizcaxhq1l0QtXlofe3KUKKU5QQY1Q3s36d19hKxp6J8gcOzzmkFrH4UIYCR8zPHF_JlsR2zJxVY2uOAwkcEClDdmcxfN5ciA8s_XmJy22tUki4udoXuJmQ58QiGHim92a45ytZPSpNcqE/s1600/DSC_0313.JPG" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="212" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEizcaxhq1l0QtXlofe3KUKKU5QQY1Q3s36d19hKxp6J8gcOzzmkFrH4UIYCR8zPHF_JlsR2zJxVY2uOAwkcEClDdmcxfN5ciA8s_XmJy22tUki4udoXuJmQ58QiGHim92a45ytZPSpNcqE/s320/DSC_0313.JPG" width="320" /></a><span style="font-size: 14pt; text-indent: 27pt;">Пойтахтимизда
Ўзбекистон Миллий Олимпия қўмитасининг янги биноси фойдаланишга топширилди. Ўзбекистон
спортчиларини замонавий тиббий хизмат ва спорт психологияси билан таъминлаш бўйича
ихтисослаштирилган марказ иш бошлади. </span></div>
<div class="MsoNormal" style="mso-layout-grid-align: none; text-align: justify; text-autospace: none; text-indent: 27.0pt;">
<span style="font-size: 14pt;">Яна
бир гап. Рио-де-Жанейро Олимпиадаси бутун дунё кўз ўнгида, ўзбек бокси тарихида
янги ва нурли саҳифа очганлиги билан аҳамиятли бўлди. Мусобақаларда эркаклар ўртасида
рингга чиққан ўн нафар боксчимиздан етти нафари шоҳсупага кўтарилди. Шиддатли
ва муросасиз кечган жангларда ҳамюртларимизнинг Куба, Россия, АҚШ, Колумбия,
Қозоғистон сингари давлатларнинг номдор спортчиларини мағлубиятга
учратганлигини дунё бокс мутахассислари ҳали узоқ йиллар эслаб, муҳокама қилиб
юришлари аниқ.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="mso-layout-grid-align: none; text-align: justify; text-autospace: none; text-indent: 27.0pt;">
<span style="font-size: 14pt;">...
Соат 24.00. Янги кун бошланди. Бироқ, Тошкент ва тошкентликлар уйғоқ. Шодиёна,
тантана овози то тонггача тинмади-ёв. Зотан, ҳақиқий байрам мана энди бошланди!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: center; text-indent: 27pt;">
<span style="font-size: 14pt;">* * * *</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27pt;">
<span style="font-size: 18.6667px;"><b>(Мақола ёзилгандан кейинги ўйлар</b>.) Хуллас, тун яримдан оққанда ишхонага қайтиб, ҳозир ўқиганингиз мақолани ёздим. Мақола бугун газетада нашр этилди. Ҳаммаси жойида, бу одатий ҳол. Касбимиз шунақа. Аммо яна бир мавзу ҳақида сўз айтмасам, камлиқ қиладигандек. Кейинги пайтларда жамиятда журналистларнинг ўрнини нохолис баҳолайдиган қалби сўқирлар пайдо бўлди. Агар кеча кимки ўша тантанали маросимни кўрган-кузатган бўлса, азамат журналистларимиз қанчалар тер тўкишларини ўз қўзи билан сал бўлса-да, билган-кўргандир. Спортчиларимизни гир айланиб расмга олаётган сураткашлар, камерасини қўлтиқлаб мақбул ракурсга аввалроқ ўрнашиб олиш тараддисидаги операторлар, камтар, сўзга унчалик чечан бўлмаган респондентлардан кўнгилдаги гапни "суғуриб" олишга тиришаётган журналистлар... Ва тасаввур қилингки, шундай пайтда уйида хотиржам ухлаётган, аммо сал олдинроқ ва ёки кейинроқ "Яшасин!", "Ура" қабилидаги гапларни, бошқа жаҳон сайтларидан кўчирилган маълумотлар қоришиқ эга-кесимсиз жумлаларини қориштириб ташлаётган "мухбир"лар... Савол туғилади: ким аслида журналист? Гапни чуқурлаштирмасдан, ўша қавмни билиб-билмай реклама қилишдан тийиламиз. Ва кеча ишлаган, тунни тонга улаган ҳамкасбларимизга, сизлар учун ишлаётган одамларга бўлаётган турфа муносабатларни теран салмоқлаб кўришга чорлаймиз. </span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27pt;">
<span style="font-size: 18.6667px;">Гали келган экан, кечаги улуғ тадбирда қатнашган, медаль олгандек суюнаётган айрим ҳамкасбларимизни суратларини ҳавола қиламиз. Атайлаб спортчиларнинг исм фамилиясини келтириб ўтирмаймиз. Зеро сиз уларни аллақачон танийсиз. </span></div>
<table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhOROz4L8__NwB_d7nikbu5US8XzrRHJmkmwapZFWuE_XRCyeCTMt0ijpO3jIrYJsuEXxEkqg2qnripnN72EKCco_YgQCMcp_4F0qcXi9TirEqwHa0tdpmZrxyxrrPUkwCfq6SDSdV3QDc/s1600/IMG_7229.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" height="133" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhOROz4L8__NwB_d7nikbu5US8XzrRHJmkmwapZFWuE_XRCyeCTMt0ijpO3jIrYJsuEXxEkqg2qnripnN72EKCco_YgQCMcp_4F0qcXi9TirEqwHa0tdpmZrxyxrrPUkwCfq6SDSdV3QDc/s200/IMG_7229.jpg" width="200" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Мансур Нахалов. "Тошкент ҳақиқати" <br />
газетаси фотомухбири.</td></tr>
</tbody></table>
<table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhHBBO6KqXf7jg6sy-xZZ0QzkEDVHgcN7KkyN1y6Nibi76O2tDWSv0tKOhcNn5hJWgF4k1K4nXHup2xq5v8FXUxny77QlSYUTejvmtEpfiR9GPhbTcn9ydnLpE50ISQ8GQzenjRhELAdgI/s1600/IMG_7087.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; display: inline !important; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><img border="0" height="133" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhHBBO6KqXf7jg6sy-xZZ0QzkEDVHgcN7KkyN1y6Nibi76O2tDWSv0tKOhcNn5hJWgF4k1K4nXHup2xq5v8FXUxny77QlSYUTejvmtEpfiR9GPhbTcn9ydnLpE50ISQ8GQzenjRhELAdgI/s200/IMG_7087.jpg" width="200" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">ЎзА мухбири, спорт журналисти <br />
Байрам Айтмуродов. </td></tr>
</tbody></table>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27pt;">
</div>
<table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjBfr4UU0ak-6WyrcXvCHT5Uipt7AE_tO70JC4aHA_jECfUxJjQfLgmmBhe_I4MWO_A1Vj4r2CPrbBtTQQ1BShJGPE5R4_dnR2QQSdVYGPke49XOVRzcq3sdFp5tWBqMdB6GNzlbA8NAGM/s1600/DSC_0081.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" height="132" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjBfr4UU0ak-6WyrcXvCHT5Uipt7AE_tO70JC4aHA_jECfUxJjQfLgmmBhe_I4MWO_A1Vj4r2CPrbBtTQQ1BShJGPE5R4_dnR2QQSdVYGPke49XOVRzcq3sdFp5tWBqMdB6GNzlbA8NAGM/s200/DSC_0081.JPG" width="200" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">"Тошкент" каналидан Отабек Муҳаммадий,<br />
"Ўзбекистон овози"дан Темур Аъзам билан биргамиз. <br />
Суратга олган эса дўстимиз Фаррух Алиев.</td></tr>
</tbody></table>
<br />
<br />
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27pt;">
<span style="font-size: 18.6667px;"><br /></span></div>
</div>
Беҳзод Қобуловhttp://www.blogger.com/profile/06482918966278577585noreply@blogger.com3tag:blogger.com,1999:blog-7179299222712869743.post-6248445143673964552016-08-18T03:43:00.001-07:002016-08-18T04:08:48.641-07:00АЛАҲСИРАЁТГАН «САЙЁД»<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="MsoNormal" style="text-align: center; text-indent: 35.4pt;">
<div class="MsoNormal" style="text-align: left;">
<i><span lang="UZ-CYR">Олдига келганни емак
– ҳайвоннинг иши,</span><o:p></o:p></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: left;">
<i><span lang="UZ-CYR">Оғзига келганни
демак – нодоннинг иши.</span></i></div>
<a name='more'></a><div style="text-align: right;">
<i style="text-align: left; text-indent: 35.4pt;"><span lang="UZ-CYR">Алишер НАВОИЙ</span></i></div>
</div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center; text-indent: 35.4pt;">
<b><br /></b>
<b>Бу майдон ичига бир назар</b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 35.4pt;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 35.4pt;">
<b><span lang="UZ-CYR">Матбуот муқаддас минбар, бу минбарга истаган одам чиқиши мумкин, аммо,
оғзига эрк бериб, истаганча қўполликлар қилиши, инсофга чақирганнинг ёқасига чанг
солишига ҳаққи йўқ. Бу олтин қоидалар кеча ёки бугун ўйлаб топилмаган. Улар
асрлар давомида шаклланган ва дунёдаги аксар демократик давлатлар тан олиб, ўз
қонунлари орқали ҳаётга татбиқ этишган.</span></b><br />
<b style="text-align: left;">Инчунун, мустақил Ўзбекистонимизнинг
матбуотга оид қонунларида ҳам сўз айтиш, ахборот олиш эркинликлари
кафолатланган. Бу қонунлар аввало шахснинг қадр-қиммати, шаън-обрўсини ҳимоя
қилиш мақсадида жорий этилган. Бугунги кунда ахборот олиш ва тарқатишнинг энг
илғор усулига айланган интернет оламида бир қатор сайтлар пайдо бўлаяптики,
улар билан танишиб, ҳайрону лол бўласан киши. Гўёки уларга миясига нима келса
шуни ёзиш, бемаъни, ғализ, тутуриқсиз жумлалар, мантиқсиз сатрлар орқали она
тилимизни ҳоҳлаганча беҳурмат қилиш, таниқли шахслар шаънини топташ мумкиндек. Хўш,
бу “билимдонлар” кимлар? Уларнинг мақсад-муддаолари қандай? Мазкур мақоламиз
орқали юқоридаги саволларга жавоб ахтаришга ҳаракат қиламиз. </b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt; vertical-align: top;">
<span lang="UZ-CYR">Янги аср бошларида
жадал тараққий эта бошлаган интернет замонавий технологиялар воситасида
ишлайди. Интернетдан тўлиқ фойдаланиш учун техник қурилманинг имкониятларидан
воқиф бўлиш керак. Бундан ташқари, ҳеч бўлмаганда, рус тилини ҳаминқадар
тушуниш керак. Чунки, интернетдаги машҳур манбалар, иловалар, ҳаволалар жаҳон
тилларигагина таржима қилинган. Созламалар ҳам ана ўша тилларда олиб борилади.
Хуллас, бир тарафдан интернет, компьютер даврининг бошланиши, иккинчи тарафдан,
мобил телефонларнинг урчиши инсониятни шошириб қўйди. Бир янгиликни ўзлаштириб
улгурмасингиздан иккинчиси пайдо бўлмоқда, компьютер ва мобиль телефонларнинг
ҳар қандай янги модели бир йил деганда эскириб, аввалгисидан-да мукаммал ва
сервазифа тури тақдим этиляпти. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt; vertical-align: top;">
<span lang="UZ-CYR">Хўш, шундай экан, бунинг
қандай салбий жиҳатлари бор, ривожланиш, техник инқилобнинг нимаси ёмон, дерсиз.
Албатта, яхши. Аммо ҳар қандай тараққиётнинг ҳам ижобий, ҳам салбий томонлари
мавжуд. Тўғрироғи, уни салбий манфаатга йўналтирадиган омиллар хатарли. Мазкур
салбий омиллар оталар ва болалар, оналар ва сингиллараро ришталарни, мулоқот
маданияти ва имкониятини бутунлай янги ўзанга буриб юборяпти. Бундай вазиятда
ёшлар интернетга боши билан шўнғиган, кекса авлод эса нималар бўлаётганини
тушуниб-тушунмай қолаяпти. “Гурунг” деган завқ, ҳаётий дарсхона йўқолиб
бораётгандек. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt; vertical-align: top;">
<span lang="UZ-CYR"><br /></span></div>
<table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: left; margin-left: 1em; text-align: left;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgujVPMzUo4fCg7Ka6OIXphSyu4lMpZKkJfyW70McGctLh3tfVx9obPEGhdGdJBF30G85Nlf6kmT52D45wrqgbjLNYheliKaSq0aPCln3iH7ngGoj56Db7I99qaEqthf5ThBjzg25vzdxw/s1600/01.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgujVPMzUo4fCg7Ka6OIXphSyu4lMpZKkJfyW70McGctLh3tfVx9obPEGhdGdJBF30G85Nlf6kmT52D45wrqgbjLNYheliKaSq0aPCln3iH7ngGoj56Db7I99qaEqthf5ThBjzg25vzdxw/s320/01.jpg" width="214" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><b>"Муштум" журнали, 2016 й, №4</b></td></tr>
</tbody></table>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt; vertical-align: top;">
<span lang="UZ-CYR">Авваллари бирон
миллатга баҳо берилганда ёхуд уни ўрганилганда ўша тилда чоп этилган ёки жаҳон
тилларидан бирига таржима қилинган газета-журналлар, бадиий китоблар асос
сифатида кўрилган. Бугун эса жаҳон электрон энциклопедияси (Википедия)да айни
миллатга доир қанча мақола ва манбаларнинг мавжудлиги, маҳаллий сайтларда
янграётган гап-сўзлар, ижтимоий тармоқлардаги мулоқотлар миллатнинг ялпи
савия-даражаси, интеллекти ўлароқ баҳоланмоқда. Демак, миллатнинг асл зиёлилари
– бугун устоз, кайвони мақомидаги забардаст зиёлилар ихтиёрсиз бир равишда,
янгиликларни ўзлаштирмаганлик оқибатида интернет оламида камнамо бўлгани ҳолда,
замонавий технологиялар тилини биладиган, аммо қалб бисоти ғариб, ният-мақсади шахсий
манфаат бўлган кимсалар бу майдон ичра жавлон уриб, гўёки давлатимиз ва
миллатимизнинг юзига айланмоқда. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt; vertical-align: top;">
<span lang="UZ-CYR">Шу маънода бугун
мамлакатимизда электрон ҳукуматнинг ривожлантирилиши, ташкилот ва идораларнинг
веб сайтлари ишлаб тургани, эркин мулоқот қилиш имконини берадиган миллий
ижтимоий тармоқларнинг пайдо бўлаётгани ўзбек қалби ва ақлини бор ҳолатида,
бутун салобати билан жаҳонга намойиш қилишга йўналтирилган саъй-ҳаракатлардир.
Бу ишлар энди-энди изга тушаётган бир пайтда айрим шаввозлар отни қамчилаб,
одамларнинг қизиқишларидан устамонлик билан фойдаланиб, муайян аудитория
тўплашга, ўзининг думбул қарашларини оммага сингдиришга ҳаракат қилмоқда.
Хуллас, гап ўзбек интернет оламида етарлича машҳурликка эришиб улгурган,
минглаб ёшларнинг гапхонасига айланган “sayyod.com” сайти ва унинг муаллифи
Сардор Комилов ҳақида кетмоқда.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt; vertical-align: top;">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center; vertical-align: top;">
<b><span lang="UZ-CYR">Хамир учидан патир<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt; vertical-align: top;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 35.4pt;">
<span lang="UZ-CYR">Sayyod.com </span><span lang="UZ-CYR">сайтида ўтган йилнинг сўнгида
Ўзбекистон халқ шоирига ва журналистларга нисбатан анча-мунча тошлар отилди. Сайтдаги
“Чуқурлашганларга чуқурлашамиз”, “Шилинганларники
қонасин” <i>(ном қўйишдаги беҳаёликка
эътибор қаратинг – Б.Қ.)</i> деб номланган материалларни ўқиб, ёқа
ушладик. Фикримиз қуруқ бўлмасин учун блогернинг гапларидан мисоллар
келтирайлик <i>(Бу ва бундан кейинги
кўчирмалар айнан берилмоқда). <o:p></o:p></i></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 35.4pt;">
<i><span lang="UZ-CYR">“Иқбол ака ё давлат ишини қойиллатсалар ё шеърият билан бир йўсинни
танласалар бўларди. Кимдир айтганди артистни сиёсатга арала</span>штирма ва
артистни юқори лавозимга қўйма деб. Майлида, сиз артистмассизу тўғрими, сизга
тегиб кетмас ва шоирларга лавозим мумкин бўлса керак. Қариганида харфларни тўғирлаб
ўтирар деб</i><i><span lang="UZ-CYR">”</span>.</i><i><span lang="UZ-CYR"><o:p></o:p></span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 35.4pt;">
<i><span lang="UZ-CYR">“Очиғи, Иқбол Мирзони мен Иқбол Мухаммад билан адаштирганман. Чунки
санъат оламига кўпроқ номи жаранглаб турадиган
Иқбол Мухаммад танишроқ ва менинг фикримча машхурлик даражасида бу халқ
шоиридан Шахноз хамда хаттоки Якзон хам
машхурроқ”. <o:p></o:p></span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 35.4pt;">
<i><span lang="UZ-CYR">“Кечирасизу Ахад Қайюм хазиллашиб ўлдим деганидан бери устозингиздан
машхурроқ))) Худони ўзи кўрсатмасину иккиси бир кунда ўлиб қолган тақдирда хам
Ахад Қайюмни ўлим пиар акцияси сизни устозингизникидан ўн чандон бўлиши аниқ))”<o:p></o:p></span></i></div>
<table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: left; margin-left: 1em; text-align: left;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEihyphenhyphenEsGy99BwnQEydkycoM7trGMwqOo8hmZ2snz6PtWrZglOzFbr-Y-fVDX-kofd542k-eVWzAP7fr8dKrUwdxiwcdkhwFyWaA3Dm5ZaOKCgHJJthGlMGvY4mxm48npmyiQEGjLB8T0xJY/s1600/02.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEihyphenhyphenEsGy99BwnQEydkycoM7trGMwqOo8hmZ2snz6PtWrZglOzFbr-Y-fVDX-kofd542k-eVWzAP7fr8dKrUwdxiwcdkhwFyWaA3Dm5ZaOKCgHJJthGlMGvY4mxm48npmyiQEGjLB8T0xJY/s320/02.jpg" width="214" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><b>"Муштум" журнали, 2016, № 4.</b></td></tr>
</tbody></table>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 35.4pt;">
<span lang="UZ-CYR"> Бундай чала-чулпа
иборалар, тутуруқсиз ўхшатишлар, таҳқирли писандалар орқали блогер қандай
мақсадни кўзламоқда? “Билимдон” блогер ҳатто ўзига раддия ёзган
журналист ва бошқа қаламкашлардан ҳам қимматли “маслаҳат”ини дариғ тутмайди:<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 35.4pt;">
<i><span lang="UZ-CYR">“Умри давомида харфга тобе ўтаётган аламзада журналистларни аксариятига
маслахатим бошқаларни машхурлигидан эмас, ўзингини қилаётган ишларингдаги
мухимроқ нарсалар устида ишлашни тавсия этаман, яъни ғоялар, изланишлар,
тахлиллар ва элементар мантиқий фикрлашлар. Хеч бўлмаса артистларга шеър ёзиб
бериб машхур бўлиб кўриш”.<o:p></o:p></span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 35.4pt;">
<span lang="UZ-CYR"><i>Журналистнинг ахволи бу бўлса...хатоларни тузатишда уста
шоир шогирдига энг керагини ўргатмабдида! Э ...ёқворей дипломингни галварс , дердиму, демайман) Дипломда не айб, қанча пул
кетгандир...ўқишига. Йўлкираларига. Қанча қўйлар сўйилмай сотилган экан
десанг?))) Ижарада туришигами...масалан”.<o:p></o:p></i></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 35.4pt;">
<i><span lang="UZ-CYR">...“Балки бир икки хафталик бозорликка етарлик молиявий рағбатлантириш
хузурини унитази кўрар, зеро унинг зерикарли хатида маъно ва мантиқдан кўра
кўпроқ айнан унитазга лойиқ “словарьный понос”(хуллас увол сўзлар дегандек) дан
ўзгаси йўқ.)”<o:p></o:p></span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="UZ-CYR"> қоридаги
сўзларни илк бор ўқиганимда кўнглимга, “Блогернинг эс-хуши жойидамикан? Луғат
бойлигини нима учун бунчалар нафратли сўзлар эгаллаган? Нега бунчалар
одамлардан, жамиятдан хафа бу йигит?” деган ўй келди. Кейинроқ бунинг сабабини
англай бошладим.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="background: white; text-align: justify; text-indent: 35.4pt;">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center; vertical-align: top;">
<a href="https://www.blogger.com/null" name="121100"></a><b><span lang="UZ-CYR">“Эъжод” боғига бир назар<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt; vertical-align: top;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt; vertical-align: top;">
<span lang="UZ-CYR">Сайт “</span><span lang="EN-US">uz</span><span lang="UZ-CYR">”</span><span lang="UZ-CYR"> </span><span lang="UZ-CYR">доменида рўйхатдан ўтмаган. Муаллиф
билан икки марта (дастлаб оддий мухлис тарзида, кейингисида журналист эканимни
очиқлаган ҳолда) электрон шаклда суҳбатлашдим. Негаки алоқа рақами тарзида қайд
қилинган телефон рақами билан умуман боғланиб бўлмади. Электрон ёзишмаларимизни
эса бунда келтириб ўтиш, беозор айтганда, одобсизлик бўлур эди. Сўкиниш ва
инсон шаънига ярашмайдиган пастарин сўзларни ёзган бу кимса ўзини эркин ижодкор
санашига нима дейсиз? Эркин ижодкор эркин безбет дегани эмасдир? Кейинроқ унинг
фаолияти билан чуқурроқ танишар эканман, устомонлик ва асл ниятни ҳаспўшлашнинг
ҳаддини олган кас билан юзлашиб турганимга амин бўлдим...<o:p></o:p></span></div>
<br />
<br />
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt; vertical-align: top;">
<span lang="UZ-CYR">Хуллас, ўз эътирофига
кўра, муаллифнинг бир неча ҳикоялари маълуму машҳур эмиш. Хусусан, “Менингдек
севиб билсангчи”, “Йигитни йиғлатманг”, “Фоҳиша... ёки”, “Сен менинг қотилим,
ширин ажалим...”, “Унутмадим, сен унутдингму?”, “Ҳаром бола қиссаси” каби
узуқ-юлуқ гаплардан иборат тизмалари, муаллифнинг “камтарлик” билан қайд
этишича, аллақачон ёшларнинг кўнгил бисотидан жой олган экан. Ишонмассиз, аммо
бу – ҳақиқат бўлиб чиқди. Сайтнинг кундалик ташриф буюрувчилари, ўқувчилари
салмоғига боқсангиз, Сардор Комиловнинг мухлислари унча-мунча ёзувчининг китоби
ададидан кўплигини кўрасиз. Бу қандай гап ахир, бу ерда қандай “ричаг”лар
ишлаётир? Ҳаммаси оддий, жуда оддий. Шундай бўлдики, бугун 17-25 яшарли
ёшларнинг айни китобхонлик палласи, серзавқ, туйғулари кўпирган пайти сервазифа
телефонлар ва ижтимоий тармоқлар, алламбало сайтлару шоулар гуллаб-яшнаган бир
пайтга тўғри келиб қолди. Бундай шароитга мослашиб, керакли таъсир чоралари
кўрилгунча бўлган оралиқ муддат “саййёд”ларнинг даври бўлди. Шундай қилиб,
ёшлар маълум вақт китобдан узилиб, узоқлашиб, интернет титкилай бошладилар.
Зотан, бизда сўз азалдан қадрланган. Шу боис, ҳар қандай матнни жиддият билан
ўқиймиз. Аммо бу одатимиз кейинги беш-ўн йилда ёшларга панд берди – матнни
ажратмай, сараламай ўқидилар; қизиқдан-қизиқ чиқариб ёзилган, жиноий-эротик
лавҳаларга бой намуналар ёшларнинг қалбига бадиий адабиёт ўлароқ нақшланмоқда. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt; vertical-align: top;">
<span lang="UZ-CYR">Мавзуни давом эттириб
айтадиган бўлсак, аслида ҳикоя сарлавҳасининг ўзиданоқ муаллифнинг ғирром
тутумини – интернетга танда қўйган ўсмирнинг хаёлини ўғирлашни кўзлаганини
билиш қийин эмас. Аммо тил эгасиз, қаровсиз боғ эмас, бу маъвонинг заҳматкаш
посбонлари бор, не-не азизлар битта жумла устида қанчалар излангани, энг мақбул
ифода услубини топмагунча тинчимагани бор гап. Аммо, “буюк билимдон”нинг эъжодига
кўз югуртирсангиз, кўнглингиз алағда бўла бошлайди. Марҳамат...<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt; vertical-align: top;">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center; vertical-align: top;">
<b><span lang="UZ-CYR">“Фоҳишами ёки...” ҳикоясидан парчалар</span></b><span lang="UZ-CYR"><o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt; vertical-align: top;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt; vertical-align: top;">
<span lang="UZ-CYR"> <i>“<span style="color: #330033;">Манимча эркелага бутта осонрок кечади мани тушуниш...
Мисолан бар кафеда битта чиррройли киз билан танишдиз, кетворган, калла</span></i></span><i><span style="color: #330033;">га нима келади?</span></i><i><span lang="UZ-CYR" style="color: #330033; mso-ansi-language: UZ-CYR;"><o:p></o:p></span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt; vertical-align: top;">
<i><span style="color: #330033;">Севгими? </span></i><i><span lang="UZ-CYR" style="color: #330033; mso-ansi-language: UZ-CYR;"><o:p></o:p></span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt; vertical-align: top;">
<i><span style="color: #330033;">Мана
сизга шу гапизга: "Увахахахаха".</span></i><i><span lang="UZ-CYR" style="color: #330033; mso-ansi-language: UZ-CYR;">”<o:p></o:p></span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt; vertical-align: top;">
<i><span lang="UZ-CYR" style="color: #330033; mso-ansi-language: UZ-CYR;">****<o:p></o:p></span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt; vertical-align: top;">
<i><span lang="UZ-CYR" style="color: #330033; mso-ansi-language: UZ-CYR;">“</span><span style="color: #330033;">Демак
танишдик...исми Джамиля..</span></i><i><span lang="UZ-CYR" style="color: #330033; mso-ansi-language: UZ-CYR;"><o:p></o:p></span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt; vertical-align: top;">
<i><span style="color: #330033;">Русча -
Женя.</span></i><i><span lang="UZ-CYR" style="color: #330033; mso-ansi-language: UZ-CYR;"><o:p></o:p></span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt; vertical-align: top;">
<i><span style="color: #330033;">Жуда-жуда
чирройли... отаси узбек онаси рус...</span></i><i><span style="color: #330033; mso-ansi-language: UZ-CYR;"> </span><span style="color: #330033;">Метис. Москвалик узи, Тошкентда иш билан ва
кечки пайт дам олгани дустлари билан барда утирарди.<br />
Кейин-чи? Нима буларди кейин, яшай бошладик, так сказать сожительствовали...</span></i><i><span lang="UZ-CYR" style="color: #330033; mso-ansi-language: UZ-CYR;">”<o:p></o:p></span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt; vertical-align: top;">
<i><span lang="UZ-CYR" style="color: #330033; mso-ansi-language: UZ-CYR;">****<o:p></o:p></span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt; vertical-align: top;">
<i><span lang="UZ-CYR" style="color: #330033; mso-ansi-language: UZ-CYR;">“</span><span style="color: #330033;">А ман Женяни
севдим дея олмиман лекин каттик яхши куриб колдим... Бир йилча бирга яшадик, бу
орада унинг ёмон тарафлари урушган пайтларда намоён буларди. Маст холда каттик
урушиб колдик, кетвордим...орадан 3 кун утиб «мана санга ташаб кетиш»</span></i><i><span style="color: #330033; mso-ansi-language: UZ-CYR;"> </span><span style="color: #330033;">деб онамга телефон килиб дардини
дастурхон килибди...</span></i><i><span lang="UZ-CYR" style="color: #330033; mso-ansi-language: UZ-CYR;">”<o:p></o:p></span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt; vertical-align: top;">
<i><span lang="UZ-CYR" style="color: #330033; mso-ansi-language: UZ-CYR;">****<o:p></o:p></span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt; vertical-align: top;">
<i><span lang="UZ-CYR" style="color: #330033; mso-ansi-language: UZ-CYR;">“</span><span style="color: #330033;">Телефоним маъноли
жиринглади... уйда уже семейный совет!<br />
адам, холам, тогам итп итд...</span></i><i><span lang="UZ-CYR" style="color: #330033; mso-ansi-language: UZ-CYR;"><o:p></o:p></span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt; vertical-align: top;">
<i><span style="color: #330033;">Узимми
суд курсисида хис килдим... Онам ку майли, жудаям доно инсон...а вот
холлариииим...</span></i><i><span style="color: #330033; mso-ansi-language: UZ-CYR;"> </span><span style="color: #330033;">астофирилло-де..</span></i><i><span lang="UZ-CYR" style="color: #330033; mso-ansi-language: UZ-CYR;"><o:p></o:p></span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt; vertical-align: top;">
<i><span style="color: #330033;">Отам
касалманд...огир-огир икки гап манга етарли булди...</span></i><i><span lang="UZ-CYR" style="color: #330033; mso-ansi-language: UZ-CYR;">”<o:p></o:p></span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt; vertical-align: top;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt; vertical-align: top;">
<span lang="UZ-CYR" style="color: #330033; mso-ansi-language: UZ-CYR;">Сиз ҳам,
астағфирулло, деб юборгандирсиз.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt; vertical-align: top;">
<span lang="UZ-CYR">Сардор Комилов бу
хом-хатала, бетайин гапларини креатив ижод намунаси дея миллионлаб ўзбекларимизга,
ўзбек тилини биладиган дунё аҳлига тақдим қилмоқда. Бу эъжод наъмуналарини
адабиёт оламига дахли бормикин? Уларни ўқиб, ҳазрат Навоий, Мирзо Бобур,
Мавлоно Муқимийлар ашъор битган бой ва ширадор тилимиз бир чаласаводнинг
талқинида қандай аҳволга тушганини кўриб, тепа сочинг тикка бўлади. Худо
кўрсатмасин, ўзбек адабиётига ихлосманд бирор хорижлик ушбу “ҳикоя”ни ўқиб
кўрса, адабиётимизга қандай баҳо берар экан? Тишни ғичирлатадиган ҳолат,
тўғрими?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt; vertical-align: top;">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center; vertical-align: top;">
<b><span lang="UZ-CYR" style="color: #330033; mso-ansi-language: UZ-CYR;">Sayyod.com – “Оммавий маданият” жарчиси<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt; vertical-align: top;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt; vertical-align: top;">
<span lang="UZ-CYR" style="color: #330033; mso-ansi-language: UZ-CYR;">Бугун
республикамиз зиёлилари “оммавий маданият” хатари қаршисида ягона мушт бўлиб,
ҳамжиҳатликда иш олиб бормоқдалар. Бу турдаги сохта маданиятнинг бир неча
хусусиятлари бор. У, энг аввало, қизиқарли мавзулардан гап очади. Ўз
маҳсулотларини жуда арзон нархларда, қулай воситаларда тақдим қилади. Вазият
шундайки, етарлича билим ва кўникмага эга бўлмаган киши, нима қилаётганини
бутун моҳияти билан англамаган кимса, беихтиёр “оммавий маданият” жарчисига
айланади. Эътиборда тутиш керакки, “оммавий маданият” ўз-ўзидан, табиий равишда
пайдо бўлган эмас. Ғарбнинг жуда иқтидорли файласуф-олимлари, социологлари
бутун инсониятни қамраб олиши кўзда тутилган бу яширин қуролни бир неча ўн
йиллар мобайнида ишлаб чиққанлар, кичик аудиторияда, мос вазиятларда синаб,
таъсирчанлигини ошириш чораларини кўрганлар ва бу тажрибани давом эттиришмоқда.
<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt; vertical-align: top;">
<span lang="UZ-CYR" style="color: #330033; mso-ansi-language: UZ-CYR;">Дейлик,
ушбу мақола орқали Сардор Комиловни танқид қилиб фикр айтилди. Ана энди унинг
кейинги “юриш”ини тасаввур қилиш қийин эмас – ўзини жабрдийда санаб баёнот
бериши ёки қарши фикр айтиши, охир-оқибат сайт рейтингини янада кўтарилишига,
Сардор Комилов шахси атрофида ажиотаж уйғонишига олиб келади. Бундайлар ўз номи
қайд этилган ҳар қандай ҳолатдан реклама сифатида фойдаланишга ҳаракат қилишади.
Кенгроқ айтадиган бўлсак, аслида С.Комилов раҳбарлик қилаётган сайтнинг ишлаш
услуби мана шундай. Шоу-бизнес оламидаги жанжалларни, ким ким билан тўшакда
ётиб қўйганию, қайси хонанда шир-ялонғоч расмга тушганини шоён қилиб, кейин шу
мавзу атрофидаги ипирисқи, жирканч миш-мишларни устомонлик билан умумлаштириб,
муносабат билдириб, пировардида, санъат оламидагиларни ўзи билан ҳисоблашишга,
ўқувчиларини кўпайтиришга ҳаракат қилади. Ахир бу жуда пасткашлик, ғоят ғирром
усул эмасми? Унинг гўёки қаҳрамонлик даъво қилишига туртки берган яна бир усули
шуки, айни кунларда баъзи шахсий ва бошқа иллатлари туфайли эл-юрт назаридан
йироқ тушган, назардан қолган хонанда ва санъаткорларнинг ўзига хос
тарғиботчиси, шинавандаси, тамсилчиси бўлиб гавдаланади. Тасаввур қилинг, бир
аёл хонанда тўйда ётволиб, қирчанғига ўхшаб ағанаб, маст-аластлар даврасида
қорин рақсига тушиб, шу қилмиши туфайли эл-юрт назаридан қолса, лицензиясидан
маҳрум бўлса, давраларга боролмай юрса, орадан маълум вақт ўтказиб, интернет орқали
тарафдор топиши, кўр-кўрга қоронғуда етишганидек, ижод тарғиботларини бошлаб
юборишлари... қандай аталади? Яна денг, булар ҳар икки гапнинг бирида
ҳақиқатдан, санъатдан гап очиб турса... кулгили эмасми? <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt;">
<span lang="UZ-CYR">Мавзуни давом эттириб айтиш мумкинки,
шов-шув кўтаришга интилиш, одамлар тилидаги воқеа-ҳодисани баралла ва тезкор
айта олиш интернет берган қулайлик – бунда ортиқча чиқимсиз, жуда қисқа
фурсатларда ахборотни тарқатиш мумкин. Аммо билиб-билмай, савиясиз равишда
ахборот улашиш, мафкура майдонида яловбардорлик қилишга интилиш душманларимизнинг
тегирмонига сув қуйишдан бошқа нарса эмас, албатта. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt;">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<b><span lang="UZ-CYR">Яна антиқа мисол<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt;">
<span lang="UZ-CYR">1 октябр – “Устозлар ва мураббий
куни”да сайтда қуйидаги сарлавҳа билан мақола чоп этилган<i>: “Болаларга неччи ёшдан жазман ҳақида ўргатиш мумкин?” </i>Мақолада
қандайдир бир эртак китобда йўл қўйилган қўпол хато ҳақида фикр билдирилади.
Аммо у қайси нашриётда чоп этилган ва қандай китоб, муаллифи ким экани ҳақида
факт йўқ. Энг ачинарлиси, ушбу мақолани ўқиб, бугун Ўзбекистонда болалар
адабиётининг савияси шу экан, деган хулосани уқасиз. Ваҳоланки, бу китоб қай
бир шоввознинг пул топиш истаги маҳсули экани аниқ. Масалага шундай қараш ва
ёндашиш керак эди. Йўқ. Блог муаллифига булар муҳим эмас. Асосийси, ғаразли
фикрларини айтишга имкон топилган ва байрам кунида, бечора устозларга мутлақо
алоқаси бўлмаган бир манзара таъсирида дилхиралик қилмоқчи бўлади. Унинг
муносабатига эътибор беринг.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt;">
<span lang="UZ-CYR"> <i>“Рости
хам, буни болаларга ўқиб беришни ўзи ғалати... шунақаям дахшатли, тентакона ва
ахмоқча эртак бўладими? Очиғи, наша чакиб олиб<span style="color: red;"> </span>хахаха учун ёзилгандек. Вахаха ана яна олтита ахмоқни
лох қилди деб қотиб ёзишганми нима бало...”; “Оддий халқона стильда ёзадиган шу
сайтимга харфютар-харф фаррошлари қанча ғавғо кўтаришадию асл МАЪНО ва
МАВЖУД тарафларига келганида хамма жим! Мавзу ва маъносидаги нишонни хато
олмасам бўлидию тўғрими?” <o:p></o:p></i></span></div>
<table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: left; text-align: left;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjmf_6gnar9NYT864VSpWzJOxZJnc9AhWewjdc0T10EmIbKfMnk8s9iLhFCRhAX2ebFe4RfIi90Jj6-m_R2wjZ7E0ArklQzA5Fvg7VNJQL4jJ8NdAQlaerVOobnZKJNuQ7lk0RfhIICrw8/s1600/03.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjmf_6gnar9NYT864VSpWzJOxZJnc9AhWewjdc0T10EmIbKfMnk8s9iLhFCRhAX2ebFe4RfIi90Jj6-m_R2wjZ7E0ArklQzA5Fvg7VNJQL4jJ8NdAQlaerVOobnZKJNuQ7lk0RfhIICrw8/s320/03.jpg" width="214" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><b>"Муштум" журнали, 2016,№4.</b></td></tr>
</tbody></table>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt;">
<span lang="UZ-CYR">Эътибор беринг, муаллиф ғоят
устамонлик билан – бошқа бир мавзуга, ҳали ўзи тўлиқ ахборотга эга бўлмаган
масалага ёндашар экан, гап орасида дийдиё қилади, сўз заҳматкашларини ўзича
калака қилмоқчи бўлади. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt;">
<span lang="UZ-CYR">Умуман, тарғибот дегани шунақа
бўладими? У ҳолда бутун бошли “Миллий ғоя тарғибот маркази”нинг иши бекор
экан-да? Яхши ниятда ғиж-ғиж хато билан ёзиш, тилни таҳқирлаш мумкинми? Ёки
кунимиз мана шундай тарғиботчига қолганми? Санъатшунос Шуҳрат Ризаев бу хусусда
шундай фикр билдирган эди: “Очиғини айтаман, масалан, одам савдоси,
ақидапарастлик каби иллатлар билан боғлиқ буюртма асарлар пайдо бўлаяпти.
Бундай асарлар яратилиши керак. Лекин улар ўша ёт ғоялардан ўн чандон кучлироқ
қарши ғоя ташийдиган, мустақиллик мафкураси ва фалсафасини етказа оладиган
бадиий юксак асарлар бўлиши зарур. Агар шундай бўлмаса, акс таъсир қилади.
Қарши томон гўёки ғоявий жиҳатдан кучлироқ туюлади...”<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt;">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<b><span lang="UZ-CYR"><br /></span></b></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<b><span lang="UZ-CYR">Муллолик ҳам даъво
қиладилар<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt;">
<span lang="UZ-CYR">Сайтда, бундан ташқари “Дин” деб
номланган алоҳида бўлим бўлиб, унда муаллифнинг жума куни ирод қиладиган
виртуал нутқлари, қалтис диний мавзулардаги жозиб фикрлари, дунёнинг диний
манзарасига шарҳлари чоп этилган. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt;">
<span lang="UZ-CYR">С. Комиловнинг <i>“Нега инсонга сажда қилмоқ фаришталарга
буюрилган?”, “Хотима”, “Бефарқлик фожеаси”, “Каъба масжиди имоми ўзбек бўлди”,
“Рамазондан Рамазонгача узоғу қисқа учар кунлар”, “Ислом Сабрни тарғиб этади,
ғазабни эмас”, “Кимни алдаяпмиз? Худоними?”</i> каби сарлавҳали мақолаларида
муаллиф замонамизнинг энг олди “мужтаҳид”и ўлароқ фикрлайди, хулосалар қилади,
ажримлар, тавсиялар бериб юборади. Айрим сарлавҳалардаги мантиқий ва стилистик
хатолар ҳақида эса ўйлаб ҳам ўтирмайди. Муҳими, ният яхши, менда фикр бор ва
ҳоказо ўйлар унинг йўлчи юлдузи бўлган. Ҳой, банда, сенинг бундай хом-хатала
гапларингни кимга кераги бор? Нега муллолик даъво қиласан, десангиз, бу менинг
шахсий фикрларим эди, деган бақироқ овоз келади.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt;">
<span lang="UZ-CYR">Тўғри, ҳар бир инсонда фикрлаш истаги,
даражаси, қуввати бор. Аммо ана ўша фикр, мулоҳаза оммага, кўпларга тақдим
қилинаётганда бундай йўл тутилмайди. “Булар менинг шахсий фикрларим”, “Шахсий
кузатувларим” қабилида қора парда ортига ўтиб олиш, айтилган сўз масъулиятидан
қочиш, сайт очиб, одамларга ахборот тарқатишни касб қилган “журналист”нинг иши
эмас.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt;">
<span lang="UZ-CYR">Яхши биламизки, исломий илм
талабига кирган бир киши қуръон тафсир қилиб, ҳадис шарҳлаб, масала ечиб,
мужтаҳид даражасига етгунча ғоят узоқ йўл босиб ўтади. Юртимизда бундай
олимлар, уламолар азалдан етарлича етишиб чиққан ва бугун ҳам шундай. Кейинги
вақтларда интернет оламида юзага келган диний мавзу атрофидаги баҳс-мунозара ва
нораво даъватларга қарши туриш мақсадида, Ўзбекистон мусулмонлари идораси
тасарруфидаги масжид ва мадрасалар, машҳур уламолар ўз сайтларини ишга
туширдилар. Машҳур алломаларнинг шарҳлари, тафсирлари электрон шаклда оммага
тақдим этилмоқда. Эътибор берсангиз, уламолар ҳам бирон мавзу атрофида фикр
юритиш, ечим, хулоса айтишдан аввал ўнлаб далилларга, мўътабар манбаларга
мурожаат қиладилар. Ўз фикрларини, хулосаларини жуда камтарлик билан, одоб ва
андиша билан айтадилар. Аммо С. Комилов диний мавзуларда шу қадар бемалол ва
эркин, гўё шайхулислом каби сўзлайдики, буниси энди юртимиз уламоларига
нисбатан беписандлик ва беҳаёликдан бошқа нарса эмас. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt;">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center; vertical-align: top;">
<b><span lang="UZ-CYR">Ношуд бошлиқ ва сохта мухбир гурунги<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt; vertical-align: top;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt; vertical-align: top;">
<span lang="UZ-CYR">2015 йил 25 ноябрь санасида
сайт раҳбари “Ўзбекнаво” эстрада бирлашмасининг лицензия бўлими бошлиғи Одилжон
Абдуқаҳҳоров билан уюштирган суҳбатнинг видео турини тақдим қилган. <i>“Ўзбекнаво ваколати тушунарсиздек”, “Нега
"Ўзбекнаво"ни Телевидение менсимайди? Нега "Ўзбекнаво"ни телевидениега
гапи ўтмайди?”</i> каби оташнафас иборалардан кейин, қизиқишим ортди, суҳбатни
кўрдим. Дастлабки саволдаёқ давлат тадбирларини танқид қилишни бошлаган сайт
раҳбари Сардор Комилов кейинги ўринларда ҳам истаганча провакацион саволлар
билан, гўёки қаҳрамонона тарзда “Ўзбекнаво” мутасаддисини ўнғайсиз вазиятга
солмоқчи бўлади. Бу ўринда эътиборни чалғитадиган, ғаразли ният шуки, тадбирлар
пайтида ҳисобга олинмаган, аввалдан режалаштирилмаган вазиятлар туфайли
умумхалқ байрамининг нуфузи, унга хизмат қилган кўплаб инсонларнинг меҳнати
атайлаб қадрсизлантирилган. Нега фалончи саҳнага чиқмади, нега фалончи қўшиқ
айтди, деган саволларнинг моҳиятига эътибор қилсангиз яна ўша гап – давлат
тадбирлари нега креатив бир ракурсда ўтказилмади дегандай иддаони англайсиз.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt; vertical-align: top;">
<span lang="UZ-CYR">Аслида ҳар қандай
давлатнинг ўзига хос ва мос қадриятлари, миллий маросимлари бўладики, йиллар,
асрлар давомида шаклланади, олий даражадаги меҳмонлар учун мўлжалланади,
умуман, бундай маросимлар ривожланган давлатларда ҳам, бошқа мамлакатларда ҳам
шоу тарзида ўтказилмайди. Миллий маросим миллий удумлар ва кийимлар жўрлигида, фалсафий
мезонлар негизида ўтказиб келинади.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt; vertical-align: top;">
<span lang="UZ-CYR">Хуллас, суҳбатнинг
давомини тингласангиз, сохта журналист ва нўноқ мутахассиснинг олди-қочди
гаплари. Аммо муҳокама қилинаётган масала миллатга дохил, ўзбек санъатига доир.
Очиғи, сайт раҳбарининг ҳар қандай саволига расмий йўсинда, аниқ ва лўнда жавоб
берса бўлар эди, бироқ суҳбатдошнинг ўз вазифасига лоқайдлиги ва мафкура,
маънавият борасида етарлича билимга эга эмаслиги сезилиб қолади. Оқибатда бир
ношуд мутасадди тимсолида интернет оламида ўзбек санъати ва унга хизмат
қилаётган кўп сонли инсонлар шарманда бўлган. Узоқ-яқиндаги “дўст”ларимизнинг
заҳархандаси, сассиқ гаплари учун етарлича асос туғдирган. Интернетга – дунёга
сўз айтаётган одам ҳар бир гапини ўйлаб гапириши, давлатимизнинг,
миллатимизнинг нуфузига доғ туширмаслиги керак эди... <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt; vertical-align: top;">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<b><span lang="UZ-CYR">Ёндашув муҳим
эмасми?<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt;">
<br /></div>
<table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: left; text-align: left;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhyymoq7_Z21q7nBQqWkGuBdLf5qNPFkqNAZPrPE7u3iuGjADJUypGlEYVF5Fh8fu4SENjzC_V0NRivH2chb9N6-mLDFcp4MtgjRUmAerGizrhpF9fCukbrQLyrGePUF0SdJCQ-VnbqyrE/s1600/04.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhyymoq7_Z21q7nBQqWkGuBdLf5qNPFkqNAZPrPE7u3iuGjADJUypGlEYVF5Fh8fu4SENjzC_V0NRivH2chb9N6-mLDFcp4MtgjRUmAerGizrhpF9fCukbrQLyrGePUF0SdJCQ-VnbqyrE/s320/04.jpg" width="214" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><b>"Муштум" журнали, 2016, №4.</b></td></tr>
</tbody></table>
<div class="MsoNormal" style="background: white; text-align: justify; text-indent: 35.4pt;">
<span lang="UZ-CYR">Sayyod.com
</span><span lang="UZ-CYR">сайти хусусида мен ўз
шахсий қарашларимни, муносабатимни билдирдим. Шу ўринда ҳамкасбим – журналист
ва блогер Санжар Саиднинг мулоҳазаларини ҳам келтириб ўтишни лозим топдим. Зеро
Санжар Саид ҳам миллатнинг зиёли бир вакили сифатида Сардор
Комиловнинг ҳатти-ҳаракатига жуда ўринли баҳо берган: <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="background: white; line-height: 14.65pt; text-align: justify; text-indent: 27.0pt;">
<b><span lang="UZ-CYR" style="background-attachment: initial; background-clip: initial; background-image: initial; background-origin: initial; background-position: initial; background-repeat: initial; background-size: initial;">“У на
блогер, на журналист. Қушлар олдида ўзини парранда, ҳайвонлар олдида эса
дарранда дейдиган кўршапалакка ўхшатаман. Мен од</span><span style="background-attachment: initial; background-clip: initial; background-image: initial; background-origin: initial; background-position: initial; background-repeat: initial; background-size: initial;">дий фуқароман, ўз шахсий фикримни айтаяпман, деган
гап-сўзларнинг ортига бекиниб олиб, ўн минглаб интернет фойдаланувчиларининг
онгига саводсизлик, ношудлик уруғини қадаяпти. У ўзини қанчалар ҳақиқатгўй,
маданият ва санъат пешвоси сифатида кўрсатишга уринмасин, фақат ва фақат ўз
шахсий манфаати, ғарази йўлида замонавий технологиялар, интернет
имкониятларидан унумли фойдаланаяпти. Ким бўлишидан қатъи назар, ўзидан бошқа
одамларга маълумот, ахборот тарқатаяптими, у барча қонунларга, улар хоҳ
ёзилган, хоҳ ёзилмаган бўлсин, бўйсуниши шарт. Қизиқ, шу пайтгача нима сабабдан
унга нисбатан керакли чора кўрилмади? Ёки тилимиз софлиги, маънавиятимиз
бутунлигига катта раҳна солиб турган бу чаласаводнинг калишини тўғирлаб
қўядиганлар йўқми? Нима, она тилимизнинг бу каби аянчли кимсалар қўлида хор
бўлаётганини жим туриб кузатаверамизми?</span></b><b><span lang="UZ-CYR" style="background-attachment: initial; background-clip: initial; background-image: initial; background-origin: initial; background-position: initial; background-repeat: initial; background-size: initial;">”<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27.0pt;">
<span lang="UZ-CYR">Журналистиканинг олтин
қоидаларидан бири шуки, бу майдонда от сурган киши тарғибот билан янгиликнинг,
ахборотнинг фарқини билиши керак. Журналистикада ҳақиқатга нисбатан ёндашув
мутлақо бошқача, бунда энг муҳими давлат ва миллатнинг бирлиги, якдиллиги,
тинчлик ва тотувлик. Қуйида буни тушунтиришга ҳарақат қиламан.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="background: white; line-height: 14.65pt; text-align: justify; text-indent: 27.0pt;">
<span lang="UZ-CYR">Бирон
жойингиз оғриса докторга борасизми ёки кўчага чиқволиб касалман, вой-доо-оод
деб бақирасизми? Жимгина докторга борилади. Жамият ҳам яхлит организм ўлароқ,
ундаги табиий касалликни, айтайлик, ривожланиш, тараққиёт билан боғлиқ
муаммоларни, шунинг баробарида, “дўст”ларимиз томонидан сунъий равишда
урчитилаётган муаммоларни айтиб жавраган киши ҳақиқатпараст қаҳрамон бўлади, а?
Афсуски, бу бетайин хулоса кўпчиликнинг фикру ёдини ишғол этган. Киши ўзининг
соғлом, тетик руҳини, ҳолатини дўсту душманлари олдида сездирмай юриши қанчалар
тўғри бўлса, жамиятдаги кирдикорлар ҳақида бўлар-бўлмас шовқин солмаслик ўзбек
матбуотининг фазилатидир. <b>Ўзбекистон ўз
муаммоларини ўзи ҳал қила олади.</b> Бу ишлар билан тегишли маҳкамалар,
органлар шуғулланиб келишмоқда. Аммо биз матбуотда, телевидениеда бўлар-бўлмас,
ижтимоий характердан кўра кўпроқ шахсий иллатга дахлдор муаммоларни бонг урсак,
қай айёр рақиблар доктор, табиб ролида кўриниш беришлари аён-ку! Шундай
имкониятни кутиб турганлар камми?.. Яхшилаб ўйлаб кўрилса, узоқ ва яқин
давлатларда кечган инқилобий ҳаракатлар, даҳшатли қон тўкишлар ана ўша сохта
ҳақиқатталаблар қўли билан амалга оширилди. Одамлар қандай миссияни бажаришга
хизмат қилиб қўйганларини тушунганларида эса кеч бўлган эди...<i><o:p></o:p></i></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: right; text-indent: 27pt;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: right; text-indent: 27pt;">
<i><span lang="UZ-CYR"><br /></span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: right; text-indent: 27pt;">
<br /></div>
<div align="right" class="MsoNormal" style="text-align: right; text-indent: 27.0pt;">
<br /></div>
</div>
Беҳзод Қобуловhttp://www.blogger.com/profile/06482918966278577585noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7179299222712869743.post-89896836397171992742016-08-12T07:22:00.000-07:002016-08-15T05:39:17.375-07:00ЎҚИТУВЧИНИНГ ЁН ДАФТАРИДАН<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div align="right" class="MsoNormal" style="margin-bottom: 0.0001pt; text-align: right; text-indent: 1cm;">
<b><span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14pt;">Мазкур битиклар 2015-йил, <o:p></o:p></span></b></div>
<div align="right" class="MsoNormal" style="margin-bottom: 0.0001pt; text-align: right; text-indent: 1cm;">
<b><span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14pt;">октябрь-ноябрь ойида ёзилган.<o:p></o:p></span></b></div>
<div align="right" class="MsoNormal" style="margin-bottom: 0.0001pt; text-align: right; text-indent: 1cm;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-bottom: 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14pt;">Мен
таълим ундай бўлиши керак, бундай бўлиши керак деган даққиёна хоҳиш-истакларни,
вайсашларни хуш кўрмайман. Худди бахтли бўлишнинг муайян рецепти бўлмагани
каби, таълим жараёнида ҳам қатъий, ўзгармас қоидалар йўқ, деб ҳисоблайман.
“Ихлос билан боққил китоб юзига”, дейди буюк шоир Махтумқули Фироғий. Ихлос
билан билим олмоқчи бўлган талабгорга ҳамиша имкон, шароит топилган ва
топилади. Бу йўлга кирганнинг шарт-шароит талаб қилиши ҳам, аслида
недир маҳдудликдан, фикри торликдан дарак.</span><br />
<a name='more'></a><span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14pt;"> <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-bottom: 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14pt;">Аммо
масаланинг бошқа томони – таълимни ташкил қилишга доир қисми ростдан ҳам
ўйловга муҳтож. Таълимни ташкил қилишда давлатнинг роли, услубий ёрдами,
раҳбарлик қилиши, кенгроқ қараганда, бир қадар нисбий ҳолатдир. Чунки, барибир
бу жараёнда ўша умумий кўрсатмалар, методологик тавсиялар асосида фан
ўқитувчиси эркин, мустақил фаолият юритаверади. Мана шу нуқтада ноқислик бўлиши
мумкин. Соҳасини тушуниб-тушунмай ишлаётган ўқитувчилар, муомала лаёқати чатоқ
мураббийлар, назарий билими суст педагогларнинг ҳам мавжудлиги, давлатнинг
инон-ихтиёридан ташқарида, ундайлар айланиб-ўргилиб сермоя жойларга ўрнашиб
олаверадилар. Улар ҳар гал аттецтация ва текширувлардан мулойимлик билан
ўтишлари, неча йиллик педагогик стажга эга бўлишлари мумкин, аммо ақалли битта
ўқувчи ёки талабанинг қалбига ёруғ хаёлларга ошинолик ҳиссини юқтира олмасалар
керак. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-bottom: 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14pt;">Гап
замонавий таълим ҳақида кетар экан, умумий гап-сўзлардан тийилиб, аниқ манзилли
мулоҳазаларимни баён қилмоқчиман. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-bottom: 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14pt;">Айни
пайтда ўриндошлик асосида Ўзбекистон давлат жаҳон тиллари университетида фаолият
кўрсатаман. Бу масканда тўртинчи босқич талабаларига “Миллий ғоя: асосий
тушунча ва тамойиллар” фанидан амалий машғулот (семинар) ўтаяпман. Асосий
касбим журналист, фалсафа бўйича аспирантурада ўқиганман. Демак, ҳар икки
соҳани омихта қилиб, талабалар билан реал мулоқот қилиш имконим бор. Жами ўнта
гуруҳда <st1:metricconverter productid="250 га" w:st="on">250 га</st1:metricconverter>
яқин талабалар билан (Учинчи инглиз тили ва роман-герман факультети талабалари)
бевосита ишлайман, фикрлашаман. Ҳа, айнан фикрлашаман...<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-bottom: 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14pt;">Илк
марта дарсга кирганимда, талабаларнинг юзида алланечук беписандлик, истеҳзо
ҳиссини кўргандай бўлдим. Гап шундаки, фикримча, аслида битирувчи курс
талабаларига миллий ғоядан дарс ўтиш мутлақо нотўғри. Бу вақтда талабанинг
фикрати миллат ғоясини қабул қиларли даражада сокин, ўзлаштиришга мойил кайфиятда
бўлмайди. Аммо дастурга киритилган экан, на илож? Маош керакми, дарсингни ўт,
мулла Беҳзод! Салом-аликдан кейин уларга битта нарсани, яъни дарс давомида
“Миллий ғоя” деган сўзни ишлатишни таъқиқладим. Мана шу сўзимнинг ўзиёқ, маълум
даражада, талабаларда ўқитувчи шахсига қизиқиш уйғотди. Чунки, мен бу талабалар
ҳақида баъзи тафсилотларни билардим, чамалаб кўрган эдим. Келинг, дастлаб
мавжуд манзарага назар ташлайлик.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-bottom: 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<b><i><span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14pt;">Биринчидан,</span></i></b><span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14pt;"> улар, яъни менга термулиб турган талабалар оптимистик руҳда тарбия
топган, ўзини гўё ўта замонавий ҳисоблайдиган, тил билгич ўзимизнинг
қоракўзлар. Одатий сўроқ-саволлар билан аудиторияни тинч ушлаб туриш, дейлик,
баҳо қўйиб бермасликни, имтиҳонда қийнашни пешкаш қилиб вақтни ўтказиш
мумкиндир. Лекин бу менга тўғри келмайди. Барча ишни виждонан бажариш керак.
Чунки, дарс миллатга дохил. Бу хурпайган, ўзибилармон талабаларнинг катта
ҳаётга йўл олишидан аввалги, энг сўнгги даволаш, профилактика ишларини олиб
бораман, шундай шараф менга юклатилди, деган гапни ўйлаб топдим-да, шу тариқа
ўз фанимга, шахсимга ички ишончимни мустаҳкамлаб олдим.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-bottom: 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<b><i><span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14pt;">Иккинчидан</span></i></b><span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14pt;">, куни кеча амалиётдан қайтган
талабаларга аудитория торлик қилади. Уларнинг ўзаро йиғинди гаплари ҳам
тўпланиб қолгани сезилиб турибди (телефонлар, партага энгашганча пичир-пичирлар...).
Ўзим ҳам кечаги талабаман. Бундай вазиятни яхши тушунаман. Яшириб нима қилдим,
биз ҳам шундай қилганмиз... Хуллас, бу вазиятда улардан семинарга тайёргарлик
кўрган-кўрмаганини сўраб-суриштиришим бефойда. Бу ишим расмий кўрсатмаларга
мувофиқ келса-да, ҳаётий жараёнга мос эмас, ёш дўстларим барибир ҳеч нима ўқиб
келмаганлар. Энг асосий муаммо – жуда кўпчилик қатори улар ҳам миллий ғоя
ҳақида махсус тайёргарликсиз гапиравериш, муҳокама юритиш мумкин деб
ўйлайдилар. Сезиб турибман – бу вазиятда очиқ-ойдин фикрий баҳсга киришиш
менинг оламшумул мағлубиятим билан тугайди. Демак, бошқача йўл тутиш лозим.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-bottom: 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<b><i><span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14pt;">Учинчидан</span></i></b><span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14pt;">, бундан ташқари иккита ташкилотда ишлайман, яна денг, ўша ишхоналарда
ҳам дублёр эмас, асосий рол ижрочиси бўлишга интиламан. Хуллас, даставвал
семинар машғулоти деганда бамайлихотир эшитиб ўтиришни, ваъзхонликдан ҳоли
жараённи орзу қилгандим. Аммо реаллик бошқача бўлиб чиқди. Олий таълимнинг
кўзга кўринмас баъзи ташкилий муаммолари туфайли семинар машғулотларини
маърузадан аввал бошлашимга тўғри келди. Хуллас, талабаларда ҳам, менда ҳам
дарсни шунчаки расмиятчилик учун ўтказишга баҳона сероб эди...<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-bottom: 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<b><i><span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14pt;">Тўртинчидан</span></i></b><span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14pt;">, рост айтганда, бизда умумий мақсадлар йўқ эди. Улар тезроқ вақт
ўтишини хоҳлашар, мен эса талабаларда имкон қадар фанга, миллий ғояга нисбатан
ҳурмат туйғусини шакллантиришни ўйлардим, холос.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-bottom: 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<b><i><span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14pt;">Бешинчидан</span></i></b><span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14pt;">, қўлимдаги ўқув қўлланма, услубий тавсиялар, ишчи-ўқув дастурга
таянсам, талабаларни ғоя, мафкура, маданият каби сўзлар тавталогиясидан “баҳра”
олишга маҳкум этаман. Бу билан ҳеч бир натижага эришиб бўлмайди. Мен бу
адабиётларни қунт билан ўқиб чиққан эдим. Шундай экан, уларни асос сифатида
кўриб, вазиятга мослаб талқин қилишни мўлжалладим.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-bottom: 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<b><i><span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14pt;">Олтинчидан</span></i></b><span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14pt;">, ростини айтганда, талабаларда миллий ғоя тушунчасига нисбатан
ҳурмат-эҳтиром ҳисси юзаки ва энсақотар шаклда бўлиб, бунинг учун уларни айбдор
қилиш жудаям тўғри эмас. Улар бу мавзудаги силлиқ маърузаларни бисёр эшитишган,
“оммавий маданият” номли ялмоғизнинг жорий ҳаётимизга жуда чатоқ таъсири
ҳақидаги қўрқинчли гаплар ёмғиридан зерикишган, тарбиявий соат мазмунидаги
турли маданий тадбирларга мажбурий сафарбарлик мобайнида ўзларини уйқудан аранг
тийиб туришган, “ғоя – инсон тафакурида вужудга келадиган...” дея бошланадиган
зерикарли маърузаларни қаерлардадир, маълум-номаълум сабабларга кўра кўп ва хўп
тинглашган... Шунга қарамай, мен бу талабаларни жабрдийда, руҳан эзилганлар дея
олмайман. Фақат қандайдир механизм аниқ ишламаган, шу сабабга кўра, улар ўзлари
истамаган кампанияларга жалб этилган, холос. Аслида бундай тадбирлар,
гап-сўзлар ҳозир ҳар қачонгидан ҳам кўпроқ айтилиши керак. Аммо бирон дорини
меъёридан ортиқ истеъмол қилиш кишини муқаррар ўлимга олиб боришини ҳам асло
унутмаслигимиз керак. Менинг олдимда турган миссия шуки, қандай бўлмасин уларда
ватанимиз келажагининг дастуриламали бўлмиш миллий ғояга ишонч-садоқат
туйғусини, айнан туйғусини шакллантиришим лозим.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-bottom: 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14pt;">Хуллас,
шунақа гаплар. Илк семинар соатининг мавзуси <b>“</b></span><b><span style="font-size: 14pt;">Миллий ғоя фанининг
предмети, мақсади, вазифалари. Огоҳлик туйғуси</span></b><b><span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14pt;">”</span></b><span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14pt;"> эди</span><span style="font-size: 14pt;">.</span><span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14pt;"> Демак, бундай эътибор берилиши лозим бўлган асосий нуқта – огоҳлик. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-bottom: 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14pt;">Бояги
гапни давом эттириб айтсам, салом-аликдан кейин улардан “миллий ғоя” деган сўзни
ўзаро суҳбатимизда, дарс давомида ишлатмасликни талаб қилдим. Ҳамма ҳайрон. Бир
муддат сукут сақлаб, уларнинг кўзига тикка қарадим. Психологияга доир
қизиқишларимдан маълумки, одамнинг қалбига чўғ ташлашдан аввал диққатини
жамлашга мажбур қила олиш керак. Бунда кўзлар ҳал қилувчи аҳамиятга эга.
Кўзингизга тик қараб, рост сўзлаётган одамга боқсангиз, у қандайдир қудрат
соҳибидек тассурот қолдиради. Аудиторияга синовчан тикилиб, тахминан беш-олти
секунд сукут сақлаб турдим. Агар кимдир шу пайтда “Нега?” деган саволни берса,
иш тамом, тактика фойда бермаган, курашчилар ибораси билан айтганда, усул
мувафаққиятли бажарилмаган ҳисобланади. Ҳайрият. Ҳеч ким савол бермади. Демак,
мен тўғри бажараяпман. Кейин сокин, бир текисда сўзлашни бошладим. Мен бу
сўзларни ўттиз-қирқ марта хаёлимда қайтариб, то талабалар билан юзлашгунимча,
эҳтимоллик назариясининг тубига етганча, барча кутилган ва кутилмаган
ҳолатларни ҳисоблаб чиққан эдим. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-bottom: 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14pt;">Сезиб
турганингиздек, бу кириш нутқимда миллий ғоя деган тушунчани ҳурмат қилиш мажбурият
ва бурч эканлигини гапириб ўтирмадим. Конституцияга кўра, бизда давлат
мафкураси йўқ. Демак, ҳар қандай қарашларни мажбуран сингдириш шахс эркинлигига
зиддир. Демак, фан сифатида уни давлат мафкураси ўлароқ талқин қилиш миллий ғоя
моҳиятини англамаслик бўлар эди. Аммо бу миллий ғоя – давлат, миллат сифатида
борлигимиз, бор бўлишимизга доир бирламчи асос. Мен шу нуқтаи назарни тўғри деб
қабул қилдим. Демак, назарий чалкашликни четга сура олдим. Талабаларга эса
назариядан гап сотиш айни чоғда кераксиз. Улар ғоя ва мафкура ҳақидаги умумий
гаплар мажмуини қарийб ёд билишади.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-bottom: 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14pt;">Шундай
қилиб, биз суҳбатлаша бошладик. Дастлаб 1945 йилнинг январидан бир мисол
келтирдим. Юлиан Семёновнинг “Тирик қолиш буюрилган” деган китобини яқинда ўқиб
чиққандим. Ўша китобда бир эпизод бор. Гитлер асос солган учинчи рейхнинг
мағлубияти муқаррар бўлиб қолган бир пайтда, оддий немис оиласида эр-хотин
суҳбатлашаяпти. Бу суҳбатда мағлубият аниқ экани, тадорикни шунга яраша олиш
кераклиги ҳақида хавотирлар айтилади. Тасодифан бу гурунгни эшитиб қолган
фарзанд ўз хонасига қамалиб олиб, рейхсфюрерга эҳтиросли, ҳаяжонга тўла мактуб
ёзади. Мактубда буюк фюрернинг мағлубиятга учраши мумкинлиги ҳақидаги ақлга
тўғри келмайдиган, иғвогарона фикрларни айтган ота-онасидан шикоят қилган
ўспирин, национал-социалистлар партиясининг азамат вакили сифатида уларга
адолатли жазо тайинлашни ўтиниб сўрайди. Империя халқ суди мазкур ариза асосида
тергов ўтказиб, шўрлик ота-онани ўлимга мустаҳиқ қилади. Ана ўша мактуб туфайли
учинчи рейхнинг бош мафкурачиси Геббельс шодланади. Мактубни қўлига олиб,
бизнинг ўлмас ғояларимизни ҳаётий ақидага айлантирган шундай оташюрак ёшлар бор
экан, ҳеч қачон мағлубиятга учрамаймиз, дея ҳаяжон билан йиғлайди. Ваҳоланки,
бу пайтда иттифоқчилар армияси Берлинни ҳаводан штурм қилаётган, “шавкатли”
фюрер аёнлари билан ер ости бункерида жон сақлаётган эди.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-bottom: 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14pt;">Бу
ҳикояни гапириб бераётганимда талабаларнинг диққати янада қатъийроқ тарзда
жамланди. Телефонлар четга сурилди, партага энкайган йигит-қизларларнинг боши
кўтарилди, пичир-пичирлар тинди. Савол ташладим: “Хўш, бу воқеадан қандай сабоқ
олиш мумкин?” Яна сукунат. Демак, ҳаммаси режамдагидек.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-bottom: 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14pt;">Шундан
кейин мен уларга таълимни ташкил этиш борасида давлатнинг ғамхўрлигини уқтира
бошладим. Менинг бу сўз ўйинларим ва ўзига хос услубимнинг жозибали жиҳати
шундаки, талабалар энг сўнгги хулосамни айтмагунимча, масаланинг моҳиятини, энг
тўғри йўналишни топа олишмайди. Мен уларни гўё тиғ устида юришга чорлаб, нозик
фикрлашга ўргата бошладим.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-bottom: 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14pt;">Гап
шундаки, ҳар қандай давлатнинг ўта тез тараққий этиши учун мутаассиб ишчи
кучлари керак бўлади. Лекин бу ҳолатда ўша мутаассиблар кейинчалик миллатнинг
умумсайёравий обрўсига доғ туширади, мамлакат прогрессив давлатлардан ажралиб,
яккаланиб қолади. Чунки, мутаассиблик, пировардида, улкан талабларни юзага
келтиради, бундай талаблар эса тараққиётнинг бошқа халқлар билан чамбарчас
боғлиқ оғир-вазмин қонуниятига, асосларига путур етказади. Демак, тез тараққий
этишнинг муқобил йўлларини топган маъқул. Тузумга ақлий жиҳатдан эмас, ҳиссий
жиҳатдан ўта садоқатли, тарғиботнинг ҳар бир гап-сўзига кўр-кўрона ишонадиган
ёшларни тарбиялаш охир-оқибат давлатнинг халқаро нуфузини туширади, ҳалокатга
етаклайди. Мутлақо иқтидорли ва энг зиёли халқлардан бири – немис миллатининг
жаҳондорлик талаби билан майдонга чиқиши; Германия давлатининг (учинчи
рейхнинг) ўтган аср иккинчи чорагида жадал тараққий топиши ва сўниши ана ўша
фактор туфайлидир. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-bottom: 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14pt;">Шу
гапларни айтиб бўлганимдан кейин, яна аудиторияга қарайман. Бу гал ҳам
жим-житлик. Нигоҳлар теранлашган, фикрлаш онлари бошланган. Бу манзарани кўриб
турган ўқитувчи ўзини қанчалар бахтли ҳис қилишини фақат дарс ўтаётган
ҳамкасбларимиз билса, тушунса керак. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-bottom: 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14pt;">Мен
уларнинг зеҳнига бу ҳаётий-назарий масалани ҳавола қилар эканман, воқеанинг
ҳикматини ошкор қилишга шошилмас эдим. Чунки, уларга озроқ вақт керак. Ёшлар
турфа ўйларга борсин, энг тўғри йўлни топсин, ишоратлар мантиғини англасин,
дедим.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-bottom: 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14pt;">Алқисса,
суҳбатнинг давомида уларга миллий ғояни мажбуран сингдириш, ҳаётий эътиқодга
айлантириш ва буларнинг барчасини мажбурият деб талқин қилиш давлатнинг
фуқароларга нисбатан зулм ўтказиши эканлигини уқтирдим. Агар Ўзбекистон ҳам
худди нацистлар каби мажбурий ахлоқ кодексини ишлаб чиқиб, ўзига хос миллий
ғояга оғишмай амал қилишни талаб қилса, мутассиб ёшларни тарбияласа, тузилма
сифатида давлатга муайян манфаат бериши мумкинлигини, лекин гуманистик
қоидаларга зид келишини, ҳур фикрли зиёлилардан маҳрум бўлишини, миллатиннг
келажаги хатарда қолишини уқтирдим. Шу боисдан ҳам бизда миллий ғоя мажбурий
ақидалар йиғиндиси эмас, аксинча, ҳаётни тўғри ташкил қилишга йўналтирилган,
миллий ва умуминсоний қадриятларга таянган ғоялар мажмуидир деб тушунтирдим.
Миллий ғоя орқали мутаассиб ёшларни тарбиялаш мақсад қилинмаганини, балки фикри
уйғоқ, Ватанни кўр-кўрона эмас, англаб-билиб сева олишга, елка тутишга қодир
авлодни тарбиялаш асосий режа эканини тушунтиришга ҳаракат қилдим. Давлат
мафкураси, ёшларга мажбурлаб сингдириладиган ғоя йўқлигини, ўтилаётган фан эса
ота-бобомиздан мерос қолган ватанни севишга, қўришга, ривожлантиришга чорлашини
тушунтирдим. Яъни, давлатнинг ўз фуқароларини муайян маслак атрофида уюштириш,
итдек ишлатиб, ғояқулга айлантириш имконияти бўлгани ҳолда, бундай йўл
тутмаганини, аксинча, ёшларни миллат, ватан келажагига доир прогрессив фикрлар
билан озиқлантиришга ҳаракат қилаётганини, бунинг учун республика бюджетидан
маблағ ажратилишини батафсил гапириб бердим. Демак, фанимизнинг номланишини
“мамлакатимизнинг келажагига доир қарашлар мажмуи” сифатида тушуниш
кераклигини, асло “Миллий ғоя” деган махсус бир атама сифатида тушунмасликни
илтимос қилдим. Грамматика қоидаларига мослаб изоҳланса, миллий ғоя сифат, асло
от эмас, дедим. Мен шу нуқтаи назар орқали миллий ғоянинг бугун давлатимиз
қўллаётган шаклини уларга уқтирдим. Сўзнинг хулосаси шу бўлдики, бизга
мутаассиб ёшлар керак эмас, миллатга ғоялар бера оладиган, қадриятларимизга
содиқ, уларнинг моҳиятини теран англаган ёшлар керак.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-bottom: 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14pt;">Очиғи,
мен миллий ғояни шундай тушунганман. Ўқиб-уққанларим асосида мана шу талқин энг
тўғриси эканлигига инонганман. Суҳбат давомида мен “миллий ғоя” деган иборани
ишлатмасликка ҳаракат қилдим. “Миллатимиз ғояси”, “Бош ғоямиз”, “Қадриятларимиз
мажмуи” тарзида гапиришга ҳаракат қилдим. Чунки, талабалар радиода,
телевидениеда, матбуотда, давра суҳбатларида “Миллий ғоя” деган сўзни
эшитавериб, уни оддий, хашаки ибора деб ўйлай бошлаганига ишончим комил эди.
Мен ўз фикрларим орқали бу тарз қарашларни чилпарчин қилиб, миллий ғояни туйғу
даражасига кўтаришга ҳаракат қилдим. Инсон онага, ёрга, болага бўлган
муҳаббатини кунда-кунора изҳор қилавермагани каби, асл туйғуларини қалбга
кўмиб, авайлаб сақлаши керак, деб уқтирдим. Миллий ғоя бу – ўзбек боласининг,
Ўзбекистонда яшовчи халқлар вакилларининг энг муқаддас, ғубор қўнмаган
туйғусидир, деган ақидамни сингдирдим.
Биз шундай нуқтаи назардан ёндашиб, амалий машғулот олиб борамиз, биз
шундай дарс ўтамиз, деб уқтирдим. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-bottom: 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14pt;">Шу
сўзларни айта туриб, аудиториядаги талабаларга нигоҳ ташладим. Улар энди
ростманасига ўй-фикрлар оғушига ғарқ бўлганча, кўз ўнгимда бошқача одамга
айланган эди. Мен бу тарз уқтиришларим туфайли фаннинг мақсади ва предмети
ҳақидаги ишчи-ўқув дастурида кўрсатилган меъёрларни бошқача ёндашув асосида
бажардим.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-bottom: 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14pt;">Биринчи
дарс, амалий машғулот, талабалар семинарга тайёргарлик кўрмаган, демак, бу
вазиятда, воқеаларнинг давомида мен нима қилишим керак эди? Демак, эндиги
навбат, ўзига хос метод асосида уларни фикрлашга, сўзлашга чорлаш, огоҳлик
ҳисси ҳақидаги қарашларини тоблашдир.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-bottom: 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14pt;">Шундай
қилиб, огоҳлик деганда нуқул каттароқ сумка кўтарган йўловчидан шубҳаланишни
эмас, энг аввало кўнгилдаги покиза туйғуларни авайлашни тушуниш кераклигини
айтдим. Огоҳлик, том маънода, юракка доир тушунча; ўзида, дўстида, яқинларида,
боласида ёруғ хаёллар борлигини билиб, ўша орзу-умидлар ижобат бўлишига
кўмаклашиш энг катта огоҳликдир. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-bottom: 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14pt;">Демак,
дарсни қандай ташкил этиш керак? Олдинда узундан-узоқ 45 дақиқа вақт бор.
Темирчи темирни қиздириб, ишлов беришга тайёрлагани каби мен ҳам ўтган вақт
давомида талабаларнинг қалбига таъсир ўтказиб, диққатини жамлашга эришдим,
холос. Энг асосий вазифа ҳали бажарилмади. Воқеан, семинар машғулотининг
қоидасига биноан талабаларга муайян баҳо қўйишим керак. Баҳолаш учун уларни
тингловчи эмас, иштирокчи бўлишларини таъминлашим зарур. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-bottom: 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14pt;">Лаҳзалик
тараддуд, сокинлик пайтидан фойдаланиб, шеър ўқишни бошладим. Хоразмлик машҳур
шоир Матназар Абдулҳакимнинг бу шеъри “Дарсдан сўнг” деб номланади. Шеър
ўқишдан аввал хонада хоразмликлар бор-йўқлигини суриштириб, гапим янада
таъсирли чиқиши учун ўша томонларда Бўстон исмли аёлга ҳайкал қўйилганини,
бунинг сабибини ҳозир айтиб беришимни билдириб қўйдим. Шу тариқа шеър ўқий
бошладим.</span><span lang="UZ-CYR" style="font-size: 10pt;"><o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-bottom: 0.0001pt; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-size: 10pt;"><br />
Кимнидир койиди чеккани учун.<br />
Тортиб олиб қўйди гугуртини ҳам.<br />
Машқ дафтарларини йиғди-да, сўнгра<br />
Бир-бир санаб кўрди. Етти дафтар кам.<br />
«Ҳар гал шундай аҳвол. Уялмайсизми?<br />
Келасиз ўқишмас, қилиш учун сайр.<br />
Бу сафар ҳам икки қўймай тураман,<br />
Эртага қолганлар топширсинлар. Хайр».<br />
Қиш куни — бир тутам. Қорайганди қош.<br />
Иккиланди. Ўтмак керак, ахир, қирдан.<br />
</span><span style="font-size: 10pt;">Эри
ҳам келмади олиб кетишга<br />
«Кўнгли совидими...» — ваҳм этди бирдан.<br />
Ҳамкасб дугонаси қистовга тутиб,<br />
«Тунаб кетинг, — деди . — Кеч бўлиб қолди»<br />
Кўнмади. Қўлтиқлаб машқ дафтарларни<br />
Уйга ёлғиз ўзи яёв йўл олди.<br />
Овул тугаб, энди қирга чиққанда<br />
Оқшом қуюқ эди, атроф сим-сиёҳ.<br />
Йўлдан қайтмоқчи ҳам бўлди бир ўйи.<br />
«Ўғлим хасталаниб қолдимикан ё...»<br />
Юрагини баттар ваҳима босди,<br />
Қамради тундан ҳам баттар бир қўрқув.<br />
Ўнқирми, чўнқирми, ўрми, қир демай<br />
Яна кетаверди, кетаверди у.<br />
Мудҳиш бир шарпани илғади ногоҳ,<br />
Разм солса қашқир. Қиларди таъқиб,<br />
Эслади йиртқичнинг қўрқишин ўтдан,<br />
Изига бир дафтар ташлади ёқиб.<br />
Қашқир тўхтаб қолди. Сўнг — яна, яна,<br />
Муаллима омон топган бу олов<br />
Йиртқичга берарди иложсиз сабр.<br />
Йўловчи — ёқарди, қашқир — тўхтарди,<br />
Тин оларди икков ҳар дафтарда бир.<br />
Йўл узоқ, тун қаро, қашқир эса оч,<br />
Оч йиртқич биларми надир садоқат.<br />
Уйга яқин қолган вақтда тугади<br />
Муаллимда дафтар, қашқирда — тоқат.<br />
Уввос фиғон тутди қишлоқни тонгда,<br />
Замин аза очди, замон йиғлади.<br />
Дафтар топширмаган етти ўқувчи<br />
Ҳаммадан ҳам ёмон йиғлади.<br />
Нўноқ назмим учун афв эт, халқим,<br />
На олим, на фозил, на сўз пириман.<br />
Ўз вақтида дафтар топшира олмай<br />
Қолган болаларнинг бириман.<br />
</span><span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14pt;"> <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-bottom: 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14pt;">Шеър
тугади, аниқроғи фақат шу жойига қадар ўқидим. Талабалар жуда ғамзада кайфиятга
чўмди. Ана энди машғулотни бошлаймиз, дедим кутилмаганда. Шундай қилиб, бир
йигит ва бир қизни доска ёнига чиқариб қўйиб, воқеаларни таҳлил қилишга
кўмаклашишни сўрадим. Йигит киши ўқитувчи аёлнинг эри ролини ўйнаса, қиз бола
Бўстоннинг дугонаси ролини бажарадиган бўлди. Қолган талабалар мактаб
ўқитувчилари сифатида қатнашадиган бўлди. Шундай қилиб, Бўстон ўлди.
Қашқирларга ем бўлди. Аммо воқеанинг юридик жиҳатлари бирон кимсани айбдор
қилишга ботинмаса ҳам, ахлоқий томондан жиноят излари борлиги кўриниб турибди.
Демак, биз айни пайтда, аудиторияда гўё ўша машъум воқеадан кейин мактаб
жамоасининг йиғилишини ўтказаяпмиз. Ва бу йиғинга Бўстоннинг турмуш ўртоғини
ҳам таклиф қилганмиз. Мен эса мактаб директори ролини вақтинча бажариб,
ҳаммасини мувофиқлаштириб тураман. Дастлаб мен мактаб директори сифатида сўз
олиб, воқеанинг қанчалар қайғули бўлганини, биз учун оғир йўқотиш эканлигини
айтиб, келинглар, ҳаммасини муҳокама қиламиз, фикримча ҳаммангизда мана бу икки
кишига анча саволлар б бўлса керак. Қани, марҳамат, савол-жавобларга ўтамиз.
Айтиб қўяй, воқеалар уяли телефонлар давридан аввал бошланган, демак, муҳокамада
бунга эътиборли бўлинглар, деб тайинладим. Хуллас, асосий шарт – шеърдаги
деталлардан ташқарига чиқмаслик.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-bottom: 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14pt;">Саволлар
берила бошланди.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-bottom: 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14pt;">А)
Бўстоннинг турмуш ўртоғига<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-bottom: 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14pt;">-
аёлингиз кеч қолганидан хавотир олиб, йўл қарамадингизми?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-bottom: 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14pt;">-
болам хасталаниб қолдимикин, деб бечора йўлга тушган. Демак, сиз болаларга
бефарқсиз. Уйдаги вазиятдан кўнгли тўқ бўлганда шўрлик шом пайтида қир ошмас
эди...<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-bottom: 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14pt;">- эрталабгача қандай ухладингиз? Сизда виждон
борми? <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-bottom: 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14pt;">-
нега мактабга, қишлоқдаги бирон кишига телефон қилмадингиз?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-bottom: 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14pt;">-
кўнгли совидими деб бечора Бўстоннинг юраги сиқилипти. Демак, сиз ҳамкасбимизга
эътиборсиз бўла бошлагансиз. Энди қайси виждон билан яшайсиз?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-bottom: 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14pt;">Хуллас,
шунақа саволлар билан Бўстоннинг эрини кўмиб ташлашди. Йигит бечора довдираб,
сўз тополмай қийналди. Аудиторияда чинакам фикрий баҳс, мунозара кайфияти
уйғонди. Жараён чиндан ҳам жуда қизиқарли тус ола бошлади. Мен эса мактаб
директори сифатида ундан жавоб беришни мулойим оҳангда талаб қилдим. Йигит бир
нималар деб изоҳ, тушунтириш берди. Назаримда у воқеага киришиб кета олмади.
Шунда мен бир муддат йигитнинг ўрнига саволларга жавоб беришга ҳаракат қилдим.
Аёлимнинг ўлимига дахлим йўқлигини, ҳаммаси тақдирдан эканини айтдим. Бундай
тарздаги айбловлардан кейин ўзимни ўлдириб қўйишим мумкинлигини, номусли одам
эканлигимни, болаларни тақдирига энди фақат мен масъул эканимни билдириб, тинч
қўйишларини сўрадим.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-bottom: 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14pt;">Мантиқли
бу баҳонадан кейин, талабалар жимиб қолишди. Ўйин вазиятидаги ҳамма ролини
қойилмақом бажара бошлади, улар ёппасига ўзини виждон азобларидан халос этишни
кўзлар, қалбан покланишга ҳаракат қилиб, баҳслашар эди. Аммо барибир талабалар
аёлнинг эрига нисбатан умумий нафрат кайфиятидан воз кечишмади. Бинобарин,
менга ҳам шу керак эди. Мен шу пайтдан бошлаб ҳар бир талабанинг иштирокини
зимдан таҳлил қилиб, дафтаримга баҳолар қўйишни бошладим...<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-bottom: 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14pt;">Кейин
Бўстонни уйига кузатиб қўйган, уни охирги марта кўрган киши – ҳамкасб
дугонасига саволлар берила бошланди.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-bottom: 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14pt;">Б)
Бўстоннинг дугонасига берилган саволларнинг айримлари:<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-bottom: 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14pt;">- нега дугонангиз қир оша кетаётганини
кўра-била туриб, уни ёлғиз кузатдингиз?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-bottom: 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14pt;">-
у кетганидан кейин қўшни қишлоқдаги кимгадир телефон қилиб, эрини хабардор
қилишни сўраганингизда, қирга чиқиб туришини тайинлаганингизда бўлар эди-ку!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-bottom: 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14pt;">-
сиз астойдил сўрамагансиз. Агарда чин қалбдан манзират қилганингизда бечора
Бўстон ўша оқшомда сизникида ётиб қоларди.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-bottom: 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14pt;">Хуллас,
доска ёнида турган қиз – Бўстоннинг дугонаси йиғлагудек аҳволда турар, ўзини
ҳимоя қилишга мажоли қолмаган эди. Бир амаллаб, кўзларида ёш билан “Мен бундай
бўлишини хоҳламаган эдим!..” деёлди, холос. Шу машғулотни бошқа бир гуруҳда
қўллаганимда дугона ролидаги шаддодгина қиз қишлоқда свет ўчган эди, деб юборса
бўладими? Свет ўчган, телефонлар ишламаган, совуқ кунда меҳмоннавозлик кўнгилга
сиғмайди, деган фикрлар айтилди. Хуллас, турфа қарашлар гардобида бу раундни
ҳам якунладим. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-bottom: 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14pt;">Кейинги
кўринишда Бўстон муаллимани ўзини таҳлил қила бошладик. Совуққонлик билан,
ҳиссиётларга берилмай, холис танқидий-таҳлилий фикрлар айтишни сўрадим. Энди бу
вазиятда биз ролдан чиқиб, яна аудитория шароитига қайтдик. Биз энди оддий
талабалар ва ўқитувчи бўлиб, Бўстон муаллиманинг аянчли тақдирига доир
қарашларимизни тўкиб солдик.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-bottom: 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14pt;">Г)
Бўстон муаллиманиг шахсига доир мулоҳазалардан айримлари.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-bottom: 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14pt;">-
У барибир ўзини ўйлаши керак эди. Ортиқча, кераксиз қурбонга айланишдан
сақланишни билиш, жуда катта фаросатни талаб қилади. Демак, у фаросатсизроқ аёл
экан.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-bottom: 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14pt;">-
У эридан шубҳалана бошлаган экан. Демак, бор эътиборини ишга қаратган, эрнинг
эътиборидан қолган аёл бўлиб чиқади. Бундай аёлларни эркаклар хуш кўрмайди. Аёл
киши ҳамиша аёллигини, рафиқа эканлигини унутмаслиги керак.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-bottom: 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14pt;">-
Унинг ўлимидан кейин ўша дафтар топшира олмай қолган ўқувчилар астойдил ўқиб,
машҳур шоир, олим даражасига чиққан экан. Агарда у тирик қолганида Ватанга
кўпроқ фойдаси теккан бўларди. Яна юзлаб, минглаб теран фикрли шоиру олимларни
етиштирар эди. Демак, айни ҳосил берадиган, шогирдлар тайёрлайдиган ёшда вафот
этгани давлат учун, таълим тизими учун йўқотиш. Бу вазият учун ҳам Бўстоннинг
ўзи қай бир жиҳатдан айбдор. <b>Бундай
одамлар Ватан учун ўзини сақлашни билиши керак.</b><o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-bottom: 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14pt;">-
Бўстон фарзандлари олдидаги бурчларини яхши англамаган кўринади. Фарзанд учун
оналар ҳамиша керак. У дарс соатларини аввалроқ кундузги соатларга ўтказишни
сўраб, маъмуриятга мурожат қилса бўлар эди.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-bottom: 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14pt;">Ана
шунақа гаплар... Ёниб, ҳаяжон билан фикр билдираётган талабаларнинг аксарияти
ёш келинчаклар, келинлик арафасида турган бўйсара қизлар эди. Йигитлар ҳам шу
алпозда – хуллас, оила қурган, қуриш арафасида турган ёш-яланглар...<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-bottom: 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14pt;">Дарс
вақти тугашига олти-етти дақиқа вақт қолди. Ўтган вақт мобайнида иштирокчиларни
тўғри фикри, ўзига хос ёндашувини инобатга олиб баҳолаб боравердим. Аммо яна
энг асосий гапни, воқеанинг ҳикматини, пироварди, айни ҳолатнинг миллий ғояга,
огоҳлик ҳиссига нечоғлик алоқадорлигини уларга айтмаган эдим. Мен ҳар доим
талабалар нима демоқчи эканлигимни охирги нафасгача англай олмаслигини
режалаштираман. Шундай қилинса, ҳаммаси қизиқ ва жозибали чиқади, энг муҳими,
кутилмаганлик, фавқулоддалик тафаккурда жуда кучли эврилишни юзага келтиради. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-bottom: 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14pt;">Шундай
қилиб, охирги нутқимда кўрилган масаланинг мавзуга алоқаси, асл моҳияти ҳақида
тўхталдим.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-bottom: 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14pt;">Сиз
учун аҳамиятсиз, эътиборсиз бир ножўя ҳатти-ҳаракатингиз кимнингдир ҳаётини
издан чиқариб юбориши, аянчли оқибатларга гирифтор қилиши мумкинлигини ҳеч
ўйлаб кўрганмисиз, дея савол ташладим. Эҳтимол сиз ўзингиз юзага келтирган
ҳолатнинг нақадар фожеий кўлам олганини кейинчалик ҳам билмассиз, умуман
бехабар қоларсиз, лекин умрингизнинг қайсидир бекатида қилмишингиздан
пушаймонлик туясиз. Сиз туфайли инсонлар жабр кўрмаслиги учун, миллатнинг
интеллектуал, молиявий бойлиги шикаст емаслиги учун барча ишга масъулият билан
ёндашишингиз шарт ва зарур. Бизнинг мана шу йўлдаги умумий мақсадимизни,
ҳаракатларимиз дастурини жамлаб, МИЛЛИЙ ҒОЯ дейиш мумкин. Демак, миллатга
хизмат қилиш сари олға!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-bottom: 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14pt;">Ана
шундай кўтаринки руҳдаги, даъваткор фикрлар билан, авж нуқтада дарсни
якунладим. Гап шундаки, мен талабаларни тушкун ва руҳан изтироб чекаётган
ҳолатда аудиториядан чиқариб юбора олмасдим. Миллий ғоя ёшларга жўшқин кайфият
бериши керак деган ақидамда собит қолдим. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-bottom: 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14pt;">Дарс
тугаганини эълон қилиб, хайрлашар эканман, талабалар ўрнидан қўзғолишни
истамас, яна қандайдир савол билан, фикр билан безовталанар эди. Муҳими, уларда
фикрлашга чексиз иштиёқ уйғонган эди. Уларнинг ҳар бири айни дақиқаларда миллий
ғоя ҳақидаги менинг хулоса тарзидаги мулоҳазамга қўшимча фикр билдиришни,
тўлдиришни, ўз қарашлари билан бойитишни истаётгани сезилиб турар эди. Аммо мен
уларнинг изоҳ ва тушунтиришларига изн бермадим. Чунки, миллий ғоя ҳақидаги
топган-англаган ҳикмат ва хулосаларини қалбнинг энг тўрида, мўътабар туйғулар
қаторида, эл-улусга овоза қилмасдан сақлай олишга ўргатишни кўзлаган эдим. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-bottom: 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14pt;">Аудиториядан
ҳамма бир-бир чиқиб кетар экан, бир талаба, – афтидан у шеър ёзади, шекилли –
домла, шундай экан, нега Бўстонга ҳайкал қўйилди, деб сўраб қолди. Аслида
кимдир шу саволни беришини кутиб тургандим. Хуллас, уларга ҳиссий ва ақлий
билиш ҳақида тушунтириш бердим; адабиёт одамларда фожеага ҳамдардлик ҳиссини
уйғотишини, сўзда қудрат борлигини, биз эса воқеаларга гўё микроскоп орқали
қараганимизни тушунтирдим. Воқеаларга назар ташлаганда, муносабат билдирганда
адабиётнинг йўриғи бошқа, ақл кишиларининг йўриғи бошқа эканини, тор доирадаги
муҳокамаларни оммага тушунтириш нотўғри эканлигини айтдим. Яъни, фожеани талқин
қилишда давлатнинг ва адабиётнинг манфаатлари, нуқтаи-назари мос тушмаслигини, аммо
бу бир-бирини инкор қилмаслигини имкон қадар тушунтирдим. Адабиёт туйғуларни
чархлашга, ўзликни англашга даъват этади, адабиётсеварларгина миллат туғини
баланд кўтаришга қодир. <b>Аммо айнан бир
асарда сертаъсир баён қилинган воқеанинг мантиғи ҳаётда бошқача бўлиши мумкин.
Шу боис, адабиёт билан ҳаётни чалкаштириб, айнанлаштириб бўлмайди</b>, деган
мулоҳазани билдирдим. У “Худога шукур” дегандай нафас ростлади, мамнун
кулимсираб қўйди. Биз воқеани эпизодларга бўлиб муҳокама қилганимизда унинг
қалбида адабиётга нисбатан тушуниксиз муносабат пайдо бўлаётган экан, бунинг
олди олинди. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-bottom: 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14pt;">Хуллас,
ушбу мақола орқали, замонавий таълим ҳақида фикрлашиш баҳона, бир ўқитувчи
сифатида, ўзимнинг тажриба ва услубимни баён қилдим. Бу ҳали илк сабоқлардаги
ҳолат. Аввал айтганимдек, жами ўнта гуруҳга шу битта фандан дарс ўтаман.
Гапларим қайтариқ бўлиб қолмасин деган ўйда, ҳар бир аудиторияга имкон қадар
янги масалаларни муҳокама учун ташлашга ҳаракат қилдим. Ҳозирча, услубим фойда
бераяпти, шекилли. Талабаларнинг кўзида, сўзида, ўзида норозилик аломатини
сезганим йўқ. Энг қизиқ дарслар, мураккаб масалалар устидаги мулоҳазалар энди
бошланди...<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-bottom: 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<br /></div>
<div align="right" class="MsoNormal" style="margin-bottom: 0.0001pt; text-align: right; text-indent: 1cm;">
<b><span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14pt;">ЭСКАРТИШ</span></b><span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14pt;">:<o:p></o:p></span></div>
<div align="right" class="MsoNormal" style="margin-bottom: 0.0001pt; text-align: right; text-indent: 1cm;">
<b><span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14pt;">Мазкур битикларни бир вақтлар, аниқроғи ўтган йилнинг
октябрь-ноябрь ойларида ёзиб қўйган эдим. Кейинчалик яна ёзилди – қолган
дарслар қандай ташкил этилганини ҳам шарҳлаб, келгуси фаолиятимда асқатар деган
умидда сақлаб қўйдим. Дарс жараёнида замонавий технологиялардан, бадиий воситалардан унумли фойдаланишга ҳаракат қилдик, баъзи гуруҳларда бу услуб иш берди, баъзиларида йўқ. Хусусан, телеграм месенжерида ҳар бир курс ёки факультет талабалари учун алоҳида гуруҳ очиб, фикр алмашиш, дарсга тайёргарлик кўришни назорат қилиб бориш услуби қизиқ туюлди. Келгусида бу ишни янада пишиқ-пухта тарзда олиб боришни режалаштирганман. Тажрибаларимдан бир шингилини бунда ўртоқлашар эканман, шу кунларда муҳокама бўлиб турган мавзу – миллий ғоя тарғиботи ва самарадорлигини сифат жиҳатидан янги босқичга кўтариш зарурати борасидаги баҳсларга қўшилгим, келгуси мулоҳазаларингизга материал улашгим келди...</span></b></div>
</div>
Беҳзод Қобуловhttp://www.blogger.com/profile/06482918966278577585noreply@blogger.com2tag:blogger.com,1999:blog-7179299222712869743.post-56303401040794158652016-08-12T03:59:00.002-07:002016-08-12T04:04:03.846-07:00ИШТИБОҲЛАР<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: center;">
<span style="font-family: "times" , "times new roman" , serif;"><a href="http://yoshlikjurnali.uz/mulohaza/438-ishtibohlar-yoxud-bozillab-turgan-soz-fozil-farhodga.html">ЁХУД БОЗИЛЛАБ ТУРГАН СЎЗ</a></span></div>
<div style="text-align: right;">
<span style="font-family: "times" , "times new roman" , serif;">Фозил Фарҳодга</span></div>
<div style="background-color: white; color: #040404; font-size: 18px; line-height: 27.2px; padding: 5px 0px; text-align: justify;">
<span style="font-family: "times" , "times new roman" , serif;">Салом, қадрли Фозилжон! Ардоқли журналимиз берган имкониятдан фойдаланиб, баъзи таклиф ва мулоҳазаларимни ифода этишга тараддудланар эканман, даставвал эпистоляр жанрга бўлган ҳурмат-эҳтиромингизни хотирга келтирдим. </span></div>
<a name='more'></a><div style="text-align: justify;">
Ҳаққаст рост, тенгдошлар орасида мактуб ҳақида бадиий ҳамда публицистик оқимда кўп ва хўп қалам тебратаётган ёзарлар камнамо. Хусусан, сизда бунинг ғирт акси – чўнтак телефони орқали ҳам, электрон манзилда ҳам, ижтимоий тармоқда ҳам, журналда ҳам бу қадим ва кўҳна жанр ҳақида илиқ-иссиқ, жўяли гапларни айтиб келасиз. Булар майли, баъзан ярим тунда қўққисдан телефон овоз берса, сезаманки, ўша – сиз, қаердандир бир соҳир сўз топгансиз, ҳаяжон руҳи ҳоким бўлиб, кўнгил мавжланиб турибди. Ўрганиб қолдим...</div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="background-color: white; color: #040404; font-family: "times" , "times new roman" , serif; font-size: 18px; line-height: 27.2px;">Кейин, баҳслашишга мойиллигингиз, ўжарлигингиз аллақачон овоза бўлган – ҳар гал бу мунозараларда сиз устун чиқасизки, охир-оқибат тортишишдан безиб, иккала қўлни баланд кўтарган кўйи тарки машварат қилишга тўғри келади. Таниган-билганлар айтсин – жаноблари билан тортишишдан кўра гапни қисқа қилиб, мавзуни ўзгартган афзал. Аммо... бошқа томони ҳам бор – позициянгизда қатъий туришингиз, агарчи таклиф мақбул бўлса ҳам, йўқ дея оёқ тираб, қарашларингизни афзал кўришингиз баъзан фазилат, аксаран иллатдек туюлса-да, э, бор-э, дея аразлаб кетсам-да, уч-тўрт кунни оралатиб, яна ҳаяжон билан алланималарни тортишгиси, бегидир ўжарлик билан юзлашгиси келади одамнинг. Характерсиз, сип-силлиқ, мулойимсупургилар қабатида мана шундай қабариқ типларнинг бўлгани яхши, менингча.</span></div>
<div style="background-color: white; color: #040404; font-size: 18px; line-height: 27.2px; padding: 5px 0px; text-align: justify;">
<span style="font-family: "times" , "times new roman" , serif;"><b>Иштибоҳ шуки, ушбуни ўқиётиб, ёзган-айтганимизни зўр фазилатга эвириб, янада руҳланиб, принципни нокерак ўжарлик билан чалкаштириб юбормасангиз...</b></span></div>
<div style="background-color: white; color: #040404; font-size: 18px; line-height: 27.2px; padding: 5px 0px; text-align: justify;">
<span style="font-family: "times" , "times new roman" , serif;">Сирасини айтганда, меҳнат зое кетгани йўқ. Ниҳоят, бировнинг унча-мунча ёзганига тан бермайдиган синчков дўстимиз лутф қилдики, “Агар сафимизда кимдир бўйидан баландроқ сакраётган бўлса, у – Фозил Фарҳоддир”. Бу гап кесатиқ ва ёки мужмал эътироф эмас, очиқ кўриниб турган ҳақиқат.</span></div>
<div style="background-color: white; color: #040404; font-size: 18px; line-height: 27.2px; padding: 5px 0px; text-align: justify;">
<span style="font-family: "times" , "times new roman" , serif;">Кези келганда батафсил мақола ёзарман, аммо ҳозир умумий гапларни мухтасар қилиб, кўнглимдаги баъзи мулоҳазаларни баён қилсам. Мулоҳазаларга материал – кейинги ёзганларингиз, газета ва журналда чоп этилган ижодий намуналар, “Биринчи китобим” лойиҳасида дунё юзини кўрган ҳикоялар эканини айтиб ўтмоқчиман.</span></div>
<div style="background-color: white; color: #040404; font-size: 18px; line-height: 27.2px; padding: 5px 0px; text-align: justify;">
<span style="font-family: "times" , "times new roman" , serif;">Аксарият ҳикоялар чоп этилган кунларни яхши эслайман. Ўшанда сиз – муаллиф бир олам қувонч ва ҳаяжон оғушида кўпирган, гап бундай бўпти дегандай соддадиллик билан яйраган эдингиз. Уларни бирма-бир такроран ўқиб чиқар эканман, ўша лаҳзалар хаёлимдан ўтди. Жўрамиз бежиз севинмаган экан, севинишга арзийдиган битиклар бўлган экан, дейишга жазм қиламан. Эътибор бериб қарасам, мухбирман деб кўкракка уриб, ҳар нима ёзавергандан кўра камроқ эса-да, бўладиган гапларни айтган дуруст экан...</span></div>
<div style="background-color: white; color: #040404; font-size: 18px; line-height: 27.2px; padding: 5px 0px; text-align: justify;">
<span style="font-family: "times" , "times new roman" , serif;">Мен адабий таҳлилнинг бошқа йўлларини, усулларини инкор этмаган ҳолда, онтологик таҳлилга мойилроқман. Бу тарз таҳлилда моҳият, баён фалсафанинг кўҳна масалалари билан бақамти текширилгани учунми, муаллиф “мен”ини, “имплицит”ни (адибнинг тасаввуридаги ўқувчини) кўриш, давру давронни кенгроқ олиш мумкин бўлади, деб ҳисоблайман. Шу маънода, дунёни англашга интилиш ғояси негизида ёзганларингизга назар ташлайлик.</span></div>
<div style="background-color: white; color: #040404; font-size: 18px; line-height: 27.2px; padding: 5px 0px; text-align: justify;">
<span style="font-family: "times" , "times new roman" , serif;">“Кутилмаган мактуб” деган ҳикоянгизда бир олам орзулар билан яшаётган мурғак қалбнинг кечинмалари тасвирланган. Ширингина битик бўлган, фақат у ҳали ҳикоя ҳолига етмаган. Тасвирланмиш манзарада, яъни айсбергнинг бизга кўринган қисмида ҳикоя учун материал бўладиган деталлардан фойдаланилмаган. Қуруқ баёндан иборат публицистик фикр оқими бор, холос.</span></div>
<div style="background-color: white; color: #040404; font-size: 18px; line-height: 27.2px; padding: 5px 0px; text-align: justify;">
<span style="font-family: "times" , "times new roman" , serif;"><b>Иштибоҳ шуки, бу асарни қачондир яна қўлга олиб, сайқал берган ҳолда, ҳикоя шаклига келтирасиз.</b></span></div>
<div style="background-color: white; color: #040404; font-size: 18px; line-height: 27.2px; padding: 5px 0px; text-align: justify;">
<span style="font-family: "times" , "times new roman" , serif;">“Бечоранинг чораси”, “Шиша”, “Жетон” ҳикояларида, умумлаштириб айтганда, виждон образ даражасига кўтарилади. Бу ҳикояларда виждонли бўлиб яшашга тиришаётган замондошларимиз, қалб амрига кўнаётган кишилар қиёфаси бор. Қалб амри, деймиз, ўша қалбнинг ўзида нелар қоим, виждонга татийдиган хосият борми, ўзи? Савол шундай, масала шундай. Бироқ адабиёт бутунлай ўзга олам, унда саволларга жавоб берилмайди, аксинча, ўқувчилар олдига жуда катта савол қўйилади. Савол ўқувчидан эмас, асарнинг ўзидан, муаллифдан бўлади. Кейин ўқувчи ўша фусункор олам хаёли билан яшаб, ижодкорга инкор ёки изҳор айтади.</span></div>
<div style="background-color: white; color: #040404; font-size: 18px; line-height: 27.2px; padding: 5px 0px; text-align: justify;">
<span style="font-family: "times" , "times new roman" , serif;">“Жетон”да сўзпарастлик билан умрини ўткараётган икки дилкаш йигитнинг асли нималарга қодирлиги кузатувга олинган. Қалби улуғвор режалар билан тўлиб-тошаётган ҳикоя қаҳрамонларининг ҳаётда қаҳрамонлик қилишга қодир эмаслиги, уларнинг бахтими, фожеасими – билмайсиз. Андишалар билан қоврилаётган расо одамга яшаш нақадар оғирлиги абсурд хаёлларга элтади. Ана шу хаёллар, худди шу кайфият қачондир, қаердадир айнан шу шаклда ёйинки бошқачароқ тарзда бошимиздан ўтган. Кимдир бу курашда енгган ва ёки енгилгандир, лекин бунда ўша курашнинг ўзи, жараён қизиқ. Ёзувчи айнан мана шу паллани тасвирлайди. Бошқа тафсилот йўқ. Агар бошқа тафсилот ҳам бўлганида ҳикоя қаҳрамони сизу биз – ўқувчининг ўзи бўлмас эди, унда ўзимизни кўрмас, танимас эдик...</span></div>
<div style="background-color: white; color: #040404; font-size: 18px; line-height: 27.2px; padding: 5px 0px; text-align: justify;">
<span style="font-family: "times" , "times new roman" , serif;"><b>Иштибоҳ шуки, адабиёт воситасида инсон қалбини тафтиш қилаётганда барибир аёвли бир тарзда ёндашган, сўзларни имкон қадар нафис бир шаклда қўллаган авло эканини ўйлаб кўрсангиз.</b></span></div>
<div style="background-color: white; color: #040404; font-size: 18px; line-height: 27.2px; padding: 5px 0px; text-align: justify;">
<span style="font-family: "times" , "times new roman" , serif;">“Амалкурси” номли ҳикоянгиз эса ўз вақтида “Ёшлик” журналида чоп этилган, давраларда ҳийла тилга тушган эди. Мен бу ҳикоя ва унинг атрофида бўлган гапларни қайтариб ўтирмай, мажозий бир суратда мулоҳазамни билдирмоқчи эдим.</span></div>
<div style="background-color: white; color: #040404; font-size: 18px; line-height: 27.2px; padding: 5px 0px; text-align: justify;">
<span style="font-family: "times" , "times new roman" , serif;">Биласиз, гулхан гуриллаб ёнганидан кейин чўғ қолади, бир муддатдан кейин кулга айланиши тайин, бу чўғнинг айни ҳолати гўзал. Айниқса, лахчачўғнинг бозиллаб, шафақ рангига кириши, рангларнинг қоришиб кетиши, кафтингизни тутсангиз тафт бериши завқли. Буни қишлоқда ўсганларгина эмас, гулхан атрофида бир марта бўлсин суҳбат қурганлар яхши билади. Одамзотнинг қалбида тушуниксиз бир сабабга кўра ана ўша чўққа маҳлиёлик, талпиниш бор. “Юрагида чўғи бор” ёки “Чўғи қанча ўзи”, “Ўзингни ўтга-чўққа ураверма” деган иборалар тилимизда кўп ишлатилади. Умуман, чўғ деган истилоҳни қай ниятда қўлласангиз, шундай товланади, маъно алмашаверади. Шу маънода, фикримча, “Амалкурси” ана ўша – бозиллаб, дам қизил, дам сариқ, дам зангор тусланиб турган чўғдай таассурот қолдиради. Фикримча, бу асар аниқ бир сабабга кўра ёзилган; шунчаки эрмак учун, кел, менам бир кўриниб қўяй деган мақсадда қоғоз қораланган эмас. Шунинг учун ҳам ҳикоя эълон қилиниши билан сўзлар чўғдай бозиллаб, кимнингдир қаеринидир куйдиради ва яна кимгадир тафт беради, ҳузур беради. Озроқ ўтганидан кейин бу гап-сўзлар тиниб, койишу ройишлар тарқагач, асарни яна бир ўқисангиз такрор ҳузурланасиз. Энди ҳикояларда биз таниган-билган, ён-веримизда юрган одамлар эмас, аниқ бир типлар, замондошларимиз кўрина бошлайди. Модомики, шундай бўлиб чиқмас экан, ёзувчининг оддий баёнчидан, воқеанавис-публицистдан фарқи қолмайди. Ўқиганим бор, машҳур Дантенинг “Илоҳий комедия”си ҳам ўз давридаги айрим хешларига қарата ёзилган экан. Бироқ орадан асрлар ўтди, воқеалар унут бўлди, асар эса ҳамон яшаяпти. Нега? Чунки унда аввало бадиий кўрим бор, ният тоза, асарнинг қат-қатларида ўлмас фалсафа яширин. Мен Данте билан сизни тенглаштирмоқчи эмасман, фақат шундай тажриба дунё адабиётида ҳам, ўзимизда ҳам мавжудлигини айтмоқчиман, холос. Бехавотирроқ бўлсин учун мисолни жаҳон адибларидан олдим. Алалхусус, шу маънода, кўрганимиз-кузатганимиз “Амалкурси”, шу йўналишдаги айрим ҳикояларингиз ва унинг хўп ажаб қаҳрамонлари бугун ҳам, эртага ҳам орамизда яшайдиган, бизга, айнан ўзимизга ўхшаш одамлар. Муҳтарам ўқувчиларга айтамизки, аразга, гинахонликка ҳожат йўқ – сизу бизнинг ўйларимиз, феълимиз, айтган-нетганимиз ёш носирга туртки бўлган, холос... Демоқчиманки, асарнинг муайян воқеаларга ёхуд бир давргагина боғланиб қолмагани истеъдодли одамларга насиб қиладиган бахтдир.</span></div>
<div style="background-color: white; color: #040404; font-size: 18px; line-height: 27.2px; padding: 5px 0px; text-align: justify;">
<span style="font-family: "times" , "times new roman" , serif;"><b>Иштибоҳ шуки, мана шу бахтнинг қадрига етиб, навбатдаги асарларда бадиий ниятнинг беғубор бўлишини таъмин этсангиз...</b></span></div>
<div style="background-color: white; color: #040404; font-size: 18px; line-height: 27.2px; padding: 5px 0px; text-align: justify;">
<span style="font-family: "times" , "times new roman" , serif;">“Юмшатиш белгиси”, “Миқнотис”, “Кўклам куйи” сингари ҳикояларда ҳам давр билан юзлашиб, сўзлашиб яшаётган замондошларимизни саҳнага олиб чиққансиз. Эътиборлиси, бу одамлар Марсдан тушгандек таассурот қолдирмайди, таниш, жудаям таниш сиймолар, чеҳралар, қалблар... умуман, бугун, шу дамда қаердадир иш билан банд ақраболар тақдири қаламга олинган. Хусусан, “Юмшатиш белгиси”да мискин хаёллар билан яшаётган руҳсиз ва қиёфасиз кимсани тасвирлар экансиз, қиссадан-ҳисса, алалоқибат айтилажак фикр, бадиий ният-мақсад сезилмайди.</span></div>
<div style="background-color: white; color: #040404; font-size: 18px; line-height: 27.2px; padding: 5px 0px; text-align: justify;">
<span style="font-family: "times" , "times new roman" , serif;">Айтиб қўяй, бу уч асар икки томчи сувдек бир-бирига ўхшаши, ҳикоя йўли, услуби, баён тарзи яқинлиги билан эътиборни... нима десам экан..., тортмайди, аксинча, ғашга тегади. Гап асар тили, бадиий услубнинг мавжуд-мавжуд эмаслиги устида бораётганини тушуниб турибсиз, албатта. Хўш, очиғини айтганда, назарда тутилаётган жиҳатлар ёзганларингизда борми?</span></div>
<div style="background-color: white; color: #040404; font-size: 18px; line-height: 27.2px; padding: 5px 0px; text-align: justify;">
<span style="font-family: "times" , "times new roman" , serif;">Дейлик, “Жетон”да жумлаларни ёйиб, бош ҳарфлар билан ёзиб, тиниш белгиларидан эмин фойдаланиш ҳисобига шаклий ранг-барангликка бир қадар эришгансиз. Аммо кейинги битикларда бу услуб давом эттирилмади, бир қарашда равон ва силлиқ туюладиган, аслида, каттароқ, асилроқ тарозида ўлчанганда, бадиий жозибадан йироқ газетачилик, мухбирлик равиши устун келди. Нега бундай бўлди? Услубсизлик гирбодига тушиб, ўқувчини воқеа ортидангина эргаштиришга интилишни қандай оқлайсиз? Бу йўлнинг навбатдаги бекатларида сизни нималар кутиб турганини биласиз-ку, дўстим!</span></div>
<div style="background-color: white; color: #040404; font-size: 18px; line-height: 27.2px; padding: 5px 0px; text-align: justify;">
<span style="font-family: "times" , "times new roman" , serif;">Бир пайтлар сиз билан тонготар суҳбатлар қуриб, адабий жараённи калтабинларча танқид, таҳлил қилганларимиз ёдингизда бўлса керак. Ўшанда тилимизда, дилимизда бир гап бот-бот айланар эди. Яъники, катта адиблар, миллатни уйғотган шахслар аввало моҳият ҳақида ёзишган. Баёнчилик қилган тақдирда ҳам, ҳикоянавислик тарзида ҳам охир-оқибат моҳиятга имо бор, ишора бор.</span></div>
<div style="background-color: white; color: #040404; font-size: 18px; line-height: 27.2px; padding: 5px 0px; text-align: justify;">
<span style="font-family: "times" , "times new roman" , serif;"><b>Иштибоҳ шуки, галдаги асарларингизни қўлга олганимизда, бори баёни маиший ва шахсий муаммолар экан, деган фикр эмас, умуминсоний оғриқ, башарий ҳислар ҳақида, сарин туйғулар, нурли чеҳраларга доир зап асар битибди, деган ўйлар туғилса...</b></span></div>
<div style="background-color: white; color: #040404; font-size: 18px; line-height: 27.2px; padding: 5px 0px; text-align: justify;">
<span style="font-family: "times" , "times new roman" , serif;"><br /></span></div>
<div style="background-color: white; color: #040404; font-size: 18px; line-height: 27.2px; padding: 5px 0px; text-align: justify;">
<span style="font-family: "times" , "times new roman" , serif;">Шу йўлда Сизга сабр-бардош, мувафаққият тилаб,</span></div>
<div style="background-color: white; color: #040404; font-size: 18px; line-height: 27.2px; padding: 5px 0px; text-align: right;">
<span style="font-family: "times" , "times new roman" , serif; font-weight: 700; margin: 0px; padding: 0px;">Беҳзод Қобул</span></div>
</div>
Беҳзод Қобуловhttp://www.blogger.com/profile/06482918966278577585noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7179299222712869743.post-80529404033576917342016-08-12T03:45:00.002-07:002016-08-12T03:45:17.228-07:00“ФИДОЙИЛИК БЎЛДИ ҚИСМАТИМ…”<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="background-color: white; color: #666666; font-family: Ubuntu; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-bottom: 12.5px; text-align: justify;">
<span style="color: black;">Йигирманчи аср ўзбек адабиёти фавқулодда мураккаб, сермаҳсул, серқирра бир ҳодиса ўлароқ тарихдан жой олди. Бу даврда жаҳон адабиёти билан бўйлаша оладиган етук асарлар – гўзал ижодий намуналар яралди. Бу ўринда алоҳида бир ижодкор ҳақида эмас, бус-бутун, яхлит ҳодиса ҳақида гап кетмоқда. </span></div>
<a name='more'></a>Яъни шўро даврида яшаб, ижод этган носиру шоирларимизнинг не-не асарлари “шонли” коммунизм ғояларини тараннум этгани боис, унутилишга маҳкум. Афсуски, шундай. Ва лекин, асл инсоний туйғулар қаламга олинганда, ҳар қандай ғоя ҳам, мафкура ҳам ортга чекинади. Ана ўша ғалвирдан бут чиққан, замонларни ҳатлаб ўтишга қодир асарларни биз бадиий адабиёт деймиз…<br />
<div style="background-color: white; color: #666666; font-family: Ubuntu; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-bottom: 12.5px; text-align: justify;">
<span style="color: black;">Илмий ишим тақозосига кўра Миллий кутубхонада ўтириб, яқин ўтмиш даврий матбуоти билан бирма-бир танишар эканман, ғоявий яловбардор бўлишга интилмай, камсуқумгина бўлиб турган, ёзганларида, асосан лирик пафос устунлик қиладиган бир ном эътиборимни тортди: Отаёр!</span></div>
<div style="background-color: white; color: #666666; font-family: Ubuntu; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-bottom: 12.5px; text-align: justify;">
<span style="color: black;">Отаёрнинг ижодий оламига син солсангиз, устозига садоқатли шогирд, халқ оғзаки ижодининг толмас тарғиботчиси, куйчиси, ўткир публицист, моҳир эссенавис, заҳматкаш таржимон, адабий портретлар устаси билан юзлашиб турганингизга амин бўласиз.</span></div>
<div style="background-color: white; color: #666666; font-family: Ubuntu; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-bottom: 12.5px; text-align: justify;">
<span style="color: black;">Хусусан, унинг атоқли шоирамиз Зулфия, актриса Насиба Усмонова, раққоса Қизлархон Дўстмуҳамедова, хонанда Озода Назарова, ўқитувчи Сафар Хоназаров, ҳофиз Муҳаммаджон Каримов, қозоқ оқини Жамбул, ғазалнавис шоир Собир Абдулла, сухандон Галина Мельникова, адабиётшунос Санжар Сиддиқ, чанқовузнинг моҳир ижрочиси Жума Абрайқулов, оддий меҳнаткашлар – Буолма Жўраева, Фотима Мирзаева ҳақидаги бири-биридан гўзал эссе ва портретлари ижодкорнинг фуқаролик позициясини жуда аниқ ифода этади. Уларда қандайдир мафкура, зарбдор қурилишлар эмас, инсоннинг дарди, кўнгил қатидаги гаплари қаламга олинган. Бу асарларда кўнгилни залворли туйғуларга ошно этадиган кўтаринки руҳ, юракни тўлқинлантирадиган эҳтирос, ғоят латиф лирик кечинмалар мавжуд.</span></div>
<div style="background-color: white; color: #666666; font-family: Ubuntu; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-bottom: 12.5px; text-align: justify;">
<span style="color: black;">Масалан, “Чўпон дорилфунунидан сабоқлар” номли салмоқли очерк 1987 йили “Шарқ юлдузи” журналининг, 1-сонида эълон қилингач, ижтимоий ҳаётда катта акс-садо берган эди. Муаллиф бу асарда дунёга донғи кетган қоракўл териси, унинг заҳматкашлари ҳақида сўз юритиб, шўро даврининг катта иллатларидан бири бўлмиш сон кетидан қувиш, рақамларни ишғол қиламан дея сифатнинг йўқолиб боришини куюнчаклик билан ёзган эди. Умуман, Отаёр, публицист сифатида, ҳамиша тузумнинг эмас, замоннинг асл қаҳрамонларини топишга интилади.</span></div>
<div style="background-color: white; color: #666666; font-family: Ubuntu; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-bottom: 12.5px; text-align: justify;">
<span style="color: black;">Айтайлик, муаллима Маъсума Тўлаганова ҳақидаги “Хазина топган аёл” номли салмоқли очерк бугун ғоят камёб бўлиб қолган мазкур жанрнинг энг сара намуналаридандир. Шунингдек, Отаёр оддий одамлар орасидан қаҳрамон ахтариб, фольклоршунос Малик Муродов ҳамроҳлигида Ўзбекистоннинг барча вилоятларини кезиб чиқди: гўзал Фарғона водийсида қавариқ қўллари билан гул ўстираётган азамат деҳқоннинг бир пиёла чойини ичиб, ардоқли меҳмони бўлди, воҳанинг кўм-кўм яйловларида дўмбира садоларини тинглаб, бахшилар билан тонгни қаршилади, қадим Хоразм тупроқларида алпкелбат полвонларга дўст тутинди. Кейинчалик, ана ўша сафарлар таассуроти сўзга айланиб, қанот ёзди. Меҳнаткаш, танти инсонлар ва халқ бахшилари ҳақидаги туркум мақолалар дунёга келди. Ислом шоир, Бола бахши, Ёдгор бахши, Умарқул Пўлкан, Чори бахши Хўжамберди ўғли ва Қодир бахши Раҳим ўғли тўғрисидаги гўзал ёзувлар айни сафарнинг ҳосиласи эди. Дарвоқе, Отаёр кейинчалик “Ислом шоир замондошлари хотирасида” номли тўпламни ҳам катта машаққатлар билан чоп эттирди.</span></div>
<div style="background-color: white; color: #666666; font-family: Ubuntu; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-bottom: 12.5px; text-align: justify;">
<span style="color: black;">Шу ўринда яна бир маълумотни қайд этиш ўринлики, Отаёр Наҳанов Ўзбекистон Ёзувчилар уюшмасининг фаол аъзоларидан бўлган. У аъзолик гувоҳномасини чўнтакка солганича, ёзувчилигини пеш қилиб умр ўткарган мардумлардан фарқли ўлароқ, дарвешона феъл-атвори кўтарган қадар яшади, ижод қилди. Уюшманинг қарийб барча йиғилишларида фаол иштирок этди, айниқса, фольклор кенгаши йиғинларида, раис ўринбосари сифатида жонбозлик кўрсатди. Бундан ташқари, Отаёр мунтазам равишда ёшлар, ҳаваскор шоирлар ижодига бағишланган таҳлилий мақолалар ёзар, бадиий таржима билан астойдил шуғулланар эди. Хусусан, карелофин халқлари эпоси бўлмиш “Калевала”, эстон мумтоз адабиёти намунаси бўлмиш “Дўзахдан чиққан шайтон” романи, шунингдек, Борис Тихомолов, Кенгусбой Алламбергенов, Тайфур Сагитов сингари рус ҳамда туркийзабон адибларнинг ҳикоялари унинг таржимасида ўқувчилар қўлига етиб борди. Яна бир диққатга молик жиҳати шундаки, Отаёр Наҳанов таржимонлик фаолияти билан шуғулланар экан, масаланинг назарий жиҳатларига ҳам эътибор қаратди ва бу борадаги фикрларини жамлаб, Ғайбулла Саломов масъул муҳаррирлигида нашрга тайёрланган “Таржима санъати” номли тўпламда чоп эттирди.</span><br /><span style="color: black;">Бу борадаги фикрлар якунида шуни қўшимча қилмоқ жоиз: Отаёр қайси соҳага қўл урмасин, ёзганларида халқ оғзаки ижоди, фольклор етакчи ўринни эгалларди. Бу хусусият унинг шеърий меросида, айниқса, янада яққолроқ кўзга ташланади…</span><br /><span style="color: black;">Отаёр Наҳанов ўтган асрнинг 80-90-йилларида сўздан мўъжиза яратмоқ аҳдида ўзбек адабиётининг кенг, ёруғ майдонида жавлон уриб меҳнат қилган сара ижодкорлардан бири эди. “Ўша кўзлар”, “Лоларанг эртак”, “Оқ фасл” каби китоблари бугун халқимизнинг маънавий мулки бўлиб, шеъриятга ошно кўнгилларда қўним топди. Унинг халқона оҳангларга эш бир шаклда, тоза ўзбекий мазмунда битилган шеърлари ҳануз кўнгилларга завқ-шавқ улашиб келаётир. Хўш, шоирнинг иқтидори даражасини ўлчамоқ мезони борми? Аёнки, оммавийлик адабиётнинг бош ўлчови эмас. Бугун ҳамма ютоқиб ўқиган шеър ёки шоир эртага умуман ёдга олинмаслиги мумкин. Отаёрнинг камтарона шеърий гулдастаси ўша саксонинчи йилларда, бир давра забардаст шоирлар ижоди аро шуъла янглиғ порлаб турган бўлса, бугуннинг энг ўктам ашъорлари орасида ҳам худди ўшандай нур сочиб, ярақлаб турибди. Ҳолбуки, ўтган йиллар-у йўлларда адабиётни ишлаб чиқариш механизмига айлантираёзган не-не “даҳо”лар халқнинг ёдидан ўчиб кетди… Шундай экан, шоир ижодининг меҳвари, оҳанрабоси нимада?</span><br /><span style="color: black;">Шеър – тоза, ғаразсиз юракдан отилиб чиққан туйғулар тафти, муҳри, иншосидир. Шу маънода, Отаёр ижодини бошқа шоирлар ижодига менгзаш, солиштирув асноси баҳо бериш мутлақо нотўғри. У ўзбекнинг қалби олийжаноб, эзгу ҳисларга лиммо-лим бахши-шоири эди. Шўх-шаън кунларида ҳам, дард чекиб ётган афтода ҳолида ҳам адабиёт учун хизмат қилишни шараф деб билган дўлвор йигит эди. Дўст-ёрлари, қариндош-уруғлари хизматига шай, танти бир инсон эди. Унинг дўсти, таниқли шоир Абдулла Шернинг хотирлашича, Отаёр ғоят дилбар, бағрикенг, суҳбати жонон чинакам Шахс бўлган.</span><br /><span style="color: black;">Худди ана шу ҳолат, чапани бир руҳ унинг шеърларига кўчган. Халқ достонларига хос бўлган қочиримлар, маъно товланишлари, бахшиларнинг жўшқин, пурмаъно сўз ўйинлари бу санъатга ошуфта шоирнинг битикларида ҳам мана ман дея бўй кўрсатиб туради. У яратган лирик қаҳрамон дилгир, кўнглида борини тўкиб соладиган, гўзалликдан завқ олишни севгувчи, ижтимоий фаол, юртсевар шахсдир. Бинобарин, Отаёр ижодининг асоси, ўзагини юқоридаги манзара ташкил этади.</span><br /><span style="color: black;">Отаёр инсон қалбида кечаётган ҳис-туйғуларни, нозик ҳолатларни табиат ҳодисалари билан уйғун бир шаклда ифода этишга уста. Унинг “Дилбар дамлар” номли шеъри фикримизни тасдиқлайди.</span></div>
<div style="background-color: white; color: #666666; font-family: Ubuntu; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-bottom: 12.5px; text-align: justify;">
<span style="color: black;">Чақмоқ кесиб ўтди тўнг булутларни,</span><br /><span style="color: black;">Гўё тарс ёрилиб кетди-ёв осмон.</span><br /><span style="color: black;">Момақалдироқнинг гулдираклари</span><br /><span style="color: black;">Қишлоққа тўкилди учқунларсимон.</span></div>
<div style="background-color: white; color: #666666; font-family: Ubuntu; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-bottom: 12.5px; text-align: justify;">
<span style="color: black;">Сиртдан қараганда табиат тасвири бўлиб туюладиган бу тўртликнинг асл маъноси, шоир назарда тутган гўзал манзара кейинги бандда: “Учрашувга шошган қизнинг изидан, Шаррос қуйиб берди ёмғирли баҳор” мисраларидан сўнг кўнгилга маҳкам ўрнашади. Биринчи ҳолатдаги чақмоқ, тўнг булут, тарс ёрилиб кетган осмон каби деталлар, суюкли ёр дийдорига муштоқ бўйсара қизнинг қалбида кечаётган қарама-қарши ўй-хаёллар эканлиги англашилади. Турфа андиша-ю гумонларни доғда қолдириб, кўнглида жўш урган момақалдироқ амрига қулоқ тутган севги асираси йўлга отланди. Мана бу тасвир, юқорида қайд этганимиздек, иккинчи банддаги кучайтириш, калит сўзлар туфайли янада жонланади, шеърхон завқини келтиради. Шеърдаги нозик нуқта эса ҳали олдинда: қиз маҳбуби қошига етган дамлар тасвири, ажабки, келтирилмайди. У йўлга отланди, аммо шоир эринмай “Баҳор атирига ювинган қишлоқ”ни, намхуш тупроқни қадоқли кафтида сиққанча, ҳалитданоқ фикру зикри кузги ҳосилда бўлган деҳқонни тасвирлайди. Ва ниҳоят, сўнгги банд умумлашма хулоса, ечим тарзида жаранглайди:</span></div>
<div style="background-color: white; color: #666666; font-family: Ubuntu; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-bottom: 12.5px; text-align: justify;">
<span style="color: black;">Шундай муҳаббатли дамларким азиз,</span><br /><span style="color: black;">Хаёлни қитиқлар дилбар бир фасл.</span><br /><span style="color: black;">Учрашувдан қайтар ҳу бояги қиз,</span><br /><span style="color: black;">Баҳорий муччидан ёноғи қизил…</span><br /><span style="color: black;">Отаёр ижодида “Бу дам тонг этагин кўтарар қуёш”, “Асрлардан ошиб келдинг, дўмбирам”, “Шамоллар сасида хазонлар зори”, “Лолаларсиз мизғир жунжикиб тоғлар”, “Яйдоқ далаларда дайдир изғирин”, “Безовта бевадай тўлғонади ой”, “Тонгдан бурун тонгдай кулар тунларим” каби ажойиб, дилбар мисралар борки, ўша бир сатр худди яхлит шеър каби кўнгилга тегади, бетакрор ташбеҳлар сеҳрлаб қўяди.</span><br /><span style="color: black;">Афсуски, маҳорати, сўз қўллаш санъати тобора камолга етиб бораётган, истиқлолдан илҳом олиб, завқ билан ижод қилишга чоғланган шоир бевақт оламдан ўтади. У ҳали катта, ўлмас асарлар яратиши мумкин эди. Айни кучга тўлган, ақли қаймоқлаган паллада ўзбекнинг камтар, камсуқум ва дарёдил бир шоири, давралар тўрини талашмаган, кўнгил амрига итоат этиб яшаган эрка, саркаш бир дилбанди ҳаётдан кўз юмди. Аммо ундан авлодларга салмоқли адабий мерос қолди. Шубҳасиз, бу мероснинг энг қимматбаҳо жавоҳири, адиб ижодининг чўққиси – атоқли шоир Миртемир ҳақидаги “Қуёшни кўргали келдим” номли библиографик эссесидир.</span><br /><span style="color: black;">Бу асарда қуёш сўзи турли ўринларда, турли маъноларда келади. Муаллиф устоз Миртемирнинг ҳаёт йўлини тасвирлар, ўзаро суҳбатлар шарҳини ўқувчига етказар экан, истеъдоднинг йўлига ғов бўлганларни қора булутларга ўхшатади. Аммо олмос истеъдод қуёш каби уларни енгиб ўтади, энг тубан, чиркин муҳитда ҳам сўз айтарга имкон топади, виждонини сотмайди, демоқчи бўлади муаллиф.</span><br /><span style="color: black;">Таниқли публицист, адабиётшунос олим Очил Тоғаев мазкур эссега шундай баҳо берган: “Шахс маънавиятида ҳаётий қарама-қаршиликлар, турмуш ва ижод машаққатлари вужудга келтирган янгиликни очиш асарнинг бош муддаосидир.”</span></div>
<div style="background-color: white; color: #666666; font-family: Ubuntu; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-bottom: 12.5px; text-align: justify;">
<span style="color: black;">Юқоридаги фикрни инкор этмаган ҳолда, қўшимча қилмоқ жоиз: бу асар, аввало, шогирднинг ўз устозига бўлган улкан эҳтиром ва садоқати маҳсулидир. Эсседа Миртемирнинг ғоят олийжаноб феъл-атвори, гулларга ошуфта қалби, илҳомга тўлиқ, жўшқин дамлари, оддий инсоний кечинмалари аниқ далиллар, воқеалар воситасида очиб берилган.</span></div>
<div style="background-color: white; color: #666666; font-family: Ubuntu; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-bottom: 12.5px; text-align: justify;">
<span style="color: black;">“Қуёшни кўргали келдим”нинг шу жанрдаги бошқа жуда кўплаб намуналардан ажралиб турадиган жиҳати, ундаги қуюқ лиризм, ҳар бир саҳифада, фикрда, сўзда сезилиб турадиган самимиятдир.</span><br /><span style="color: black;">Миртемир ҳақида жуда кўп илмий-адабий мақолалар ёзилган, ёзилмоқда. Зеро, шоир ўзбекнинг чўнг шоири, қалбидарё инсон сифатида шунга арзийди. Бироқ, Миртемир дунёсига, ижодий лабораториясига бошловчи йўл мана шу асар орқали ўтади.</span></div>
<div style="background-color: white; color: #666666; font-family: Ubuntu; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-bottom: 12.5px; text-align: justify;">
<span style="color: black;">Ҳа, Миртемир адабиётимиз тарихидаги мумтоз сиймолардан бири, катта таржимон, намунали инсон, ва лекин бандаи ожиз сифатида оддий инсоний нуқсонлари, ожиз томонлари ҳам бўлган. Муаллиф масаланинг ана шу жиҳатларини ҳам назардан соқит қилмай, ўқувчи кўз ўнгида турли мураккаб вазиятлардан қалб амрига қулоқ тутиб, мағрур ўтган инсон сиймосини гавдалантиради.</span></div>
<div style="background-color: white; color: #666666; font-family: Ubuntu; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-bottom: 12.5px; text-align: justify;">
<span style="color: black;">Эссенинг туб моҳиятида Ватанга бўлган улкан муҳаббат ҳисси барқ уриб туради. Бинобарин, она тупроққа, Ватанга, элу юртга бўлган муҳаббат бобида Миртемир жуда кўп ёзган. Машҳур бахшилар этагини тутиб, халқ ижодиёти уммонига шўнғиган. Натижада, халқона, тоза ўзбекий оҳанг касб этган ўз сўзини топа олган. Бировга ўхшамайдиган, ҳатто атайлаб ўхшатиб бўлмайдиган назмий услубини кашф этган. Ана шу жиҳатларга мафтун садоқатли шогирд – Отаёр эса устоз йўли ва тилини жозибали, фараҳли қилган омилларни, йиллару йўлларни, даврдошу даврадошларни, ҳамкасбу ҳамфикрларнинг эзгу сўзларини моҳирлик билан ўз эссесига жамлай олди. Шу боис, бу асарни оддийгина эссе эмас, илмий-адабий тадқиқот дейиш мумкин.</span></div>
<div style="background-color: white; color: #666666; font-family: Ubuntu; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-bottom: 12.5px; text-align: justify;">
<span style="color: black;">Отаёр ўзининг бир гўзал мақоласи якунида “Орзу чорлаганда…” дея хитоб қилади. Қайдам, балки бу ибора катта топилма эмасдир, тилимизда мавжуд кўпдан-кўп сертаъсир сўзлардан биридир. Аммо омадсизлик чангалидан қутулишни ўйлаб, изтироб исканжасига тушган кезларимиз, орзу чорлаган дамларда инсонда ҳеч қачон енгиб бўлмайдиган ғайритабиий бир куч, истак уйғонишини, йўлида учраган барча тўсиқларни мардона енгиб ўтишга қодир руҳият пайдо бўлишини тушундим. Адабиётнинг энг муқаддас, мангу, ўлмас фалсафаси – инсонларни гўзал орзу қилишга чоғлаш, руҳлантириш эканлигини теран англадим. Бу оламда ҳеч бир манзара ўзининг буюк орзулари сари одимлаётган инсон қиёфасига тенг келмас экан. Ана шу оддий, аммо ҳикмати улуғ фалсафани кўнглимизга халқимизнинг самимий, камтаргина шоири Отаёр чуқур жойлаб кетди.</span></div>
</div>
Беҳзод Қобуловhttp://www.blogger.com/profile/06482918966278577585noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7179299222712869743.post-91870969879388158972016-08-12T03:40:00.003-07:002016-08-12T03:42:02.408-07:00ОТА БЎЛИБ<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="background-color: white; color: #666666; font-family: Ubuntu; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-bottom: 12.5px; text-align: justify;">
У балки сиздирсиз, балки бошқа биров. Келинг, шу одам ўзим бўлақолай. Ҳар холда бегона эмас. Ушбуни ўқиб кимдир яна “мени илибсан” деб кўнглига олиб юрмасин. Лекин очиғини айтай – ҳаммамиздаям шу қусур бор. Хуллас ўзим бола-бақрамни уйга, қишлоққа кузатдим.<br />
<a name='more'></a>Бир айланиб келишсин. Шу орада чала қолган докторлик диссертациямни тугатиб оларман. Кейинги пайтда ижара эса-да, қадрдон бўлиб қолган уйнинг тангу тор хонасига сиғмай қолгандик. Ўғлим-ку, сал эс битиб, айтганга кўнадиган бўлди, аммо кичкинам жуда инжиқ. Ҳали айлантириб келинг деб хархаша қилади, бир қарасам мен муқаддас билган китобларни қиқирлаб кулганча, бўяб-бежаш билан банд.</div>
<div style="background-color: white; color: #666666; font-family: Ubuntu; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-bottom: 12.5px; text-align: justify;">
Янги йил арафасида юпқагина китобим нашр этилди. Боз денг, ҳаммуалифликда. Хотиним майдончада жужуқларимни ўйнатиб юрган экан. Ўзимнинг шитоб билан одимлаётганим етмагандай хотинимни ҳам истиқболимга имладим. Китобни кўрсатдим, “Сенинг хизматларинг бор, кўриб қўй”, дедим мағрур. У китобни секин варақлади, муқовасини оҳиста силаб қўйди. Сўнг, ҳай-ҳайлаганча болалар томон чопди.<br />
Мен тушундим, сездим. Шу бир парча китобнинг бадалини, аччиқ-тиззиқ кунларни ўйларди шўрлик.<br />
Хуллас, улар жўнаб кетишгач, бир-икки кун яйраб, бемалол ишладим. Китобларимга тартиб бердим. Иттифоқо, анчадан буён излаб юрганим — бир ёзувчи оғамизнинг қўлёзмасини жавон тагидан топиб олдим. Ўғлимнинг енгсиз, сарғимтир куйлакчаси уни тўсиб турган экан. Ўтган куни қўлёзма йўқолганидан хунобим ошиб, болаларимни, хотинимни жеркиб ташлагандим. Ҳайрият, топилди. Бироқ, энди менинг кўксимда нимадир йўқолаёзган эди…</div>
<div style="background-color: white; color: #666666; font-family: Ubuntu; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-bottom: 12.5px; text-align: justify;">
Боламнинг куйлагини олиб, беихтиёр ҳидладим. Эндигина тўрт ёшга тўлган, кўзлари ёниб турган полопоним эсимга тушди. Кечқурун секингина пинжимга суқиладиган, ўқиётган китобимга ажабланиб қараганча, шу ётишда ухлаб қоладиган боламни ўйладим. Кейин кўнглим ҳижил бўлиб, оилавий альбомни варақладим. Расмлар орасидан қачонлардир, қайси биримиздир ҳавас учун олган бир сурат эътиборимни тортди. Унда ўғлим билан қизалоғим кулимсираб турар, орқада, о-орқа фонда эса мен компьютерга термилган куйи ўтирардим. Болаларим яйраб фотоаппаратга қараб турибди, мен эса компьютер мониторига. Қаранг-а! Қандай тотли лаҳзалар… Кўриб, кўнглим тўлқинланиб, ҳар бирининг пешонасидан чўлпиллатиб ўпиб олгим келди. Бундай ширин лаҳзаларнинг вақтида қадрига етмаган эканман. Эссиз…</div>
<div style="background-color: white; color: #666666; font-family: Ubuntu; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-bottom: 12.5px; text-align: justify;">
Альбомни ёпдим. Кўнглим безовта бўла бошлади. Оилавий архивимни хатжилдларга солиб, сақлайдиган одатим бор. Дарров улардан бирини, устига “Болалар” дея ёзилганини олдим. Бунда турли саналар, воқеликлар ва уларнинг шарҳи, ҳужжатлар сақланишини билсам-да, қайта кўздан кечиргим келди. Мана, “Исм танлаш” дея аталган шарҳ. Буни ўз қўлларим билан 2009-йил, 8-март куни ёзганман. Ўшанда тўнғичим туғилган, ўғилли бўлгандим. Жуда кўп исмлар топганман, аммо якунда боламга устозимнинг отларини қўйишга жазм қилганман. Бироқ, уни кейинчалик Саид деб чақира олмасдим. Бу устозимнинг исмига нисбатан ҳурматсизликдай туюлди мен учун. Хуллас, ўшанда Саидбобо деб атадик ўғлимни.</div>
<div style="background-color: white; color: #666666; font-family: Ubuntu; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-bottom: 12.5px; text-align: justify;">
Мана бу конвертда эса Саидбобо туғилганда сарф бўлган пуллар ва олинган дори-дармонлар сарҳисоби бор. Дўхтирлар ёзиб берган рецептни ҳам сақлаб қўйганман. Ўттиз-қирқ чоғли бу узуқ-юлуқ, майда қоғозларга беҳафсала термилар эканман, бир пайтлар мана шу ёзувлар амрини бажараман дея не кўйларга тушганимни, дўст-ёронлардан қарз кўтарганимни эслайман. Операция йўли билан туғилган ўғлимни — бир парча этни юрагим ҳапқириб, илк марта қўлимга олганим, яхшимисан, жўжиқ, дея эркалаб қўйганим ёдимда…<br />
“Аббос уйди” — бу оиламиз тарихига доир яна бир шарҳнинг номланиши. Ўшанда ўғлим бир ёшдан салгина ошган, авжи ёз, 20 июнь санаси эди. Аббос исмли каттароқ бола кўчада ғилдиракчасини олиб қўйибди, у эса секин ёнимга келиб шикоят қилганди. Ғалати аҳволда қолдим: бир томони, ўғлим одам қаторига кириб, яхшими-ёмонми биров билан муносабат қилишга қодир бўлганидан севинсам, иккинчи томондан, ҳалитдан ўз ҳақини айириб ололмаётган ўғлимдан ранжидим. Аслида Аббос ҳам ундан беш-олти ойликкина катта, холос: муштумзўрлик қиладиган ёшда эмас. Бироқ, дилбандимнинг жончасини оғритган ўша болага барибир бир хўмрайиб, олабўжи бўлган кўйи қўрқитганим бор…</div>
<div style="background-color: white; color: #666666; font-family: Ubuntu; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-bottom: 12.5px; text-align: justify;">
Кейин ўғлим Гули опа-Гули опа деб чулдирайдиган одат чиқарди. Кейинроқ билдим: бу боғча тарбиячисининг исми экан. Буюк Пушкин энагаси Арина Родионовнани бир фарзанд бўлиб суйгани каби ўғлим ҳали-ҳануз Гули опасини жуда бошқача яхши кўради. Албатта, Пушкин бу — Пушкин. Лекин, қани энди, ўғлим ҳам буюк сўз устаси бўлса эди… Хуллас, шу тариқа уч йилдан бери Гули опа оиламизнинг қадрдонига айланган. Мен ҳам “Саидбобонинг Гули опаси” деган сарлавҳа билан бир варақ шарҳ ёзиб, архивга ташлаб қўйган эканман…</div>
<div style="background-color: white; color: #666666; font-family: Ubuntu; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-bottom: 12.5px; text-align: justify;">
Мана бу қизимга бағишланган битиклар: туғилган санаси, исм танлаш, илк қадам ташлаши, биринчи айтган сўзи… Ҳамма-ҳаммаси эсимда. Ҳа-а, йиллар жуда тез ўтади…</div>
<div style="background-color: white; color: #666666; font-family: Ubuntu; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-bottom: 12.5px; text-align: justify;">
Қизимнинг чучукланиб: “Дада хойманг, ишга бойманг…” деганини ўшанда ўйлаб ҳам кўрмаган эканман. Оҳ, ота-я, қандай тошбағирсан-а! Ҳар куни ишга отланаётганимда, бошчасини тепага – менга қаратиб, ўзи хоҳламаса-да, лекин кузатиб қўядиган қизалоғимни шу дам бағримга босгим келди.</div>
<div style="background-color: white; color: #666666; font-family: Ubuntu; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-bottom: 12.5px; text-align: justify;">
“Дада хойманг, ишга бойманг!”</div>
<div style="background-color: white; color: #666666; font-family: Ubuntu; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-bottom: 12.5px; text-align: justify;">
Ҳар тонг шу аҳвол. Кечда эса газета ўқиб, китоб варақлайман. Шанба-якшанба кунлари неча замонлардан бери чала ётган диссертациямни рўкач қилиб, оиламни шаҳар айланиб келишга, узо-ооқ айланиб келишга жўнатаман. Кейин кайфиятга қараб, бирон илмий мақола ёки конференция тезисларини ёзишга фурсат излайман.</div>
<div style="background-color: white; color: #666666; font-family: Ubuntu; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-bottom: 12.5px; text-align: justify;">
Шу дам, ҳеч бўлмаса, қўнғироқ қилиб, улардан ҳол-аҳвол сўраб қўяй, деган ўйда қўл телефонимни титкилаётиб, бир лавҳа топиб олдим. Хотиним уйдаги муҳитни тасвирга олган экан. Кенг, ёруғ хона. Ўртада қизим билан ўғлим қўлларини орқасига тираганча, салгина олдинга энгашиб, “чип-чип жўжаларим” дея куйлай-куйлай гир айланмоқда. Шўх-шодон кулгулари эшитилади. Сал нарироқда, орқароқда, шундоқ дераза ёнида эса бир одам тумшайиб китоб ўқиб ўтирибди. “Оила” деб номланган сирли-синоатли китобнинг энг гўзал саҳифалари бир ёнда қолиб, қандайдир китобни варақлаб ўтирган ҳалиги одамнинг тунд қиёфасига бир қаранг…</div>
<div style="background-color: white; color: #666666; font-family: Ubuntu; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-bottom: 12.5px; text-align: justify;">
Ким у? Сизми, бошқа бировми? Балки, мендирман. Нима бўлганда ҳам бизмиз, ўзимиз! Бирров болаларимизнинг кўзига қарайлик, қалбига қулоқ тутайлик, ота бўлиб!</div>
<div style="background-color: white; color: #666666; font-family: Ubuntu; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-bottom: 12.5px; text-align: center;">
* * *</div>
<div style="background-color: white; color: #666666; font-family: Ubuntu; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-bottom: 12.5px; text-align: justify;">
Қишлоққа кетаяпман. Ота-онамни олдига бораман, болаларимни бағримга босиб, бир далаларни кезаман. Кенгликларни…</div>
</div>
Беҳзод Қобуловhttp://www.blogger.com/profile/06482918966278577585noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7179299222712869743.post-15089887925730133082016-08-12T03:39:00.002-07:002016-08-12T03:43:40.158-07:00ЧАПАКЧИЛАР ПЕШВОСИГА<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="background-color: white; color: #666666; font-family: Ubuntu; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-bottom: 12.5px; text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<span style="text-align: justify;">Талаба халқи китобга, адабиётга ташна бўлади. Айниқса, филология, журналистика факультетида таҳсил олаётган ёшларнинг қўлида, ёстиғининг тагида, сафархалтасида, қўйинг-чи, фикру ёдида китоб бўлади. Аниқроғи, шунга мажбур бўлади. Йўқ, мажбур қилишади…</span></div>
</div>
<div style="background-color: white; color: #666666; font-family: Ubuntu; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-bottom: 12.5px; text-align: justify;">
<br />
<a name='more'></a><br />
Миллий университетга, филология факультетига ўқишга кирган фараҳли кунларни яхши эслайман. Қувончдан бошим осмонда эди! Кейин сабоқлар бошланди. Ў, ҳар домлалар-ки, ҳайбатидан от ҳуркади! Салобат билан қадам ташлаб келаётган устознинг ёнида шўрлик аспирант, қўлида домланинг умри бадалида йиққан “танланган асарлар”и – маърузалар, маърузалар учун эслатмалар, узуқ-юлуқ қоғоз парчалари ва… рўйхат!<br />
Аудиторияга кирибоқ, домламиз талабаларга ғолибона нигоҳ ташлайди. Кейин ҳар сместерда, ўзи таълим берган, турли даврларда ўқиган талабаларга айтилавериб, ёд бўлиб кетган машҳур гапларини қайтаради:<br />
– Хў-ўш, энди гап бундоқ. Мана бу ерда бир дафтаргинам бор. Кимки, биз тавсия этган адабиётларни ўқиб, фикрини айтмаса, дангасалик қилса, ўқидим деб алдаса, унинг аҳволига ҳавас қилмайман.<br />
Бўлди. Асосий гап – шу. Кейин рўйхат курсбоши орқали талабаларга тарқатилади. Рўйхатми? Ўҳ-ўҳ! Бунда ўзбек адабиётининг “даҳшат” адиблари бор. Албатта, сиёсат учун Навоий бобо, Қодирий, Чўлпон ҳам домламизнинг талабаларга мажбурлаб, ўз таъкидича, азбаройи уларнинг келажаги ўйлаб ўқитадиган китоблари рўйхатига киритилган. Аммо…<br />
Шу “аммо”ни ёмон кўраман-да! Алқисса, чопа-чопу ўқи-ўқи билан таҳсилни тугатдим. Ва, нашриётга ишга бордим. Кимсан – ўзбек адабиётини сув қилиб ичворган ёш мутахассисман. Негаки, шуларни ўқисанг, адабиётни тушунасан ёки адабиёт дегани мана шу бўлади қабилидаги ялтироқ гаплардан сўнг, ўша тавсия этилган китобларни хатм қилган, мана, биз бўламиз-да!<br />
Афсуски, домламиз ҳам, унинг китоблар савдоси билан шуғулланувчи ўнг қўли – аспирант оғамиз ҳам энди йўқ. Расмона иш, расмона адабиёт билан рўбарў келиб турибман. Бошлиғимиз анча инжиқ, адабиётни нозик тушунади. Кейинги эллик-олтмиш санада ким нима ёзгани-ю, ёзмоқчи бўлганигача билади. Кимларни ўқигансан, дейди ажойиб кунларнинг бирида ҳозирги адабий жараён ҳақидаги дўндириб ёзган мақоламни ғижиниб таҳрир қилаётиб. Дарров заҳматкаш домламиз ва шўрлик аспирант ёдимга тушади ва кўзни чирт юмиб, санамоққа тушаман: Фалончиев, Пистончиева…<br />
– Хўш? – дейди муҳарриримиз кўзойнаги остидан боқиб. – Айнан қайси асарларни ўқигансан, бўтам?<br />
Яна ўша қадрдон рўйхат бўйича ўқиганларимни шариллатиб айтаман.<br />
Ҳозир, мана энди ўтириб ушбу мақолани ёзаётганимда, муҳарриримиз билан бўлган дастлабки суҳбатдан бир-икки сана ўтгач, ҳали-ҳануз нега ўшанда Бош муҳаррир менга астойдил дакки бермади, деб афсусланаман. Балки, ўшанда жиддийроқ танбеҳ эшитганимда, ўзимни, манови кераксиз, яроқсиз адабиётларни ҳижжалаб ўқиб, уларни мезон билиб, адабий жараёнга нигоҳ ташлаётан қалбимни қутқариб қолармидим, деган аламангиз ўйларга бериламан. Ишонинг, бугун менга бирортаси ўша рўйхат ва ўша маълум асарлар ҳақида гапирса, боз устига, журналистика, адабиёт майдонига кириб келишга чоғланаётган ёш мутахассис бўлса, сира иккиланмай, тепкилардим. Ҳей нодон, ўз ақлинг, виждонинг йўқми эди? Нетиб бу гуруҳга, анови домламизнинг таъсирига тушиб қолдинг? Кўзингни оч, яхши асарни бу тахлит тарғиб этмайдилар, деган бўлардим.<br />
Китоб дўконларига кираман. Ялт этиб, рўйхатдаги адибларнинг китобига кўзим тушади. Олиб ўқийман. Ўҳ-ўҳ! Узундан-узоқ сўзбошилар! Қарангки, ардоқли домламиз китобнинг аввалида марҳабо, мана бу соф адабиёт, ўқинглар, эй менинг собиқ ва содиқ талабаларим – салафларим, дея доно маслаҳатлари билан ялтиллаб турибдилар!<br />
Демак, рўйхат яна сал узайган.<br />
Ёш истеъдодни талабалик чоғиданоқ узоқ-узоқларни кўзлаб ўз гуруҳига қўшиш, кейин уни собиқ талабаси меҳнат қилаётган нашриётга ишга жойлаштириш, телефон қилавериб, муҳаррирларни азоблаш, бир амаллаб ишга жойлашган талабанинг келажагини оталиққа олиш, бир парча китоби чиқса кўкларга кўтариш, қулоч-қулоч тақризлар уюштириш (ёзиш эмас, айнан уюштириш, чунки, битта тақриз камлик қилади, салафлар, шогирдчалар катта-кичик газета журналларда ҳамду сано ёғдиришади) кампанияси бошлашади. Алқисса, талаба шўрлик бир кун келиб тап-тайёр арбоб бўлиб етишади. Хос арбоб!.. Буёғи ўзингизга маълум: тегирмон гардиши айланишда давом этаверади – бояги-бояги…</div>
<div style="background-color: white; color: #666666; font-family: Ubuntu; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-bottom: 12.5px; text-align: center;">
****</div>
<div style="background-color: white; color: #666666; font-family: Ubuntu; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-bottom: 12.5px; text-align: justify;">
“Домла, яқинда ҳозирда сизнинг талабангиз бўлган укам билан суҳбатлашдим. Рўйхатингизга мениям тиркаб қўйибсиз. Илтимос, бундай қилманг?! Мен сиздан жуда қўрқаман! Майли, китобларимга қўш-қўш тақризлар чиқмасин; майли, талабалар “ютоқиб” ўқимасин; майли мен ҳақимда магистр шогирдларингиз диссертация қораламасинлар – мен ўзлигимча қолмоқчиман. Бу “ғамхўрлик”нинг бадалини тўлайдиган сўқир виждон, афсуски, ғойиб бўлди! Мен энди-энди асл адабиётни таний бошладим. Сизнинг чучмал мантиғингиз таъсиридан қутилдим. Китоб ёзувчилар, тақризчилар, уни маъқулловчилар, эринмай, ҳафсала билан чапак чалувчи чапакчилардан иборат лак-лак армияни бошқариб турибсиз. Сиздан қўрқаман, домлажон. Лекин раҳм қилинг?! Мендан сиз ўйлаган ёзувчиям, муҳаррир ҳам чиқмайди! Арбоб бўлгулик феъл ҳам йўқ. Бирдан бир фазилатим – китоб ўқишни севаман. Шунга халал берманг. Тағин рўйхатдан чиқолмай, “умр ўтиб кетар экан бир нафасда, ҳей,” дея доғда қолмайин…”</div>
</div>
Беҳзод Қобуловhttp://www.blogger.com/profile/06482918966278577585noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7179299222712869743.post-33418144337218739862016-08-12T03:38:00.002-07:002016-08-12T03:42:14.379-07:00МЕН ОДАМЛАРНИ ШУНДАЙ КЎРГИМ КЕЛАДИ<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="background-color: white; color: #666666; font-family: Ubuntu; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-bottom: 12.5px; text-align: justify;">
<span style="color: black;">“Ўзбеккино” миллий агентлиги буюртмасига биноан, “Ўзбекфильм” киностудиясида таниқли адиб Мурод Муҳаммад Дўст сценарийси асосида суратга олинган “Кўргим келади” номли бадиий фильм намойишидан сўнг, айни ўй кўнгилдан ўтди. </span><br />
<a name='more'></a><span style="color: black;">Бинобарин, фильмни кўриб бўлгач, ирода, имкон топилган фурсатда одамийлик, меҳр-оқибат топилмаса-чи, ана унда нима қиласиз, деган хаёл томошабин қалбини безовта қилади. Ва яна муҳим бир хулоса шуки, мазкур киноасарда маъно серқатлам. Ёнма-ён ўтириб, томоша қилган икки киши ўз савияси ва дунёқарашига монанд мулоҳаза қилади.</span></div>
<div style="background-color: white; color: #666666; font-family: Ubuntu; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-bottom: 12.5px; text-align: justify;">
<span style="color: black;">Ўткинчи мавзулардан гурунг берадиган хашаки кинолар ҳақида боплаб танқиднамо бир нима ёзиш осон. Аммо мана бундай гўзал ижодий намунага келганда, сўз топиш, таассуротларни қоғозга тушириш қийин кечаркан. Чунки, ёмоннинг ёмонлиги бўртиб туради, яхшининг яхшилиги пинҳон бўлади. Унга моҳир синчи кўзи билан қараш керак. Яхши асарни ҳамма танийди, баҳо беради, аммо ўзича танийди, ўзича баҳо беради. Яхши асар бир қолипга тушмайди, камалакдек тусланади, қайта-қайта баҳраманд бўлгингиз келаверади: ҳамма гап шунда…</span></div>
<div style="background-color: white; color: #666666; font-family: Ubuntu; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-bottom: 12.5px; text-align: center;">
<span style="color: black;">* * *</span></div>
<div style="background-color: white; color: #666666; font-family: Ubuntu; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-bottom: 12.5px; text-align: justify;">
<span style="color: black;">Эстрада хонандаси Зиёда тақдир зарбалари олдида бир зум ўзни ожиз сезади. Қизи оғир касал, эри эса бахт излаб дарбадар кетган, даволаш учун эса жуда катта маблағ даркор. Худди мана шу, бир қарашда соддагина сюжет моҳир сценарийнавис қўлида етук асарга айланган.</span></div>
<div style="background-color: white; color: #666666; font-family: Ubuntu; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-bottom: 12.5px; text-align: justify;">
<span style="color: black;">Фильмда бир жиҳат эътиборимни тортди – унда яққол салбий қаҳрамон йўқ. Биргина ўша Зиёданинг эри – “Ватан менга нима қилиб берди?”, дея яшаб турган уйини кредитга қўйиб, пулни тўлашниям хотинга ташлаб, номардларча чет элга қочган образни айтмаса, бошқалар вазият бандаси.</span></div>
<div style="background-color: white; color: #666666; font-family: Ubuntu; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-bottom: 12.5px; text-align: justify;">
<span style="color: black;">Ҳатто Зиёдани судраганча уйига тортиб, атир-упасини пулламоқчи бўлган қўшни аёлни ҳам бир қадар тушуниш мумкиндай. Шундоғам тақдир зарбалари олдида асаблари адои тамом бўлган Зиёданинг сабр косасини тўлдириб, ҳезланиб турганида фалокат юз беради. Деворга тақалиб қолган Зиёда бу хира аёлдан қутулиш мақсадида уни туртиб юборади. Орқада эса тош столча… Аёл оламдан ўтди! Воқелар янада аянчли тус олади. Зиёда қотиллик айблови билан ҳибсга олинади. Қамоқхона саҳнаси, айтиш жоизки, фильмнинг энг таъсирли қисмидир. Шунда кечагина мухлислар олқишлари остида жўшиб куйлаётган оқкўнгил бир санъаткорнинг тийнати намоён бўлади. Авжи навқиронлик палласи – 28 ёшини темир панжара ортида руҳсиз қаршилаётган Зиёда – номард эрини эсласа жаҳли чиқадиган муштипар аёлга ўктам бир йигит, шу маскан тиббий бўлимида ишлаётган Камол ёрдам қўлини чўзади. Эҳтимол ёрдам қўлини чўзади, дейиш бир оз тўғри келмас, боиси, йигит қалбида аллақачон олий бир ҳис туғён ура бошлаган эди.</span></div>
<div style="background-color: white; color: #666666; font-family: Ubuntu; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-bottom: 12.5px; text-align: justify;">
<span style="color: black;">Бу ҳиснинг номи, агарчи, фильмнинг бошидан охирига қадар айтилмаса-да, сиз буни қалбдан сезасиз, айнан мана шу меҳрли муносабат адоси бўлгингиз келади. “Бундай йигит ноёб, Зиёда. Камолга ўхшаганлар асл туйғуларини қалбида сақлайди. Улар севаман деб ҳеч қачон айтмайдилар”, дейди ҳар доим ўқиб юрган китобини аста ёпганча Рохила опа. Мана шу ихчамгина образ, Ўзбекистон халқ артисти Малика Иброҳимова талқинидаги оқила аёл ўзининг ёқимли табассуми, “Буям тўғри-уям тўғри – ҳаммаси тўғри”, деган содда ҳаётий ақидасию юмшоқ феъл-атвори, “Ёмғир ёғар шиғалаб ёғар” дея ҳазин оҳангда шеър ўқиши билан томошабин қалбига муҳрланади. Ким эди бу аёл? Нима сабабдан ҳибсхонага тушиб қолган, дея ўйлайсиз, аммо унинг олижаноб феъл-атвори бадбин хаёлларга берилишингизга йўл қўймайди. Бунда недир хатолик, англашилмовчилик ўтган, аёлнинг киши молига ёхуд жонига қасд қилгулик шашти йўқ, буям Зиёда каби бир тасодифнинг қурбонидир-да, дейсиз, ачиниш билан. Умуман, фильмда ҳар бир образнинг ижтимоий келиб чиқиши, касбу кори ҳақида батафсил саҳна қарийб йўқ. Фақат қаҳрамонларнинг характери, гап-сўзлари орқали муайян хулосага келасиз.</span></div>
<div style="background-color: white; color: #666666; font-family: Ubuntu; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-bottom: 12.5px; text-align: justify;">
<span style="color: black;">Кейинги саҳналарда Камол Зиёданинг таъсирида янада баркамол шахсга айланади. Энг асосийси, бу жараён табиий равишда кечади. Улар бир-бирига ундай қилинг-бундай қилинг қабилида, бирон манфаат илинжида муомала қилмайдилар. Бу фильмда доктор докторлигини, ҳомий ҳомийлигини, она оналигини, адвокат адвокатлигини, фарзанд фарзандлигини, пировардида, инсон инсонлигини қилади.</span></div>
<div style="background-color: white; color: #666666; font-family: Ubuntu; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-bottom: 12.5px; text-align: justify;">
<span style="color: black;">“Ўзбекистон тўйлар мамлакати”, дейди иззатли ҳомийнинг ёрдамчиси отарчилик қилиб пул топишни ўзига эп кўрмаган Зиёдага қараб. Шу биргина жумла замирида азалий удумни кимўзарга айлантириб олган тўйпарастлар, ўша муқаддас кунни бизнесга айлантирган яллачилар, фалончи-пистончилар келмаса даврага чиқмайман, деяётган серзарда ёшлар кўз олдингизга келади. Дарҳақиқат, бир кунлик шодиёна учун на даркор шунча машмаша? Қанийди, қанийди…</span></div>
<div style="background-color: white; color: #666666; font-family: Ubuntu; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-bottom: 12.5px; text-align: justify;">
<span style="color: black;">Фильм ниҳоясида ҳақиқат тантанасини кўрамиз. Ҳаммаси яхшилик билан тугайди. Аммо ана ўша саҳналар – жажжи қизалоқнинг дарддан, онасининг эса мусибатдан халос бўлиши фонида одамлар қалбида эзгулик ва ёвузлик кураши мудом кечишини, алалоқибат, ҳаёт майдони софдил одамларнинг табаррук гўшаси эканлигини теран англайсиз. Суд залидан мағрур чиққан Зиёда эмас, сизнинг умидингиз, меҳр-муҳаббатингиз эди. Зиёдага раҳми келган маклер аёлнинг уйни қимматроққа сотиб беришга чоғлангани ҳам бу пулпараст каснинг қалбида эзгулик куртаклари йўқолмаганини намоён этади.</span></div>
<div style="background-color: white; color: #666666; font-family: Ubuntu; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-bottom: 12.5px; text-align: center;">
<span style="color: black;">* * *</span></div>
<div style="background-color: white; color: #666666; font-family: Ubuntu; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-bottom: 12.5px; text-align: justify;">
<span style="color: black;">Ёзувчи Мурод Муҳаммад Дўст тили, услуби билан ўзбек адабиёти ва киносига янги нафас олиб кирган ижодкорлардан саналади. Унинг асарларида қаҳрамонларнинг киноя-кесатиқ, қочирим ва нозик сўз ўйинлари борки, баъзилар чўчиб, дангал айта олмайдиган ҳақиқатларни мутлақо табиий йўсинда, битта тагдор жумла орқали ошкор этади. Биз Назар Яхшибоевлару Саидқул Мардон нутқларини шу боис ҳам ўзгача иштиёқ билан ўқиймиз.</span></div>
<div style="background-color: white; color: #666666; font-family: Ubuntu; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-bottom: 12.5px; text-align: justify;">
<span style="color: black;">Премъераолди кўрикда актёрлар бир овоздан айтганидек, ушбу киноасар ёзувчининг сўзи, ғояси асл ҳолича сақланган, ижро этилган кам сонли ижод намуналари сирасига киради. Ёш режиссёр Жавоҳир Қосимовнинг эътирофича, фильмда биронта сўз, жумла ўзгартирилмаган. Ёзувчи мавзуни, ғояни жуда яхши танлагани асарнинг биринчи ютуғи бўлса, истеъдодли актёрлар ансамблининг йиғилгани иккинчи ютуқдир.</span></div>
<div style="background-color: white; color: #666666; font-family: Ubuntu; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-bottom: 12.5px; text-align: justify;">
<span style="color: black;">Ёқуб Аҳмедов, Беҳзод Муҳаммадкаримов, Сайёра Юнусова, Малика Иброҳимова, Ҳусан Жўраев, Отабек Маҳкамов каби актёрлар ижроси, характер яратиш маҳорати томошабин завқини келтиради.</span></div>
<div style="background-color: white; color: #666666; font-family: Ubuntu; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-bottom: 12.5px; text-align: justify;">
<span style="color: black;">Таниқли актриса Дилноза Кубаева ижроси эса алоҳида мавзу. Тажрибали санъатшунослар ҳали бу асар ва унинг бош рол ижрочиси ҳақида илиқ ва тўлиқ фикрларини айтадилар. Зиёда образи ўз табиатига кўра, бир томондан виқор, салобат, машҳурлик, ўзига ишонган юксак истеъдод соҳибасини намоён қилса, яна бир жиҳатига кўра, мушфиқлик, чорасизлик, айбсиз айбдорлик чангалида турган аёл қиёфасини ифодалайди. Актриса мана шу мураккаб саҳналарни табиий тарзда ижро этган. Саҳнада зўр илҳом, ҳаяжон билан қўшиқ куйлаш, касалхонада фарзанди дардидан изтироб чекиш, ҳибсхонада ҳам ўша дилдорлигу малоҳатини сақлаб қолган саҳналар Дилноза ижросида қалбингизга чуқур кириб боради. Актриса шу кунгача яратган образларнинг энг етуги, безаги мана шу Зиёда образи, десак, муболаға бўлмайди.</span></div>
<div style="background-color: white; color: #666666; font-family: Ubuntu; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-bottom: 12.5px; text-align: justify;">
<span style="color: black;">Асарнинг концепцияси, ёзувчининг мақсад-муддаоси сиз кинони кўриб бўлгач, экранда кечган воқеликларни қайта мушоҳада қилиш, шу аснода хулоса қилиш жараёнида туйқус онгингизни ишғол қилади.</span><br />
<span style="color: black;">Ҳа, санъат майдонидаги ҳар бир хонандада Зиёда каби софдиллик, поклик, олижаноблик туйғуларини кўргингиз келади, шундай эмасми? Қани энди, барча йигитлар Камол каби жўшқин, меҳрли-оқибатли, мард бўлса? Адвокат, судья, прокурорлар ҳам одиллик борасида ҳамиша шу каби ибрат бўлаверсин, дейсиз. Докторларнинг чин кўнгилдан меҳр кўргизишлари, улардаги беморларга дардкашлик ҳисси сизнинг ҳам қалбингиздан мустаҳкам ўрин олади. Фильм ҳақидаги мулоҳазаларингизни жамлаб, хулоса қиласиз ва секин такрорлайсиз:</span><br />
<span style="color: black;">Мен одамларни, оламни шундай кўргим келади!..</span></div>
<div style="background-color: white; color: #666666; font-family: Ubuntu; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-bottom: 12.5px;">
<span style="color: black;"><img alt="011" class="aligncenter" src="https://lh6.googleusercontent.com/-Uu4b28MXkJE/UvfNETlJXrI/AAAAAAAALvk/SFXFiUO2bDU/s266/0-chiziq.JPG" style="border: 0px; display: block; height: auto; margin-bottom: 25px; margin-left: auto; margin-right: auto; max-width: 100%; vertical-align: middle;" /></span></div>
<div style="background-color: white; color: #666666; font-family: Ubuntu; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-bottom: 12.5px; text-align: justify;">
<span style="color: black;"><strong>Мурод Муҳаммад Дўст:</strong></span></div>
<div style="background-color: white; color: #666666; font-family: Ubuntu; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-bottom: 12.5px; text-align: justify;">
<span style="color: black;"><img alt="088" class="alignleft" height="222" src="https://lh5.googleusercontent.com/-wZER8Za0CG0/Uz7ugtM0B1I/AAAAAAAAOBE/xE-y3jA2LrM/s244/0-12.jpg" style="border: 0px; display: block; float: left; height: auto; margin-bottom: 10px; margin-right: 20px; margin-top: 10px; max-width: 100%; vertical-align: middle;" width="155" /> – Бу сценарий ғояси ўн-ўн беш йил аввал хаёлимда пайдо бўлган. Ва яна бунда эътибор бердимки, асл инсоний туйғуларни ҳадеб такрорлаб, унинг қадрини пасайтиргандан кўра, ана шу туйғуларни қалбида сақлаб юрган инсонлар тақдири мени кўпроқ ўйлантирди.</span><br />
<span style="color: black;">Яна бир гап. Авваллари кинода кўп нарса ёзувчининг – сценарийнависнинг маҳоратига боғлиқ деб ўйлардим. Аммо бугун фикрим ўзгарди. Масалан, Дилноза Кубаеванинг ижроси фильмни очган. Шундай маҳоратли актриса бўлмаганида, эҳтимол асар сизга маъқул келмасди. Ёки оператор Музаффар Юсуповнинг меҳнатларисиз бу кино шундай ҳолатга келмас эди. Албатта, режиссёр Жавоҳир Қосимовнинг тиришқоқлигини, асар ғоясини, сўзини бузмасдан, аслиятга путур етказмасдан ишлашга уриниши жуда катта фазилат. Бир сўз билан айтганда, сиз кўраётган ушбу фильм ажойиб бир ижодий жамоанинг фидокорона меҳнати маҳсулидир.</span><br />
<span style="color: black;">Эътибор қилган бўлсангиз, фильмда муҳаббат ҳақида бир оғиз ҳам гап йўқ. Чунки, энг яхши туйғулар ёруғликдан қўрқади…</span></div>
<div style="background-color: white; color: #666666; font-family: Ubuntu; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-bottom: 12.5px; text-align: justify;">
<span style="color: black;"><strong>Дилноза Кубаева, актриса:</strong></span></div>
<div style="background-color: white; color: #666666; font-family: Ubuntu; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-bottom: 12.5px; text-align: justify;">
<span style="color: black;"><img alt="08" class="alignleft" height="143" src="https://lh5.googleusercontent.com/-pvBOb6go6ec/Uz7ukDryqAI/AAAAAAAAOBQ/qpd8i0fXvrw/s239/8_a.jpg" style="border: 0px; display: block; float: left; height: auto; margin-bottom: 10px; margin-right: 20px; margin-top: 10px; max-width: 100%; vertical-align: middle;" width="129" />– Фильм воқелари ҳақиқатдан мураккаб, одамни мулоҳазага ундайди. Мана шундай етук сценарийни яратгани учун муаллифга раҳмат. Очиғи, фильмда бемор қизчанинг ҳолати менга бегона эмас. Яқин инсоним бетоб ётганида Республика Гематология ва қон қуйиш институтида чорасиз бир аҳволда турганим сира ёдимдан чиқмайди. Ўша кутиш соатлари, коридорларда изтиробга ботганча ўтирган кунларимни, чеккан изтиробларимни фильмни суратга олиш асносида яна бошдан ўтказдим. Айни шу сабабли ҳам ижроим жонли, табиий чиқди, назаримда. Ҳақиқий баҳони эса томошабин беради, албатта.</span></div>
<div style="background-color: white; color: #666666; font-family: Ubuntu; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-bottom: 12.5px; text-align: justify;">
<span style="color: black;"><strong>Ҳусан Жўраев, актёр:</strong></span></div>
<div style="background-color: white; color: #666666; font-family: Ubuntu; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-bottom: 12.5px; text-align: justify;">
<span style="color: black;"><img alt="96" class="alignleft" height="141" src="https://lh4.googleusercontent.com/-55nxG-UjHNU/Uz7umfvAKQI/AAAAAAAAOBc/okTg1l85xUc/s242/8_n.jpg" style="border: 0px; display: block; float: left; height: auto; margin-bottom: 10px; margin-right: 20px; margin-top: 10px; max-width: 100%; vertical-align: middle;" width="107" />– Мен талқин этган қаҳрамон жуда мураккаб инсон. Аммо у Зиёдани яхши кўриб қолгани учун эмас, аввало инсон сифатида, ўз ақидаларига содиқ зиёли сифатида уларга ёрдам қўлини чўзади. Унинг пок муҳаббатида бирон таъма ёки илинж йўқ. Камол образини талқин этишда ана шу ғояга суяндим. Сценарийда ҳам унинг қиёфаси айни мана шундай тасвирланган. Болалар бу келажак, эртанги кун, шундай экан, нима бўлган тақдирда ҳам ҳар бир инсон уларга бефарқ қарамаслиги, имкони бўлса, кўмак бериши зарур…</span></div>
</div>
Беҳзод Қобуловhttp://www.blogger.com/profile/06482918966278577585noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7179299222712869743.post-46839953582861091452016-08-12T02:54:00.000-07:002016-08-12T03:01:55.373-07:00“БАРОН”: МИЛТИҚ ЎҚЛАНДИ, НИШОНДА КИМЛАР БОР?..<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px; margin-bottom: 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span style="font-size: 14pt;"><span lang="UZ-CYR" style="font-family: Times, Times New Roman, serif;">Мазкур фильм намойишга қўйилмай туриб, ҳали тасвирга олиш ишлари давом этаётган бир паллада айрим сайт ва блогларда, ижтимоий тармоқларда пиар кампания "зўр" ишлади.</span></span><br />
<a name='more'></a><span style="font-size: 14pt;"><span lang="UZ-CYR" style="font-family: Times, Times New Roman, serif;"> Шамол қаёқдан эсаётганини дарров илғайдиган, оғзингизни очсангиз, ўпкангизни кўрадиган олғирлар пайтдан фойдаланиб, “очко” ишлаб олмоқчи бўлишди. Пўшт, “Барон”имиз келаяпти, етар, димиқиб кетдик, энди жаҳонга чиқаяпмиз, қоч ўзбекфильм, нари тур, дегандай асъасаларга олти кетдим...</span></span><br />
<span style="font-family: Times, Times New Roman, serif;"><a href="https://www.blogger.com/null" name="more"></a><span style="font-size: 14pt;"><span lang="UZ-CYR"><o:p></o:p></span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px; margin-bottom: 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: Times, Times New Roman, serif; font-size: 14pt;">Адашмасам, ўқиса бўладиган дастлабки фикрни таниқли журналист Шерзод Қудратхўжаев ўзининг соцсетдаги саҳифаси орқали айтди. Бу мухтасар таассуротда фильмнинг асосий ютуқ ва фазилатлари саналган эди. Ўша мулоҳазани ўқиб кўргач, “Барон”ни кўришга ошиқдим. Хуллас, томошадан кейинги таассуротимни бунда ўртоқлашар эканман, ёзганларимни объектив фикр деб эмас, шахсий муносабат-изоҳ ўлароқ қабул қилишингизни сўрайман.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px; margin-bottom: 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: Times, Times New Roman, serif; font-size: 14pt;">“Барон” – бугунги ўзбек киносининг ютуқларидан бири.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px; margin-bottom: 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: Times, Times New Roman, serif; font-size: 14pt;">“Барон” – тугалланмаган, яхлит олиб фикрлашга манба бўлолмайдиган асар.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px; margin-bottom: 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: Times, Times New Roman, serif; font-size: 14pt;">“Барон” – эзгу фикр айтиш истагидаги яхши одамларнинг меҳнатлари маҳсули. Лекин яхши одам бошқа, мутахассис бошқа. Диний, этнографик, жиноий мотивлар мавжуд ўринларда мутахассислар билан кўпроқ ишлаш керак эди.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px; margin-bottom: 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: Times, Times New Roman, serif; font-size: 14pt;">Энди юқоридаги тезисларни мухтасар шарҳлашга ҳаракат қиламан.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpFirst" style="background-color: white; color: #222222; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px; margin: 0cm 0cm 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span style="font-family: Times, Times New Roman, serif;"><span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14pt;">1.<span style="font-size: 7pt; font-stretch: normal;"> </span></span><span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14pt;">Негаки, режиссёрнинг иши томошабинни залга етаклай олиш, ўз асарини кўришга иштиёқ уйғотиш. Шу маънода, фильм бу вазифани уддалади. Ундаги камчиликлар, хатолар бошқа масала. Ўйлайманки, маиший-этнографик мазмунда фильм олиш қулай ва бехавотир. Барибир бундай типдаги асарлар учун дилга яқин қандайдир эпизодлар топилаверади, бинобарин, ранг-баранг ўзбек ноосфераси ҳар қандай нўноқ киночилар учун боп мавзу бера олади. Аммо миқёсли фильм олиш учун журъат керак, бўлажак танқидларга бардош беришни ўйлаш лозим. Қаердадир ўқиб қолдим. АҚШ космосга йўллаган 200 га яқин сунъий йўлдош пленетамизнинг ҳар бурчагини қаричлаб юрган бир пайтда, Эрон эндигина космосга итларни учирибди. Агар уриниш мувафаққиятли чиқса, кейинроқ фазогирларни учирар экан. Эҳтимол ҳозир бу хабар эскиргандир, аммо мен шу нуқтани мисол қилиб келтирмоқчиман. Биз ҳам жаҳон даражасига чиқиш учун ҳаммасини ўзимиз бошлашимиз, бошидан йўлга қўйишдан уялмаслигимиз керак. Ва бошланғич нуқтада, стартда турган томонга ана шундай нуқтаи-назардан ёндашиш керак. Рус киноматеграфияси таъсиридаги ўтмишимиз – ўтмиш. Бизни “Тоҳир ва Зуҳра”лар давридаги яратиқларимизда катта қозоннинг улуши бор эди. Ўзбек киноси ўшанда жаҳондаги яхши интеллегенция жамланган улкан тарғиботнинг ячейкаси бўлган, холос. Энди янги технологиялар, услублар, катта ҳаражатлар даврида яшаяпмиз. Мен аминманки, Рустам Саъдиевнинг қўлида 20 миллион доллари бўлганида бошқача фильм олган бўлар эди. Матнни пишитишдан тортиб, ҳар бир эпизодни, детални ўткирлаштириш, умумий манзарага дохиллигини бўрттириш йўлида изланар эди. Лекин, қандай қилсинки, ўз қўлидаги масаллиқ билан иш кўришга мажбур бўлган. Жорий вазиятдан келиб чиқиб баҳо берилса, муаллифларнинг шундай фильм олгани ютуқ. Кейинги яхши асарлар учун тажриба ва зинапоя. Йўқ, сиз ўзбек киносини битта сценарий учун 10-15 кишилик жамоа ишлайдиган Голливуд билан солиштирманг. Бу кулгули.<o:p></o:p></span></span></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="background-color: white; color: #222222; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px; margin: 0cm 0cm 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: Times, Times New Roman, serif; font-size: 14pt;">Ўйлаб қарасам, мавжуд кинохирмонимизда юзидан, кўз ташлашидан ақл ва фаросат уфуриб турадиган сиймо танқис экан. Охирги йилларда бундайини умуман кўрмадим. Масалан, актёр Улуғбек Қодиров ақлли, билимли, қалби бор йигит ролини ўйнай олмайди, менингча. Чунки, бундай ифода, мураккаб кечинмаларни тасвирлаш учун “томорқа” (богаж) шунга яараша бўлиши керак. У чапани ошиқ, эркатой ёки гардкам йигит ролинигина қиёмига етказа олади. Фаррух Соиповнинг қиёфасида фикрлаётган одамнинг айрим чизгилари бор, лекин маърифатдан улгу йўқ. Адиз, Жаҳонгир ҳам шулар қатори. Айтсам, гап кўпаяди, холос. Лекин бу уларни мутлоқ ерга уриш эмас, киноасарга ҳар қандай қаҳрамонлар керак бўлишини унутмаслигимиз керак. Демоқчиманки, ҳар бир актёрнинг имконият чегараси бўлади. Биз назарда тутаётган кинода Иззат ролини ўйнаган актёрнинг ижроси, назаримда, фильмни “кўтариб” турибди. Бир пайтнинг ўзида икки талқинга эга бўлган ролни ўйнаган бу ижрочи миллий киномиздаги бўшлиқни тўлдирди, зиёли ва серфикр инсонни кўрдик. Агар у душманлар сафида қолиб, ўзимизники бўлиб чиқмаган тақдирда ҳам шу хулосамда қолар эдим.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="background-color: white; color: #222222; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px; margin: 0cm 0cm 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: Times, Times New Roman, serif; font-size: 14pt;">Жавоҳир Зокиров яхши актёр. Ўжар ва жаҳлдор, серзарда бир қиёфаси бор. Мазкур фильмда бир эпизод, аниқроғи, диалог менга ёқди. Эсингизда бўлса, қамоқхонада боксчи билан учрашганда кўзга кўринмайдиган рақиб ҳақида гапиради. Мана шу мантиқ худди соя каби фильмнинг бошидан охиригача сингдирилган. Ижодкорлар бизга асосий планда тақдим қилаётган олишувлар, ҳисоб-китоблар аслида иккинчи даражали ҳолат эканлигини якунда уқасиз. Асл ҳисоблар бошқа жойда бўлаётган эди.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="background-color: white; color: #222222; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px; margin: 0cm 0cm 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: Times, Times New Roman, serif; font-size: 14pt;">Кимгадир ёқар-ёқмас, лекин махфий хизматлар, жосуслар образи ҳозирги жаҳон киносида севимли қаҳрамонлардан саналади. Шундай экан, бизнинг ижодкорларимиз ҳам экранда секин-аста ўз Жеймс Бондини яратишга ҳаракат қилаётгани яхши. Гап шундаки, ёшлар қаёқлардаги Пўлатларга, Бондларга эмас, ўзимизнинг Иззатларга, Жасурларга ҳавас қилгани тузук. Мен шундай ўйлайман.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="background-color: white; color: #222222; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px; margin: 0cm 0cm 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span style="font-family: Times, Times New Roman, serif;"><span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14pt;">2.<span style="font-size: 7pt; font-stretch: normal;"> </span></span><span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14pt;">Негаки, асар якунида мақсад очилмай қолди. Иззат барон бўлди. Хўп. Аммо бу унга ва Ватанга нима беради? Бу тутумнинг шарҳи керак эди, зарур эди шу. Чехов домланинг таъбири билан айтганда, саҳнага олиб чиқилган милтиқ ўқланди, лекин отилмади. Назаримда, келаси серияда моҳият очиқланса керак. Мени қизиқтираётган жиҳати шуки, воқеаларниг келгуси ривожида ўзбек идоралари Иззат орқали жаҳон мафияси билан ўз ўйинини ўйнайдими ёки бошқа давлат идоралари билан ҳамкорликда улкан тозалашни бошлайдими? Хуллас, муалифлар бўлди, асар тугади ўртоқлар, ишни якунладик демагунча тўлиқ фикр айтиш қийин. Чала асар ҳақида фақат чала фикрлар туғилади. Хуллас, “Барон” шу туришида – яхлит олиб фикрлашга манба бўлолмайдиган асар.<o:p></o:p></span></span></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="background-color: white; color: #222222; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px; margin: 0cm 0cm 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span style="font-family: Times, Times New Roman, serif;"><span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14pt;">3.<span style="font-size: 7pt; font-stretch: normal;"> </span></span><span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14pt;">Негаки, ният бошқа, оқибат бошқа.<o:p></o:p></span></span></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="background-color: white; color: #222222; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px; margin: 0cm 0cm 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: Times, Times New Roman, serif; font-size: 14pt;">Ўзаро суҳбатда кимдир айтиб қолди. Ўзбек аёли жиянини ўз қарзи эвазига қулликка бериб юбормайди, киночилар миллатимизни ерга уришаяпти эмиш. Биринчидан, бу вазиятда умуман ўзбек аёли ҳақида гап кетмаяпти. Алоҳида бир ҳолат, вазият кўрсатилди. Иккинчидан, хабарларни ўқиб тураман. Воқеликда бундан бадтар ҳолатлар ҳам бўлиб туради. Кинода ўзимизни ўзимиз мақташимиз керак деган мантиқ қаердан пайдо бўлган ўзи?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpLast" style="background-color: white; color: #222222; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px; margin: 0cm 0cm 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: Times, Times New Roman, serif; font-size: 14pt;">Фильмдаги ҳодисаларни ўзаро боғлаш вариантлари бир нечта эканига эътибор беринг. Кино атрофидаги муҳокамаларнинг кўплиги ҳам шундан, аслида. Аммо ижодкорлар шундай вариантга тўхталишганки, натижада, биз уни қабул қиламиз. Рад этиш, бошқачароқ ривожни таклиф қилиш осон. Лекин, яна қайтарман, сизу биз 20 миллион доллар бюджетга эга фильм ҳақида гаплашмаяпмиз, 250 минг доллар атрофида пул сарфланган бўтқа ҳақида гаплашаяпмиз. Биз бўтқага бўтқадай муомала қилишимиз керак. Хўш, бу бўтқамиз бўтқа сифатида қандай ўзи, деб фикрлашимиз керак. Девзирага қилинган ош қани, деб зириллаш нотўғри. Кечирасиз-у, шундай масштабли асар учун бу пул – писта пули. Шу маънода, жаҳон ва ўзбек киноси мотивларининг қоришмаси бўлган мазкур фильм замонавий киноматеграфиямизнинг навбатдаги ютуғи. Бори, бўлгани. Қарсак чалиб олқишлаб қўйишимиз керак, раҳмат, келгусида бундан ўзинглар деб холис туриш тўғри бўлади, назаримда...<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px; margin-bottom: 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span style="font-family: Times, Times New Roman, serif;"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px; margin-bottom: 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span style="font-family: Times, Times New Roman, serif;"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px; margin-bottom: 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span style="font-family: Times, Times New Roman, serif;"><br /></span></div>
<div align="right" class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px; margin-bottom: 0.0001pt; text-align: right; text-indent: 1cm;">
<b><span lang="UZ-CYR" style="font-family: Times, Times New Roman, serif; font-size: 14pt;">Эскартиш:<o:p></o:p></span></b></div>
<div align="right" class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px; margin-bottom: 0.0001pt; text-align: right; text-indent: 1cm;">
<i><span lang="UZ-CYR" style="font-family: Times, Times New Roman, serif; font-size: 14pt;">Батафсил ёзишга вақт етишмади.<o:p></o:p></span></i></div>
<div align="right" class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px; margin-bottom: 0.0001pt; text-align: right; text-indent: 1cm;">
<i><span lang="UZ-CYR" style="font-family: Times, Times New Roman, serif; font-size: 14pt;">Ҳозир, муҳокамалар бўлиб турган<o:p></o:p></span></i></div>
<div align="right" class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px; margin-bottom: 0.0001pt; text-align: right; text-indent: 1cm;">
<i><span lang="UZ-CYR" style="font-family: Times, Times New Roman, serif; font-size: 14pt;"> пайтда бу фикрларни ҳам ҳавола қилмасам,<o:p></o:p></span></i></div>
<div align="right" class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px; margin-bottom: 0.0001pt; text-align: right; text-indent: 1cm;">
<i><span lang="UZ-CYR" style="font-family: Times, Times New Roman, serif; font-size: 14pt;"> “ҳайитдан кейинги хинани...” бўлади деб<o:p></o:p></span></i></div>
<div align="right" class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px; margin-bottom: 0.0001pt; text-align: right; text-indent: 1cm;">
<i><span lang="UZ-CYR" style="font-family: Times, Times New Roman, serif; font-size: 14pt;"> ўйладим. Қисқалик ва нотугаллик учун узр.<o:p></o:p></span></i></div>
<div align="right" class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px; margin-bottom: 0.0001pt; text-align: right; text-indent: 1cm;">
<i><span lang="UZ-CYR" style="font-family: Times, Times New Roman, serif; font-size: 14pt;"> Барибир асосий фикрлар шу, шекилли.<o:p></o:p></span></i></div>
<div align="right" class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px; margin-bottom: 0.0001pt; text-align: right; text-indent: 1cm;">
<i><span lang="UZ-CYR" style="font-family: Times, Times New Roman, serif; font-size: 14pt;"> Қолгани шу атрофидаги гаплар...</span></i></div>
</div>
Беҳзод Қобуловhttp://www.blogger.com/profile/06482918966278577585noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7179299222712869743.post-51968913546332081682016-08-12T02:52:00.001-07:002016-08-12T03:01:12.826-07:00ЖУРНАЛИСТ ҚАЧОН ЁЗОЛМАЙДИ?<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div align="center" class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px; margin-bottom: 0.0001pt; text-align: center; text-indent: 1cm;">
<b style="text-indent: 1cm;"><span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt;">Шундай қилиб...</span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px; margin-bottom: 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt;">Қарашлар кўп, жавоблар ҳаддан зиёда. Бари тўғри, сиз ҳақсиз: ўша, ўша ва ўша сабабларга кўра... </span><span style="font-family: "times new roman", serif; font-size: 14pt; line-height: 18.48px; text-indent: 1cm;">Жавобларнинг хилма-хиллиги ва бунга қатор ижтимоий-маиший муаммоларнинг рўкач қилиниши масаланинг моҳиятига теранроқ назар ташлашни тақозо этади.</span><br />
<a name='more'></a></div>
<div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px; margin-bottom: 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt;">Ёзиш ғайришуурий жараён – бунда ақл ва туйғу, ҳиссиёт навбат талашади. Мақоланинг шакли, фактларни жойлаштириш тартиби, мантиқий узвийлик ўша ёзиш асносида пайдо бўлади, бинобарин, бу жараённи аввалдан режалаштириб бўлмайди. Ҳатто мухтасаргина корреспонденция қоралаш чоғида ҳам журналист мутлақо эркин: хабарнинг ижтимоий аҳамиятини давр кайфиятига монанд равишда талқин, таҳлил эта олади. Баъзи давлатларда муносабатсиз журналистика рағбатлантирилади. Аммо матбуотда бугунги ижтимоий-сиёсий кайфиятни ҳис этишга кўниккан ўқувчиларимизга бундай йўл маъқул эмас. Шу боис, ҳар сатр қоралаётганда ўқувчининг аҳвол-руҳиясини, эстетик-ахлоқий унсурларни ҳисобга олиш айнан ўзбек журналистикасининг устун тарафидир.<o:p></o:p></span></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px; margin-bottom: 0.0001pt; text-align: center; text-indent: 1cm;">
<b><span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt;">Диплом чўнтакда, аммо...<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px; margin-bottom: 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt;">Баъзи ёш, дипломли журналистларда иккита яхлит жумла тузиб, сўзни чийратиб юборгулик салоҳият йўқ. Хулласи калом, ёзолмайдиган, баралла сўз айтолмайдиган журналистлар таҳсилнинг сустлиги ва ё касбга астойдил қизиқишнинг йўқлиги оқибатида пайдо бўлади. Бундайларнинг битганига кўз ташласангиз, “бўлганди-келганди”, умуман, “ганди-ганди”, “эди-деди” қабилидаги тумтароқ жумлалар тўрсайиб, асабга тегишни бошлайди. Ҳар ким профессионал журналист бўлиб туғилмайди, албатта. Мактаб кўриш керак, устоз муҳаррирдан дакки эшита-эшита сўзни саралаб сайлашни, танлашни ўрганасиз. Бироқ баъзи гап уқмас, буюклик касалига чалинган истеъдодлар, ҳа-ҳа, айнан истеъдодлар қалбида милтиллаб турган чўғни ҳашаки орзуларга алмашадилар. Қарабсизки, гапи нисбатан равон, жумласи бўлиқ, аммо мактабни тўла ўтамаган журналист моҳиятга ўтишда, сўзнинг пайровини масалага дангал ва силлиқ улаб юборишда ноқислик қилади. Бундай серсўз ёзарманнинг ўн-ўн беш саҳифалик силлиқ мақоласи қаёқдаю, ўткир қаламкашнинг икки жумла ўтли, оҳорли гапи қаёқда! Ўқувчиям, ёзгучиям бу фарқни аниқ билади. Хуллас, бир кун ҳаммасини тушунган дўстимиз, шикаста барига қўл силтайди, ёзганлари на журналистика ва на адабиётга дахли йўқлигини ўйлаб, мискин хаёлларга берилади. Ва шундан сўнг, аниқки, ёлчитиб ё з о л м а й д и! Ёшлик туйғулари, эҳтироси билан базўр шу манзилга етганини ич-ичдан надоматлар ила тан олади.<o:p></o:p></span></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px; margin-bottom: 0.0001pt; text-align: center; text-indent: 1cm;">
<b><span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt;">Нега ёзмаслик керак?<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px; margin-bottom: 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt;">Маълумки, ҳукм ва ҳулоса тушунчаси мантиқий тафаккур шакллари ҳисобланади. Хулоса қилишдан аввал аввал масаланинг бўлар ва бўлмас жиҳатларини қиёслаш керак деб уқтиради бу фан. Масалан, бир мавзу ҳақида обдан фикрладингиз, саҳифадан жой ажратилди, таҳририят режасига киритилди, лекин иштиёқ йўқ, баъзи истиҳола пайдо бўлди,бордию, агарда ... дея саволлар қуршовида қовриласиз. Ана шундай пайтда шартта “нега ёзишим зарур?” ва “нега ёзмаслигим керак?” деган саволларга жавоб ахтаринг. Жавобларни иккита устун шаклида ёзиб боринг. Қарабсизки, сабаблар қай бирида мўлроқ бўлса шу йўлдан борасиз. Бу фаннинг, мантиқнинг маслаҳати. Бироқ, мантиқ ожиз қоладиган ҳолатлар ҳам бор...<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px; margin-bottom: 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt;">Икки-уч сана муқаддам меҳрибонлик уйи ҳақида мақола ёзишга киришдим. Ўқувчилар ёзги таътилга чиқиш асносида эдилар. Пойтахтимиздаги меҳрибонлик уйларидан бирига бордим. Мураббия билан дилдан суҳбатлашдик. Кутубхона, ётоқхона, дам олиш хонаси, ошхона, қўйингчи, барча жойларни айланиб чиқдим. Шароит зўр, тарбиячи-устозлар ҳам ажойиб инсонлар. Кейин уларга қўшилиб, ёзги оромгоҳга жўнадим. Сўлим тоғ ҳавоси, хушҳаво бўстон. Болаларга разм соламан, ҳатти ҳаракатларидан маъно ахтараман. Мухбир амаки келди, дея мураббия опамиз болаларни қўшиқ айтиб беришга, рақсга чорлайди. Қўшиқ айтилди, рақс ижро этилди... Бироқ, мен ўшанда жуда ғалати, шарҳи ноаён туйғуга рўбарў бўлдим. Уларнинг ҳатти-ҳаракатида табиий самимият, жўшқинлик йўқ. Рақс элементлари мукаммал, қўшиқ ижроси гўзал, аммо олам-олам завққа чўмган ёшликни кўрмайсиз, хато қилиб, кейин уятдан қизарган юзлар эмас, умуман хато қилмай топшириқни бажаришга кўниккан сипо қиёфалар бор-йўғи ўн беш-ўн олти яшар эканига ишонолмайсиз. Буларни қучиб, бўзлаб йиғлагингиз келади, юр болам, кетдик укажоним, дея уйга етаклаб кетишга шайланасиз. Бола сезгир бўлади, қолаверса тўлиқиб унга назар ташлаётган биринчи одам ҳам эмассиз. У бунга кўникиб қолган, оддий ҳолга айланган. Энди сизга қўшилиб йиғламайди, титроққа тушмайди, тушолмайди... Унинг бор туйғулари, сезимлари иккита сўз атрофида айланади: кутиш ёки унутиш.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px; margin-bottom: 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt;">Хуллас, орадан уч йилми-тўрт йил ўтди ҳамки, ўша мақола ёзилгани йўқ. Ёзолмадим. Ҳаяжонларимни қай шаклда сўзга туширишга тараддудланганим тараддудланган, бироқ бундан нари ўтолмайман.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px; margin-bottom: 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt;">Англаганим шу бўлдики, гоҳо маҳорат ва далиллар етишмаслиги туфайли эмас, туйғуларни карахт қилган олам билан рўбарў келганда ҳам журналист ёзишга қийналар экан...<o:p></o:p></span></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px; margin-bottom: 0.0001pt; text-align: center; text-indent: 1cm;">
<b><span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt;">Қўллар ва йўллар<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px; margin-bottom: 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt;">Университетда устозимиз Ҳамиддулла Акбаров “Сценарийнавислик асослари” фанидан маъруза ўтардилар. Сира эсимдан чиқмайди, биринчи сабоқда ҳаммамизга бир топшириқ бериб, кейин чиқиб кетгандилар. Бизлар чурқ этмай қолдик. Домла аудитория ўйчан қиёфада кириб келдилар-да, бир қур яхшилаб разм солгач:<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpFirst" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px; margin: 0cm 0cm 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt;">–<span style="font-family: "times new roman"; font-size: 7pt; font-stretch: normal;"> </span></span><span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt;"> Бу фан ижод жараёни ҳақида. Мен сизларни билмайман. Кимнинг салоҳияти қандай эканлигини чамалаб олишим зарур. Хуллас, топшириқ бундай: келаси дарсга “Қўллар” деган мавзуда сценарий ёзиб келасиз. Ҳар ким ўзи билганича ёзсин. Буёғи ихтиёрий. – дедилар-да, секин-секин юриб чиқиб кетдилар.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px; margin: 0cm 0cm 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt;">Қўллар... Хуллас, келаси ҳафта маълум бўлдики, ҳеч ким топшириқни бажармаган. Аниқроғи, бажаролмаган. Бу, энди маҳоратсизликми, билимсизликми, масъулиятсизликми деб ўйладим ўшанда. Мен ҳам ҳарчанд уринмай, мана, деб кўрсатгулик матн ёзолмагандим. Домла тағин аудиторияга синовчан тикилиб, шундай сўз айтиб эдилар:<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px; margin: 0cm 0cm 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt;">–<span style="font-family: "times new roman"; font-size: 7pt; font-stretch: normal;"> </span></span><span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt;">Болаларим, мен сизларга ишонаман, насиб қилса етук журналист бўласиз. Қўллар ҳақида ёзиш осон эмас. Бунинг учун тарихни, улуғ тақдир эгаларини яхши билиш керак. Ёзолмаганингиз виждонингиз поклигидан далолат. Ёлғонга ройиш йўқлигидан далолат. Мен сизларни синагандим. Зотан, қўллар ҳақида, бу беминнат дастёр ҳақида ижтимоий ҳаётга нисбат бериб, мажозлардан фойдаланиб, зўр сценарий ёзиш учун ҳаёт мактабида чиниқишингиз, устозлар қўлида камол топишингиз, ўз қўлингиз билан ҳалол луқма топишингиз, бировнинг қўлига қарам бўлишдан тийилишингиз, сизни елкасида кўтарган заҳматкаш қўлларни ардоқлаб ўтишингиз, дуогўй қўлларнинг юрак тафтини теран англашингиз лозим. Қўлингиз тўғри бўлса, йўлингиз ўнг бўлади, буни унутманг... Қўллар ҳақида эса ёзишга қайта урунманг. Барибир ёзолмайсиз, ёзиб бўлмайди ахир! Энг катта сабоқ шуки, дунёда қаламга тушириб бўлмайдиган неъматлар борлигини, инсон имконияти етмайдиган ишлар борлигини унутмасангиз, бас...<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px; margin: 0cm 0cm 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt;">Орадан йиллар ўтди. Бироқ, ўша сабоқ, устознинг салмоқлаб сўзлаши, аудиторияда ўтирган талаба дўстларимнинг ўша кунги қиёфаси хаёлимдан чиқмайди. Бугун улар эл таниган-билган умидли қаламкаш бўлиб танилди, пишиқ-пухта мақолалари, китоблари пешма-пеш нашрдан чиқаётир. Аммо ҳеч ким қўллар ҳақида ёзмади. Домламиз ҳақ экан...<o:p></o:p></span></div>
<div align="center" class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px; margin: 0cm 0cm 0.0001pt; text-align: center; text-indent: 1cm;">
<b><span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt;">Ёзолмаслик айбми?<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px; margin: 0cm 0cm 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt;">Нўноқ қаламкашнинг нега ёзолмаслиги аён бир гап. Бироқ, етук журналистларнинг матбуотда камнамолиги, катта ижтимоий акс-садо берадиган мақолаларнинг кўп эмаслиги ҳам кўзга ташланмоқда. Публицистика жанрлари сирасида бугун эссенинг омади чопган. Памфлет, фелъетон, очерк аҳён-аҳёнда кўриниб турибди. Шунда ҳам мақола руҳининг шикасталиги, журъатнинг суръати кишини ўйлантиради. Матбуот тили ҳам мақтангулик эмас. Ўзбек тили стилистикасининг бузилишига мисол керак бўлса, етарлича топилади. Биз мақолаларини ўқиб катта бўлган авлоднинг ҳам шашти пасайган. Уларнинг ёши олтмишнинг нари-берисида. Шундай экан, аввалгидек баракали ижод ҳам йўқ. Ёшлар эса ҳали ишончни оқламадик. Оқлаёлмаяпмиз. Қандайдир фалсафий хулоса чиқарамиз, янги, оригонал гап айтамиз дея шаклга берилиб, мазмунни унутамиз ва ёки аксинча. Устозлардан ўрганиш, инжиқликларига, талабчанлигига дош бериб, сўзинг мағзини ҳис қилишга ошиқмаймиз...<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px; margin: 0cm 0cm 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt;">Шарҳ жанри, назаримда, публицистиканинг чўққиси. Бутун дунёда ҳозир шу жанр етакчи мавқени эгаллайди. Бир масаланинг аввалидан охиригача етарлича далиллар билан, манфаатлар гирдобида ўйнамайдиган бир тарзда, олтин ўрталиқни топиб ёзилган шарҳларни қачон ўқигандик? Яқин орада бунга уринишлар бўлди ва бўлмоқда. Аммо тағин гапни айлантириш, муддаони етти қават жумла орасига ўраб баён қилиш.., шарҳ эмас-да! Ўшандай шарҳни шарҳлашга тағин малакали шарҳловчи керак. Шу маънода, ўзбек матбуот шарҳловчилари бир бўлиб, “sharh.uz” сайтини ишга туширганлари катта янгилик бўлди... <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px; margin: 0cm 0cm 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt;">Йиғинлардан бирида раҳбаримиз шундай деган эди: “Ҳар қандай мавзуда ёзса бўлади. Фақат мақоланинг, фикрни баён этишнинг шаклу шамойилини топа билиш керак.”</span></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px; margin: 0cm 0cm 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt;"><br /></span></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px; margin: 0cm 0cm 0.0001pt; text-align: right; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt;"><b>Эскартиш: Мазкур мақола ўз вақтида</b></span></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px; margin: 0cm 0cm 0.0001pt; text-align: right; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt;"><b> "Ҳуррият"да чоп этилган.</b></span></div>
</div>
Беҳзод Қобуловhttp://www.blogger.com/profile/06482918966278577585noreply@blogger.com2tag:blogger.com,1999:blog-7179299222712869743.post-42466759009206628602016-08-12T02:46:00.004-07:002016-08-12T03:00:56.393-07:00МАНЗАРА<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px; margin-bottom: 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt;"><span lang="UZ-CYR">Тун. Янги кун энди бошланди... ТВ да одам савдоси ҳақидаги аллақандай кино кетаяпти. Ўхшаш сюжет, янгилик йўқ, мавзу увол...</span></span><br />
<a name='more'></a></div>
<a href="https://www.blogger.com/null" name="more" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px;"></a><br />
<div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px; margin-bottom: 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt;">Чекким келаяпти. Сигерат нариги уйда, чиқиб келиш керак. Эриндим.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px; margin-bottom: 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt;">Укамни – Шаҳзодни соғиндим. Шаҳзод қоронғудан қўрқарди. “Ёронғи”да ўтирайлик дерди. “Ёронғи” деган сўзни у ўйлаб топган. Кундузи, ёруғ деган маънода. Ўшанда кулганмиз, билимтой миқтини суюб алқаганмиз. Кейин у вафот этганда, қабрга қўяр пайтида энди қоронғуда бир ўзи қандай қолади, деб эзилганман. Жонсиз бўлса-да, руҳсиз эмаслигига, қабр ҳаёти борлигига, кузатгани келганларни олислатиб, қоронғу уйда кўз очишига ишонамиз-ку ахир, тўғрими? Нега шундай?.. </span><span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 22pt;"><o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px; margin-bottom: 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt;">Ичим қизиб кетаяпти. Уйимизнинг аллабир қабатларида қаровсиз ётган кийимларини ҳидлаб-ҳидлаб йиғлагим келаяпти. Дарвоқе, кийимлар...<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px; margin-bottom: 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt;">Укам оламдан ўтганда, орадан бир-икки кун ўтгач, таомилга кўра, кийимлари тўпланиб, яхшилаб ювилди. Кейин улар тахмонда анча вақт турди. Ўтган-кетганимда кўзим тушарди. Аммо қишлоққа ҳар борганимда раҳматлининг кийимлари турган жойлар ўзгариб қолганини кўрардим. Дастлаб уйда, тахмонда, кейин ошхонада турди. Бу орада унинг футболкалари, кроссовкаси онамнинг илтимоси билан олиб кийилди, жиян-укаларга тарақатилди. Шерзод иккаламиз ҳам раҳматли кенжамизнинг айрим энгил-бошини кийдик. Тўзитдик. Ошхонада, бир четда, шкаф устида турган беш-олти кийим-кечак ҳам кўринмай қолди. Сўраш ноқулай бўлди. Ярани янгилашдан оғир гуноҳ йўқ. Бу вақтларда тезроқ тикланиш ва руҳланишга ҳаракат қилардик. Орадан бир-икки йил ўтганда, кўнгил сўраганлар кўзимизга душмандек туюлиб кетди. Айниқса, онамдан кимдир кўнгил сўраса, қасди бор одамдек таассурот қоларди бизда. “Тўкилиб бўлган одамни яна силкиб-титратиб нима қиласан, банда?”, дердим ич-ичимдан ғижиниб...<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px; margin-bottom: 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt;">Бирор йиллардан кейин раҳматлининг кийимлари турган жой яна ўзгарганини пайқадим. Ўша куни уйимизда қандайдир тадбир бўлаётган эди. Ҳозир эслолмайман. Пиёзми, картошками олиш учун омборга кирдим. Хизматини ўтаб, тўкилиб кетай деб турган болалик йўлдошим – эски шкаф ҳам урила-сурила омборга бориб қолибди. Унда ҳар нарса бор эди, хусусан, оҳори тўкилган, эскирган латта-путталар... Шкаф ичидаги увадаларни қўлга олдим. Қачондир байрамга, тўйга, ошга, ишга кийилган эски-тускилар. Чанг босган. Фақат шкафнинг пастки қисмида, энг бурчагида чанг босмаган, афтидан яқинда кимнингдир қўли теккан уч-тўртта майка, кўйлак, футболка, шим турибди. Тахлам устида, шкафнинг унга ёндош жойларида қўл излари қолган. Қалин тортган чангни артмай, кийимларнинг ўзигагина қўл теккизиб кетган одам ким бўлиши мумкин? Кийимларни танидим. Раҳматли укамни, укагинамни иси келарди улардан. Яхшилаб разм солгач, ора-сирада кийимларни силаб-сийпалаб кетаётган одамнинг кимлигини ҳам билдим. Аввалига чанг юқига термилиб, отамнинг қўл изи бўлса керак деб ўйлагандим. Кейин шкаф билан раҳматли укамнинг кийимлари туташган жой униқиб, ейилиб кетганини кўрдим. Ҳа, бу онамнинг иши! Фақат онам худди боласининг бошини силагандек ҳар куни келиб, марҳум ўғлининг кийимларини силаб-сийпалаб кетиши мумкин... Мен бу манзарага дахл қилишни истамадим. Ортиқ ҳеч нимага тегмадим. Ерни пайпаслаб, бўш яшикни топдим. Тўнкариб, устига ўтирдим-да, чанг босган эски шкаф қаршисида тўйиб йиғладим.<o:p></o:p></span><br />
<div style="text-align: center;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt;">*************</span></div>
<span style="font-family: "times new roman" , serif;"><span style="font-size: 18.6667px;"><b>Унинг энг охирги сурати</b></span></span><br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgRw7V25podCoHO_yzV-KyF5_HoBlHg07VyV0hnO4SbmZxfhREw5Qs8cKExkh2pnrFyfvujmSlZB4MS27M3Wpu7Tylwk7WkCqupRoMOupFUVZ4qHSbPM42FSBpxG3e2hKRfRBd9vHPVrDU/s1600/%25D0%25A4%25D0%25BE%25D1%2582%25D0%25BE0117.jpg" imageanchor="1" style="color: #888888; margin-left: 1em; margin-right: 1em; text-decoration: none;"><img border="0" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgRw7V25podCoHO_yzV-KyF5_HoBlHg07VyV0hnO4SbmZxfhREw5Qs8cKExkh2pnrFyfvujmSlZB4MS27M3Wpu7Tylwk7WkCqupRoMOupFUVZ4qHSbPM42FSBpxG3e2hKRfRBd9vHPVrDU/s1600/%25D0%25A4%25D0%25BE%25D1%2582%25D0%25BE0117.jpg" style="background-attachment: initial; background-clip: initial; background-image: initial; background-origin: initial; background-position: initial; background-repeat: initial; background-size: initial; border: 1px solid rgb(238, 238, 238); box-shadow: rgba(0, 0, 0, 0.0980392) 1px 1px 5px; padding: 5px; position: relative;" /></a></div>
</div>
</div>
Беҳзод Қобуловhttp://www.blogger.com/profile/06482918966278577585noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7179299222712869743.post-74188728881642109322016-08-12T02:44:00.002-07:002016-08-12T03:42:50.516-07:00“ҚОҚИЛИБ ТЕМИР ЙЎЛ ШПАЛЛАРИГА...”<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div align="right" class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px; text-align: right; text-indent: 1cm;">
<span style="font-family: Times, Times New Roman, serif;"><b><span style="font-size: 14pt;">Иккитагина адоқсиз нарса бор: </span></b><b><span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14pt;">ол</span></b><b><span style="font-size: 14pt;">ам ва нодонлик.</span></b><b><span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14pt;"><o:p></o:p></span></b></span></div>
<div align="right" class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px; text-align: right; text-indent: 1cm;">
<span style="font-family: Times, Times New Roman, serif;"><b><span style="font-size: 14pt;">Лекин </span></b><b><span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14pt;">о</span></b><b><span style="font-size: 14pt;">лам борасида ишончим комил эмас.</span></b><span style="font-size: 14pt;"><o:p></o:p></span></span></div>
<span style="font-family: Times, Times New Roman, serif;"><br style="background-color: white; color: #222222; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px;" /></span>
<div align="right" class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px; text-align: right; text-indent: 1cm;">
<span style="font-family: Times, Times New Roman, serif;"><b><span style="font-size: 14pt;">Альберт ЭЙНШТЕЙН</span></b><b><span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14pt;"><o:p></o:p></span></b></span></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px; text-align: center; text-indent: 1cm;">
<div align="right" class="MsoNormal" style="text-align: right; text-indent: 1cm;">
<span style="font-family: Times, Times New Roman, serif;"><br /></span></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-indent: 1cm;">
<b><span lang="UZ-CYR" style="font-family: Times, Times New Roman, serif; font-size: 14pt;">Салом, тақвим!<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: Times, Times New Roman, serif; font-size: 14pt;">Аслида ўтиб кетган воқелик ҳақида ёзадиган одатим йўқ. Лекин баъзан ўтган-кетганнинг моҳияти тузукроқ сабоқ чиқаришга асос туғдиради. Хуллас, ҳар куни эрталаб ишга келганимда столим устида турадиган энли, бежирим муқовалли варақлама тақвимга қараб қўяман. </span><br />
<a name='more'></a><span lang="UZ-CYR" style="font-family: Times, Times New Roman, serif; font-size: 14pt;">Ўзимга савол бераман: “Балки бугундан тақвим юритишни бошларман?..” Ички муқовасига “Режаларингиз рўёбга чиқсин!” дея ёзилган бу тақвимнинг жўнгина, қитмиргина тарихини ўйлаб, яна ёзиш-чизишдан, қайднома юритишдан воз кечаман. Эртасига боз шу ҳол. Ишқилиб, бир қўшиққа ўхшатиброқ айтганда: “<i>ҳар саҳарда шу бўлар такро-оо-о-р...</i>”</span><br />
<span style="font-family: Times, Times New Roman, serif;"><a href="https://www.blogger.com/null" name="more"></a><span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14pt;"><o:p></o:p></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: Times, Times New Roman, serif; font-size: 14pt;">Аммо бугун тақвимга кўзим тушиб, росмана жаҳлим чиқди. Бу воқеани ёки ёзиб-чизиб, қалбимдан чиқариб ташлайман, ёки бўлмаса, ёзолмаслигимни тан олиб, қаламни синдираман (бу гапни П.Аламдерга дахли йўқ) дедим...<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span style="font-family: Times, Times New Roman, serif;"><br /></span></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-indent: 1cm;">
<span style="font-family: Times, Times New Roman, serif;"><b><span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14pt;">Бу воқеа МММ да бўлган эди</span></b><span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14pt;">...<o:p></o:p></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span style="font-family: Times, Times New Roman, serif;"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: Times, Times New Roman, serif; font-size: 14pt;">Тушунмадингизми? “МММ” бизнинг мажлисхонамиз, ютуқлар ва зафарлар минбаргоҳи, ўжар саволларни айланиб ўтиш санъати бўйича мастер класс кўрсатиладиган маскан турур. “Миллий матбуот маркази” десангиз ҳам бўлади, аммо биз қисқартмаларни севамиз; қисиб-қисиниб гапиришни қойиллатамиз...<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: Times, Times New Roman, serif; font-size: 14pt;">Мутлақо тасодиф туфайли МММ даги мажлисга кирдим. Ўша томондан ўтиб кетаётган эдим. Йўл бўйида журналист жўраларим тўпланиб туришган экан. Кўришдик, чекишдик, кулишдик. Одатда бундай айёмларда касбий кулгулар туғилади. Ажабланманг! Агар сиз ҳам журналист бўлсангиз ва ҳар куни МММга қатнасангиз, бунда шоён бўлмиш янгиликларга қулоқ берсангиз, кейинги гал даврадошлар яна шунга жам бўлганда, “бу сафар қандай ривоят эшитаркинмиз”, “кофе брейк билан алдашадими-йўқми”, “блокнотлар ёмғири бўлармикин” дегандай “касбий кулгулар”, ним ва ярим табассумлар, заҳархандаю шакархандалар келаверади-келаверади... О, ҳаёт, нақадар жозибсан, ажибсан деворасиз ошқозоннинг энг инжа торларини чертиб...<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: Times, Times New Roman, serif; font-size: 14pt;">Хуллас, “Ўзбекистон темир йўллари” ДАК нинг уч ойлик ҳисоботига бағишланган матбуот анжумани. 2015 йил, апрел. Одатдагидек тўрда ДАК раҳбари йўқ, йиғинни Шерзод (фамилия ёдимдан кўтарибди) исмли ўринбосармиди, ишқилиб, мутасадди раҳбарлардан эди – ўша киши олиб борди.<o:p></o:p></span></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-indent: 1cm;">
<span style="font-family: Times, Times New Roman, serif;"><br /></span></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-indent: 1cm;">
<b><span lang="UZ-CYR" style="font-family: Times, Times New Roman, serif; font-size: 14pt;">Ўзи МММга нега киргандим?<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: Times, Times New Roman, serif; font-size: 14pt;">Сал олдинроқ газетада чиптафурушлар ҳақида мақолам чоп этилган эди. Ҳасан Саломов билан ҳаммуаллифликда ёзилган ушбу мақола эълон қилингач, темир йўл компаниясининг матбуот котибидан жиндек эътироз бўлди. <i>Агарам чипта керак бўлса, мухбирлар менга мурожаат қилса бўлар эди-ку... Шундай-шундай...</i> Биз нодонларнинг муддаомиз чипта эмас, чиптафурушликни фош қилиш эканини айтилди – совуққина суҳбатлашдик.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: Times, Times New Roman, serif; font-size: 14pt;">Орадан <i>жичча</i> вақт ўтди.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: Times, Times New Roman, serif; font-size: 14pt;">Мен хизмат қилаётган нашрда Ангрен-Поп электрлашган темир йўл қурилишига доир чиқиш қилиш режалаштирилди. Қурилиш майдонларига бориб, йўлсозлар билан кўришмоқни, манзилли мақола ёзмоқни ният қилдим. Бордим, мақола ёздим, “Замонамиз Фарҳодлари” эълон қилинди. Аммо қандай йўсинда?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: Times, Times New Roman, serif; font-size: 14pt;">Аввало махсус рухсатномам йўқлиги туфайли қурилишнинг қайноқ нуқталарига мени йўлатишмади. Борига барака дедим. ялиниб-ёлвориб бир ишчини суҳбатлашишга кўндирдим. Аммо барибир фактларим кам эди. Қурилиш территорияси, ишнинг умумий бориши ҳақида тузукроқ маълумотим йўқ эди. Журналистга компания вакили томонидан ҳеч қандай ёрдам кўрсатилмади. Йўлнома тарзида ёзилган ушбу мақолам нашрга тушиши олдидан матбуот котибидан фактлар сўрадим. Ва лекин Мирза Муротов (ДАК матбуот котиби) рад жавобини берди. Орадан икки кун ўтиб, “Халқ сўзи”да унинг каттагина мақоласи эълон қилинди. Мақолада Ангрен-Поп электрлашган темир йўл қурилишининг бориши ҳақида информациялар, рақамлар расамади билан, мўл-кўл келтирилган эди. Шундай қилиб, барча нашрлар ушбу рақамларни қайтарди. Мен ҳам мақоламда ўша фактлардан фойдаландим – орада тайёр мақола кечикди, икки ҳафта кутдик. Мирза акамнинг мақолалари чиқса, шундан фойдаланамиз дедим. Масаланинг умуман ўзбек матбуотига доир ачинарли қисми шуки, то Мирза ака ўзи аниқлаган, билган янгиликни биринчи бўлиб айтиб олмагунча, Ўзбекистондаги ҳеч бир ОАВга факт бермади! Куларсиз, лекин бу – факт! Аммо биз ўқиган китобларда ёзиладики, биринчи бўлиш, очко олишга интилиш матбуот хизматининг вазифаси эмас, у хабарни ушлаб турмай, яшин тезлигида тарқатиши керак. Амалда эса...<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: Times, Times New Roman, serif; font-size: 14pt;">Хуллас, шундай дилгир ўйлар билан юрган кунларимда МММ да темир йўлларнинг уч ойлик ҳисоботи бўлаётгани устидан чиқаман-у, қатнашмай ўтаманми? Иҳм-иҳм, кечирасиз... <o:p></o:p></span></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-indent: 1cm;">
<span style="font-family: Times, Times New Roman, serif;"><br /></span></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-indent: 1cm;">
<b><span lang="UZ-CYR" style="font-family: Times, Times New Roman, serif; font-size: 14pt;">Айб “Синхуа”дами?<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: Times, Times New Roman, serif; font-size: 14pt;">Матбуот анжуманининг дастурлар ва ижроларга бағишланган узундан-узун, қайтариқ бисёр бўлган қисми якунланди. Ана энди бу рақамларнинг моҳияти ҳақида суҳбат бошланди. Одатда бу суҳбатни журналистлар қиздиради. Матбуот анжумани ўтказадиган ташкилотнинг савт-салобати, нуфузи – савол-жавоблар қисмига таъсир кўрсатади. Масалан, Олий таълим вазири матбуот анжуманига келмайди, ўринбосари келади, унга юрак ютиб савол бериш қийин, қайсидир поғонада, кимлардир орқали шохингни қайириб қўйиши мумкин. Айтайлик, Халқ таълими вазирлигининг матбуот анжумани фикрлар жанги билан ўтади. Маза! Вазир қатнашади денг! Саволлардан қочмай жавоб беради; жуда очиқ ва жуда эҳтиёткор ҳам эмас. Олтин ўрталиқда гапиради.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: Times, Times New Roman, serif; font-size: 14pt;">Темир йўллар-чи?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span style="font-family: Times, Times New Roman, serif;"><i><span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14pt;">Қаҳрамонимиз</span></i><span lang="UZ-CYR" style="font-size: 14pt;"> келмади. Шерзод ака раислигида мажлис ўтказилди. Савол-жавоблар бошланди. Нега ажойибсиз, нимага зўрсиз, дегандай риторикалардан кейин журъат топиб айтиш мумкин бўлган гапларга навбат тегди.<o:p></o:p></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: Times, Times New Roman, serif; font-size: 14pt;">Мен тадбир якунида бир мавзудаги саволларимни бердим.<b>“Нега Ангрен-Поп темир йўли ҳақидаги янгиликларни биз Хитойнинг “Синхуа” ахборот агентлигидан билишимиз керак? Ёки “Ўзбекистон темир йўллари” ДАК пудратчи томонга ахборотни тасарруф этиш ҳуқуқини ҳам берганми? Балки бу ҳуқуқ “Синхуа”га сотилгандир? Сотилган бўлса қанчага сотилган, билайлик, айтинглар? Қурилишнинг бориши ҳақидаги суратлар ва мақолалар бизнинг каналлар орқали эмас, Хитой каналлари орқали тарқалишини қандай изоҳлайсиз?..”<o:p></o:p></b></span></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-indent: 1cm;">
<b><span lang="UZ-CYR" style="font-family: Times, Times New Roman, serif; font-size: 14pt;">Медиатур бўлармиш...<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: Times, Times New Roman, serif; font-size: 14pt;">Мажлисга раислик қилувчи саволларга жавоб бера олмади. У журналист эмас-да, шу боис, масаланинг моҳиятини унча тушунмади, назаримда. Савол матбуот котибига тегишли эканини айтганимда, М.Муротов ўрнидан туриб, бир нималар дедики, ҳозир ёдимда йўқ, ишонтириб айтаман, тақсиримнинг гаплари жавоб эмас, мужмаллик ва олиб қочиш санъатининг чўққисидан туриб айтилган фикрлар мажмуи эди...<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: Times, Times New Roman, serif; font-size: 14pt;">Мен ўрнимдан туриб, саволни қайтардим. Жавоб талаб қилдим. Журналистлар ҳам қўшилиб, гапимни тасдиқлаб туришди. Ғала-ғовур кўтарилди. М.Муротов яқин бир ой ичида “медиатур” ўтказишга ва ўша медиатурга шахсан ўзи мени таклиф қилишга ваъда берди. Ана ўшанда, деди ғолибона, қурилишни ўз кўзларингиз билан кўрасиз...<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: Times, Times New Roman, serif; font-size: 14pt;">Медиатур бўлганми-йўқми билолмадик. Ҳалигача матбуот учун жонли-жўяли очерк ёзилгани йўқ, Фақат “Ахборот”дан бир киши вақти-вақти билан қурилиш участкасига боради, икки минутлик лавҳа тайёрланади. Лавҳа тайёрланишидан аввалроқ эса “ХС” да ёки “Темирйўлчи” газетасида М.Муротовнинг янги фактларга таянган мақоласи, йўқ, шедеври босилади...<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: Times, Times New Roman, serif; font-size: 14pt;">Майли. Буни ўқиб, Мирза ака мендан ҳафа бўлар, ранжир ҳам. Лекин Шундай улкан қурилиш кетаётганда журналистларнинг оғзига талқон солиб қўйиш... яхшими?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span style="font-family: Times, Times New Roman, serif;"><br /></span></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-indent: 1cm;">
<b><span lang="UZ-CYR" style="font-family: Times, Times New Roman, serif; font-size: 14pt;">Журналистика ва ҳақиқат<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: Times, Times New Roman, serif; font-size: 14pt;">Айтгандай, қайси бир куни медиатур ҳақида қўққисдан эшитиб қолдим. Ва ниҳоят! Орадан олти ойлар ўтгач...<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: Times, Times New Roman, serif; font-size: 14pt;">Мирза Муротовга телефон қилиб, ваъдасини эслатдим. Жавобни кўринг, жавобни: “Машина топа олсангиз, бемалол ортимиздан бораверинг, эрталаб жўнаймиз. Биз асосан телевидениедан икки кишини олиб кетаяпмиз”. Бу қандай гап? Қачонден бери матбуотни менсимай қўйишди?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: Times, Times New Roman, serif; font-size: 14pt;">Аслида нашрларнинг молиявий имкони чегаралангани учун ҳам вазирлик ва идоралар медиатур ташкил қилиб беради, жойларга чиқишимизга шароит туғдиради. Ўша йиғилишда ҳам журналистлар шундан гап очган, темир йўл мутасаддиси буни бўйнига олган эди. Лекин на ваъда бажарилди...<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: Times, Times New Roman, serif; font-size: 14pt;">Аммо ҳанузгача қурилишнинг бориши, қурувчиларнигн аҳволи ҳақида тузукроқ чиқиш бўлмаётир, фақат ҳар-ҳар замонда жаранглайдиган рақамлар симфониясини инобатга олмаганда... Муаллифини биласиз, айтмай қўяқолай... Бу ҳудди футболда ҳужумчининг қулай вазиятда турган шеригидан тўпни қизғонишига ўхшайди. Кулгили, лекин бор гап.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: Times, Times New Roman, serif; font-size: 14pt;">Одамларда таҳлика ва саросима кайфиятини уйғотмаслик учун баъзи салбий жиҳатларни ёзмаймиз, айтмаймиз. Бу – тушунарли. Энг муҳими, умумий кайфият, халқнинг ҳотиржамлиги.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: Times, Times New Roman, serif; font-size: 14pt;">Лекин бунақа аср қурилишларини, улкан лойиҳаларни элдан, журналистлардан яшириб ўтиришдан кимга наф? Бунақа қилиқлар одамни ғазабини қўзғайди, холос. Халқни руҳлантирадиган, улуғ ишга дохиллик ҳиссини уйғотадиган жонли мақолаларнинг, эссе ва очеркларнинг ўрни билинади барибир...<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: Times, Times New Roman, serif; font-size: 14pt;">Бир пайтлар Байкал-Амур магистрали қурилганда ёзувчи ва шоирлар сафарбар этилган, ишларнинг бориши ҳақида кунда-кунора эҳтиросли, ҳаяжонга тўлиқ мақола ва суҳбатлар бериб борилган. Нега энди биз бундай қилолмаймиз? Мирзалар туфайлими?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: Times, Times New Roman, serif; font-size: 14pt;">Илтимос, шундай ҳақиқатларни, катта гапларни баралла айтиш имкониятидан жудо қилманг!<o:p></o:p></span></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-indent: 1cm;">
<b><span lang="UZ-CYR" style="font-family: Times, Times New Roman, serif; font-size: 14pt;">Хайр, тақвим!<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: Times, Times New Roman, serif; font-size: 14pt;">Охирида, кун адоғида яна тақвимга қарайман. Столни йиғиштириб бўлгач, мен томон бақрайиб қараб турган тақвим назаримга илҳақ тургандек туюлади.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: Times, Times New Roman, serif; font-size: 14pt;">Аммо бугун бари бошқача бўлиши керак. Мен гапимни айтдим, қалбимни кемираётган иллат ҳақида сўзлай олишга куч топдим. Энди тақвимдан воз кечсам бўлар. Учи тугилган дастрўмолдек гўё бир эслатма каби турган бу матоҳнинг энди кераги йўқ. Блокноту тақвим тарқатиладиган ўша йиғилишни ортиқ эслашни истамайман.</span></div>
</div>
</div>
Беҳзод Қобуловhttp://www.blogger.com/profile/06482918966278577585noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7179299222712869743.post-17175030422813713132016-08-12T02:43:00.000-07:002016-08-12T03:00:02.443-07:00ЁШЛАР ИЖОДИ: ЎЗЛИК, УСЛУБ, МАҲОРАТ<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div align="center" class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 19.8px; margin-bottom: 0cm; text-align: center; text-indent: 1cm;">
<b><i><span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt; line-height: 28px;">Уч шоир, уч олам...<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 19.8px; margin-bottom: 0cm; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt; line-height: 28px;">Шеър тоза, ғаразсиз юракдан оқаётган селдирки, ботиниб шарҳлашдан кўра ўқиб, қайта-қайта ўқиб, хаёл суриш, завқланиш ёқимли машғулотдир. Аммо муайян бир шеърга, шоирга доир ўйлар жамланиб, яхлитланиб бориши асносида, кузатувларни ўртоқлашиш истаги туғилар экан.</span><br />
<a name='more'></a><br />
<a href="https://www.blogger.com/null" name="more"></a><span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt; line-height: 28px;">Мана шу истак туфайли тенгдош шоир дўстлар ижодининг ўзига хосликлари, сўз қўллаш маҳорати, ижодий имкониятлари ҳақида баъзи мулоҳазаларимни билдирмоқчиман.</span><br />
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt; line-height: 28px;"><o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 19.8px; margin-bottom: 0cm; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt; line-height: 28px;">Шоирлар – Шодмонқул Салом, Беҳзод Фазлиддин, Носиржон Жўраев ижодини қарийб ўн йилдан бери кузатиб-ўқиб келаман. Орада шеърга ошифталик, адабиётга муҳиблик, қолаверса, касб тақозоси туфайли ўртамизда илиқ дўстона муносабат пайдо бўлди. Носиржон билан магистратурада, Беҳзод билан аспирантурада бирга ўқидик. Шодмонқул ака билан эса, одатдагидек, драматик, шеърбоп кайфият умидида изғиётган, ҳар муюлишдан, таниш-нотанишдан шеър ахтариб юрган дилгир пайтларида юзлашиб-дўстлашиб кетдик. Бу гапларни айтишдан мурод шуки, тақдир тақозоси билан бу уч шоирнинг қалб бисоти, кундалик ҳаёт тарзи, ижодий лабораторияси билан имкон қадар танишман. Шеърда шахсиятнинг бўй кўрсатиши, сатрлар узра сочилиб-ёйилиб, баъзан бўртиб туриши аён бир гап. Шу маънода, Шодмонқул Саломнинг ҳассос лирик шеърларида ҳам, Ватан дея ёнишларида ҳам, тарихга, боболар руҳига мурожаатида ҳам муаллифни – чодирхаёл, чапани бир йигитни кўргандай-танигандай бўласиз. Беҳзод Фазлиддиннинг шеърда қимтиниброқ, тортиниброқ, аммо кўнгилни аямай, оғриб-оғритиб дилдошлик қилишидан сезасизки, айни сатрлар муаллифи ўз ақидасида собит, қобил ва ҳалим бир инсон. Худди Евгений Онегин мисоли ўйчан, бироз олифтароқ, бироз такаббурроқ, ўта нозик дидли, ўта таъсирчан лирик қаҳрамон Носиржон Жўраевнинг феъл-атворига қай бир жиҳатлари билан яқин келади. Хуллас, уч шоир – уч олам, уч хил дунёқараш...<i><o:p></o:p></i></span></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 19.8px; margin-bottom: 0cm; text-align: center; text-indent: 1cm;">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 19.8px; margin-bottom: 0cm; text-align: center; text-indent: 1cm;">
<b><i><span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt; line-height: 28px;">“Қайси қиёфамда Сенга яқинман?..”</span></i></b><b><span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt; line-height: 28px;"><o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 19.8px; margin-bottom: 0cm; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 19.8px; margin-bottom: 0cm; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt; line-height: 28px;">Хоразм томонларда “Сувора” деб номланган ашула тури, хониш йўли бор. Бир қарашда, айтайлик, бошқа мақом йўлларига солиштирганда, нисбатан енгил-елпи туюладиган, бироз ўйноқи, савт бу қўшиқларни маҳаллий халқ ўзгача ардоқлайди, севади. Ҳофизларнинг давра қуриб, баҳслашиши – “Дийралишма”сида ҳам мезон: суворани ўзиб айтиш. Сувора матнида ирфоний оҳанглар, маънолар қат-қат, жанрнинг асосий белгиси баайни мана шу. Сувора Хоразм қўшиқчилик анъаналарига хос, бошқа жойларда бу сўзни учратмайсиз.<o:p></o:p></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgQZ8_qYq_UNFkFjI9CSTYSPOPRm6nxT9hv4yIjnus3W5XCvwEXf_IeGi_z2FOELP7BpodutkfTV5yxXnGz0s5kS1E6miIo6eTQ7fCKoqnkJ_vf4WFwc5o508jbf2CbfmvTEg0yITY_zWk/s1600/Behzod-Fazliddin.png" imageanchor="1" style="color: #888888; margin-left: 1em; margin-right: 1em; text-decoration: none;"><img border="0" height="240" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgQZ8_qYq_UNFkFjI9CSTYSPOPRm6nxT9hv4yIjnus3W5XCvwEXf_IeGi_z2FOELP7BpodutkfTV5yxXnGz0s5kS1E6miIo6eTQ7fCKoqnkJ_vf4WFwc5o508jbf2CbfmvTEg0yITY_zWk/s320/Behzod-Fazliddin.png" style="background-attachment: initial; background-clip: initial; background-image: initial; background-origin: initial; background-position: initial; background-repeat: initial; background-size: initial; border: 1px solid rgb(238, 238, 238); box-shadow: rgba(0, 0, 0, 0.0980392) 1px 1px 5px; padding: 5px; position: relative;" width="320" /></a></div>
<div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 19.8px; margin-bottom: 0cm; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt; line-height: 28px;"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 19.8px; margin-bottom: 0cm; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt; line-height: 28px;">Аммо Беҳзод Фазлиддиннинг Бобораҳим Машраб ҳазратларига мурожаат янглиғ жаранглайдиган “Ўртар” номли шеърида мақола сарлавҳасига айланган сатрларга дуч келиш асносида сўзнинг миллийлашиши, маъно кўламининг кенгайиши, интеллектнинг намоён бўлиши каби мавзуларда мулоҳазалар туғилди. Хоразм диалектига хос сўз Наманган заминида туғилган шоирнинг шоҳ Машраб ҳақидаги шеърида ярақлаб тургани, чуқурроқ мулоҳаза қилинса, сезилиб-сезилмайроқ турган, аммо яқин йилларда янги-янги тадқиқотларга мавзу бўлиши тайин жараёнга, яъни маҳаллий колоритларнинг уйғунлашиши, ўзаро таъсирланиши, яхлитланиши ҳодисасига ва унинг адабиётда намоён бўлишига ҳам тааллуқли. Бошқа томондан олганда, бу – шоирнинг интеллекти баландилигидан, нозик дид-фаросатидан дарак. Машраб бобо ижодига дохил битикка сўз танланар экан, ўзида ирфоний маънони жо қиладиган каломга, табиийки, эҳтиёж бор эди. Натижада, шу битта сўз туфайли, шеърнинг юки ортади, буюк қаландарга яқинлик, вобасталик руҳи матнга сингади: “Томиримда куйлар оқар – сувораман”. Сатрнинг жозибаси унинг оддийлигида, гўё тилингизнинг учида турган гап айтилгандай, шеър мутолаасининг айни нуқтасига етганда шундай дейишга тараддудланаётган бир пайтингизда шоири тушмагур олғирлик қилгандай туюлади. Бундай кайфият шоирнинг бошқа шеърларини ўқиганингизда ҳам ҳамроҳлик қилади. Хусусан, “Чигал саволлар” номли шеър номига монанд равишда риторик саволлардан иборат. Бошдан-охир саволдан иборат бу шеърнинг ўқувчига қандай қизиқ жиҳати бор, у нега бу саволларни ўқиши керак ёки шоирга қўшилиб азал ва абаднинг юмушларига толиб, файласуфона хаёлларга берилсинми? Йўқ. Масала бошқа... Беҳзод ўқувчи кўнглига мангу саволларни қайта муҳрлаш, моҳиятга ошифталик уйғотиш фонида битта гап айтиб кетадики, кейинчалик ушбу савол китоб мутолааси давомида сизга сарбонлик, цензорлик қилади. Наинки ушбу шеър, қолаверса, шоирнинг бутун ижодига ёндашувда муаллифни ўзи таклиф этган тарзда назар ташлайсиз. “Шеъримнинг имони бутунми?” деб хитоб қилар экан, бошқа сатрлардаги саволларнинг, ўша чигал саволларнинг (“Кулфат бу дунёга мангу устунми?”; “Адашдимми ишққа кўнглимни очиб?”; “Муштарак билдимми япроқ, илдизни?”) айни шеърга, умуман, шеъриятга алоқадорлиги ортади. Зотан, имонсиз, мантиқсиз шеърлар ҳам турли йўллар билан китобатга айланган бир пайтда, ўзига, сўзига ишонган шоиргина ўқувчиларга дангал савол ташлаб, қиёслашга, баҳолашга ҳақли суръатда даъват қила олади. Ижодий приёмнинг соддалиги ва айни бир пайтда, бадиий мақсаднинг кўламдорлиги бу мулоҳаза кўнгилдан ўтгач, янада чуқурроқ англашилади.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 19.8px; margin-bottom: 0cm; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt; line-height: 28px;">Шеър – драма, бинобарин, ҳар бир шоир ўзига хос усулда бадиият яратади. Беҳзод Фазлиддиннинг серсавол, ўкинчларга, араз-гина оҳангига эш шеърларини ўқир экансиз, драматик ҳолатнинг замини, асосан лирик “Мен”нинг оғриқларидан, тўқнаш келинган ҳодисага таассуф ёки истиғфор айтишдан иборат эканлигини туясиз. Мана шу борада шоирдан гина қилишга ҳақимиз бор. Яъни, адабиётда “Мен”нинг юки, назари улғаймас, каттармас, ўқувчи қалби билан қандайдир умумийлик касб этмас экан, лирик қаҳрамон шеърхон учун алланечук бегона, учинчи шахс мисоли бўлиб туюлаверади. Аслан, ҳар қандай шеърдаги драма, фожиавийлик ўқувчининг қалб дафтарига ҳам муҳрланиши керак. Шеърхон мутолаа жараёнида, аввало ўзини, ўзлигини ахтаради. Қалб оғриқларига малҳам, эш бир кайфият топгиси келади. Б.Фазлиддиннинг жуда кўп шеърларида кечинмалар, ташбеҳ ва мутаассирлик хосаки, хусусий мазмун касб этгани ҳолда, оммавий ўзлаштириш (бу ўринда авом эмас, таъби назми бор омма назарда тутилмоқда), тушуниш маҳол бир пардада қолиб кетади. Рецептив эстетика билимдонлари бу мулоҳазани ўқиб, унга эътироз билдиришлари мумкин. Бинобарин, замону маконда шеърнинг ўрни, қўним топмиш манзили масаласи турли баҳсларга, нечалаб муҳокамаларга боис бўлган.... <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 19.8px; margin-bottom: 0cm; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt; line-height: 28px;">Фикримча, Б.Фазлиддин ижодидаги бу ҳол ижодий маҳорат билан боғлиқ бўлса керак. Маҳорат сайқаллашгани, юксалгани сайин энг инжа туйғуни, энг нозик вазиятни, энг дақиқ фурсатни ҳам дилбар бир шаклда, самимият билан ўртоқлашиш малакаси пайдо бўлади. Зотан, шаклланаётган истеъдоднинг қирралари ҳақида тугал гап айтиш қийин.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 19.8px; margin-bottom: 0cm; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt; line-height: 28px;">Шоир ижоди ҳақида мухтасар фикр якунида яна бир мулоҳаза. Салмоқлаб кўрилса, Б.Фазлиддин ўйлаб-танлаб истеъмолга киритган сўзларда маҳзунлик, тушуниксиз тушкунлик нафаси уфуради. Хусусан, “Ғурбатсарой”, “Ўйдунё”, “Армонқиз” сингари ғуссанинг, ғурбатнинг таъми мўлроқ каломлар чўнг юмушга отланган шоирнинг дарди ҳам шунга яраша эканлигига, умуман олганда, далолат бўлар. Ва лекин адабиётнинг асл мақсади одамларга эзгу идеал беришдир, деган ақида қоим экан, ўқувчиларни ёруғ хаёлларга, жўшқин лирик оламга, самимиятга ошино қилиш энг маъқул йўл бўлиб қолаверади... Масалан, шеър “Қалдирғоч ўланлар айтиб қош қоқди” дея умидбахш, самимий оҳангда бошлансаю, якунда “Дугонаси бахтни олиб келар деб, Баҳорга ишониб қўяр экансан” қабилида руҳсиз бир равишда якунланса ва бу тарз якун бошқа шеърларда ҳам у ёки бу даражада такрорланса, яна юқоридаги ўйлар кўнгилдан ўтади...<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 19.8px; margin-bottom: 0cm; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt; line-height: 28px;">Шунга қарамай Беҳзод Фазлиддиннинг шеършунослар эътирофига сазовор бўлган етук асарлари, мухлислар тилига, дилига кўчган ўнлаб яхши шеърлари бор. Аммо улар ҳақида айтиладиган гаплар такрор бўлишидан истиҳола қилиб, мана шу нуқтада гапни мухтасар қиламиз. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 19.8px; margin-bottom: 0cm; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<i><span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt; line-height: 28px;"> <o:p></o:p></span></i></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 19.8px; margin-bottom: 0cm; text-align: center; text-indent: 1cm;">
<b><i><span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt; line-height: 28px;">“Аммо ҳали яшамадим, ҳозирландим, чоғландим...”<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEi8wbzKZ1baXmH_lxIPK8KDMohGnEjBBXI079HRdX4uYn8RtyzY6VoX6OjaX8UjTKB6rVDboI31491XzUVLh3ICLL9q4nPKbfnNxKOFoDu9Po1WFnSMy05Vg6sK8OqUnCuYkbCB4k9LgMM/s1600/%25D0%25A8%25D0%25BE%25D0%25B4%25D0%25BC%25D0%25BE%25D0%25BD%25D2%259B%25D1%2583%25D0%25BB-%25D0%25A1%25D0%2590%25D0%259B%25D0%259E%25D0%259C.jpg" imageanchor="1" style="color: #888888; margin-left: 1em; margin-right: 1em; text-decoration: none;"><img border="0" height="263" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEi8wbzKZ1baXmH_lxIPK8KDMohGnEjBBXI079HRdX4uYn8RtyzY6VoX6OjaX8UjTKB6rVDboI31491XzUVLh3ICLL9q4nPKbfnNxKOFoDu9Po1WFnSMy05Vg6sK8OqUnCuYkbCB4k9LgMM/s320/%25D0%25A8%25D0%25BE%25D0%25B4%25D0%25BC%25D0%25BE%25D0%25BD%25D2%259B%25D1%2583%25D0%25BB-%25D0%25A1%25D0%2590%25D0%259B%25D0%259E%25D0%259C.jpg" style="background-attachment: initial; background-clip: initial; background-image: initial; background-origin: initial; background-position: initial; background-repeat: initial; background-size: initial; border: 1px solid rgb(238, 238, 238); box-shadow: rgba(0, 0, 0, 0.0980392) 1px 1px 5px; padding: 5px; position: relative;" width="320" /></a></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 19.8px; margin-bottom: 0cm; text-align: center; text-indent: 1cm;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 19.8px; margin-bottom: 0cm; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt; line-height: 28px;">Истеъдодли шоир Шодмонқул Саломнинг “Йўқ, ўттизга кирганим йўқ, бўлсам йигирмадаман” деб бошланувчи шеъридан узиб олинган юқоридаги сатр, назаримда, унинг бутун ижодига тааллуқлидай: қарийб барча шеърларида ҳозирланиш, чоғланиш руҳи, нафаси бор. Нимага ҳозирланади, нимага чоғланади – бу энди бошқа масала, ҳар бир шеърнинг вазну даромадига тан...<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 19.8px; margin-bottom: 0cm; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt; line-height: 28px;">Мен Шодмонқул аканинг шеърлари ҳақида ўйлаганимда, беихтиёр айрим қофиядош сўзлар, ҳаракат маъносига татбиқ қилсак, бир-бирини тақозо қилувчи тушунчалар баъзан фожеий, баъзан юмористик мазмун касб қилганча хаёлимдан ўтаверади. Кейин ўша – “кулаётганда”, “бўлаётганда”, “тўлаётганда”, “қолаётганда”, “олаётганда” тўлиб-тошиб шеър ўқиётган қадрдон шоир сиймоси гавдаланди. Ажабки, унинг шеърий бисотига оҳангдош бу сўзлар реал ҳаётдаги рангпар лаҳзаларига ҳам қай бир жиҳатдан муқобил келади...<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 19.8px; margin-bottom: 0cm; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt; line-height: 28px;">Шеърларида ҳам, гурунгларда ҳам сўзни якунлашга, фикрни яхлитлашга, гапга нуқта қўйишга шошмайдиган Ш.Салом ана шу ҳолатни шеърий дастхати, услубига айлантирган, десак, муболаға бўлмас. Унинг шеърларида жумлалар олисдан келади, ўқийверасиз; тарихлар айланади, тақдирлар турланади, ўқийверасиз; ўзликдан, “Мен”дан бошланган поэтик тасвир ўзбекка, бизга туташади, ўқийверасиз; ана шундан кейингина, матн якунидагина шеърдаги ягона нуқта (.) чекилади. Менга баъзан шундай туюладики, Ш.Саломнинг шеърлари бошида, ўртароғида келадиган нуқта аслида ўринсиз, нокерак – гўё улар қандайдир яхлит қуйма; синтактик бўлиниш, айириш, нафас ростлаб ўқиш фикрни бўлади, маромни бузади.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 19.8px; margin-bottom: 0cm; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt; line-height: 28px;">Шодмонқул ака шеърни қачон тугаллашни, асарга сўнгги нуқта қўйишни биладиган шоир. Баъзан гўзал тизмаларни ўқиш асносида авжидан бир парда олдин ва ёки кейинроқ, самимият, поэтик тасвир сустлашган паллада тугалланган шеърларни илғаб қоласиз. Мана шу ҳолатни шоирнинг ўзи ҳам англаса ва бошлама билан тугалланма фикрни нафис боғлай олса, ана ўша шеърнинг манзил-макони китобжавон эмас, мутаассир қалб бўлади. Юқорида эслаганимиз – “<i>Йўқ, ўттизга кирганим йўқ, бўлсам йигирмадаман</i>” деб бошланадиган шеърнинг сўнгги мисралари шундай: “<i>Ҳеч ишонманг, сочларимни тунга бўяб олганман, Лек, ўттизга кирганим йўқ, балки мингдадир ёшим</i>”. Дастлабки банддаги ўкинч, ҳадик-хавотир беш банддан кейин келадиган якунда қатъий ишончга, келажак орзусига, мискин кайфиятдан фазилат ахтаришга алмашади. “<i>Балки мингдадир ёшим</i>” деган иборадаги “<i>дир</i>” орттирма даражаси ажиб маъно товланишини юзага келтиради. “<i>Балки</i>” сўзидаги гумон, ишончсизлик “<i>дир</i>” билан бақамти бўлиб, матннинг мазмунига айният юклайди. Алҳосил, бу мисрани қандай кайфиятда ўқисангиз, шунга монанд хулоса, маънони уқасизки, шоирнинг кўз илғамас сеҳргарлиги, усталиги, кайфият йўлдоши экани мана шундай пайтларда билинади.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 19.8px; margin-bottom: 0cm; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt; line-height: 28px;">Яна бир шеърни кўриб чиқайлик. У “<i>Сирқирайди суягим, тилим қонар сўзлардан</i>” деб бошланади. Дастлабки сўзданоқ шеърда драма туғилди, энди шоир сизнинг кайфиятингизга йўлбошловчи, сарбон – эргашасиз, ўқийсиз. Шоир кейинги сатрларда жамият билан қалбнинг муносабати ва мувозанатини элакдан ўтказа бошлайди. “<i>Мангу тавоф этмоққа бардош”, “Қорайган бир кўнгилга қуёш”, “Ҳамдард, ҳамроз ё рақиб – элдош” </i>бўлолмаслик ҳисси билан қоврилаётган лирик қаҳрамон якунда шундай хулосага келади: “<i>Бир саркаш тулпордаман, ювош бўлолмаяпман</i>”.<i></i><o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 19.8px; margin-bottom: 0cm; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt; line-height: 28px;">Аввало сатрда асосий маъно ташийдиган уч сўзнинг таъми, моҳияти ёқимли, чинакам шоирона – “Саркаш”, “Тулпор”, “Ювош”.<i></i>Эътиборли жиҳати, бу сўзлар, бир вақтнинг ўзида, асл маъносида ҳам, кўчма маъносида ҳам истифода этилмоқда. Бундан ташқари, кўчимнинг турланиши, яъни тулпорнинг эмас, тулпордаги моҳирнинг ювош бўлолмасли сатрга янада жозиба бағишлайди. Мен атайлаб шу бир сатрдан ўзим уққан маъноларни махсус келтириб ўтирмайман, чунки бундай йўриқнома шеърхонга фақат ҳалал беради. Бу ўринда шоирнинг ижодий камолоти, маҳорати, сўз қўллаш техникаси ҳақидагина гурунг бериш маъқул, деган фикрдаман.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 19.8px; margin-bottom: 0cm; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 19.8px; margin-bottom: 0cm; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt; line-height: 28px;">Шодмонқул Саломнинг бошқа шеърларида ҳам ана шундай таранглик, узвийликни кўришимиз мумкин. У “Онамга” номли шеъри аввалида “Тонгу шомнинг орасинда” дея сўз айтади. Кейин яхлит бир монолог бошланади ва кейинги ўн уч бандни ўқиш асносида туйғулар бир маромда кўтарилиб, юксаклаб, авж пардаларга чоғишиб боради. Охирида, сўнгги сатрда “Мен онамни соғинганман” деган оддийгина жумла билан шеър тугайди. Йўқ, шошманг, оддийгина жумла дедикми? Энди уни биринчи сатр билан кетма-кет ўқиб кўрингчи? Маъно сал каттарди, юксалди, шундайми? Ана энди орадаги ўн уч банд билан қўшиб, бир нафасда ўқиб кўрсангиз сўнгсўзнинг жозибаси, унга юкланган мазмуннинг қамрови нақадар ортишини тасаввур қилиб кўринг. Шундай қилиб, шоиримиз жуда оддий бир усулда ўқувчи тафаккурини чархлайди. Лекин ана ўша “оддий” дея таъриф берилган усул, сўз йўли жуда катта ижодий меҳнат ва истеъдод қувватининг ҳосиласи эканлигини ёдда тутиш керак.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 19.8px; margin-bottom: 0cm; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt; line-height: 28px;">Демак, шеърнинг тузилиши ақлни, рационал тафаккурни чилпарчин қилиб, гўёки буткул янги олам очишга беъмани уринишда эмас, аксинча тахайюл кенгликларида ҳам мутаносибликни, фикрлар, туйғулар аро боғланишни маҳкам тутишда намоён бўлади. Ва, эътироф этиш керакки, бундай яхлитлик шоир шуурининг эмас, ғайришуурининг маҳсули – атайлаб, ўйлаб, ҳисоблаб бундай шеър ёзиб бўлмайди. Асл шоирларда шундай. Кузатганимиз – Шодмонқул Саломнинг ўқувчиларга манзур бўлган, эътирофларга ноил шеърларида ана шундай мувозийлик бор.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 19.8px; margin-bottom: 0cm; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 19.8px; margin-bottom: 0cm; text-align: center; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt; line-height: 28px;">“<b><i>Сен мени ўқидинг, кўксимни ёриб...</i></b>”<o:p></o:p></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhl9Sb8PwGjBRCU2lx_rnr_lVi7RMNJOaLtWu65Pspkrf1FZmchFqdYfRcsHhZlmfvjdbE0g-6Nb21WiV6zEAvud13tMvLGYULQ_NUamdmG0MAl96f6bA_nlOr4iMlABVceZVRnVA3gEGQ/s1600/%25D0%259D%25D0%25BE%25D1%2581%25D0%25B8%25D1%2580-%25D0%2596%25D1%259E%25D1%2580%25D0%25B0%25D0%25B5%25D0%25B2.jpg" imageanchor="1" style="color: #888888; margin-left: 1em; margin-right: 1em; text-decoration: none;"><img border="0" height="280" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhl9Sb8PwGjBRCU2lx_rnr_lVi7RMNJOaLtWu65Pspkrf1FZmchFqdYfRcsHhZlmfvjdbE0g-6Nb21WiV6zEAvud13tMvLGYULQ_NUamdmG0MAl96f6bA_nlOr4iMlABVceZVRnVA3gEGQ/s320/%25D0%259D%25D0%25BE%25D1%2581%25D0%25B8%25D1%2580-%25D0%2596%25D1%259E%25D1%2580%25D0%25B0%25D0%25B5%25D0%25B2.jpg" style="background-attachment: initial; background-clip: initial; background-image: initial; background-origin: initial; background-position: initial; background-repeat: initial; background-size: initial; border: 1px solid rgb(238, 238, 238); box-shadow: rgba(0, 0, 0, 0.0980392) 1px 1px 5px; padding: 5px; position: relative;" width="320" /></a></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 19.8px; margin-bottom: 0cm; text-align: center; text-indent: 1cm;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 19.8px; margin-bottom: 0cm; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt; line-height: 28px;">Носиржон Жўраевнинг шеърларини деярли ёд биламан. Уларнинг аксариятини илк ўқувчиси бўлганман. Ўхшамаган мисраларини биргалашиб муҳокама қилганмиз, баҳслашганмиз. Аммо ҳар сафар янги бир шеър туғилганда ўртадаги тушунмовчилик тумандай тарқайди – яна мутолаа, яна муҳокама...<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 19.8px; margin-bottom: 0cm; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt; line-height: 28px;">Одатда шеър ўқиётганимда муаллиф уни қандай шашт билан ёзганини чамалаб кўраман. Жумлаларнинг тузилиши, танланган сўзлар, уларнинг қўлланилиши, фикрнинг мароми асар туғилаётганда шоир қай ҳол, қай мақомда бўлганини сездиради.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 19.8px; margin-bottom: 0cm; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt; line-height: 28px;">Тасаввур қиламанки, Шодмонқул ака тўлиб-қайнаб, буткул ўзини унутганча ёзади. Илҳом тошганда, ҳозир, шу фурсатда нима ёзишини ўзи ҳам билмайдиган алпозда, жовдираб қалам тутса керак, деган фикрдаман. Сезишимча, шоирнинг ўзида ҳам ана ўша ижодий тошқин пайтидан қўрқув ҳисси бор.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 19.8px; margin-bottom: 0cm; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt; line-height: 28px;">Беҳзод Фазлиддин аввал бир ғояни миясида пишитиб, етилтириб, кейин ўшанинг ўзинигина ёзади. Унинг шеърларида ҳам ижобий, салбий маънодаги оғиш, бир йўналишдан чекиниш қарийб йўқ. Демак, шеър қоғозга кўчишидан аввалроқ воқе бўлган. Энди уни йўргаклаб, пардозлаб қалб тандиридан узиб олинса, бас.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 19.8px; margin-bottom: 0cm; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt; line-height: 28px;">Носиржон эса шеърни ўйлаб ёзади. Унинг шеърларини ўқиётганингизда “Мана бу мисра айнан шундай туғилмаган бўлса керак”, дея аниқ-тиниқ ўйлайсиз, жумлаларда совуққон ақлнинг иштироки борлигини сезасиз. Чунки, ҳар бир сўзни, жумлани пишитиш, сўзларни чертиб-чертиб танлаш орқали шундай сатрлар яраладики, энди ўша сатрда лирика бор, драматик ҳол бор, бироқ ибтидоий дағаллик, “савқи табиий” йўқ – ялонғоч туғилган шеър олифта камзул кияди. Шу боис унинг шеърлари чарсиллаб туради.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 19.8px; margin-bottom: 0cm; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt; line-height: 28px;">Бундай ишловнинг, сўзга муносабатнинг ижобий ва салбий жиҳатларини тарозига солиб, қиёслаб бўлмайди. Ҳар бир шоирнинг ишлаш услуби – ўзи учун энг тўғри вариант. Чунки, унинг ўзигина яратиғига ҳаққоний муносабат билдира олади, ўзи хоҳлаган сўз йўлида, ритмда асар битади.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 19.8px; margin-bottom: 0cm; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt; line-height: 28px;">Носиржоннинг топган-қўллаган ташбеҳлари жуда серқатламлиликни, мутлоқ ажралиб туришни даъво қилмайди. Кўз ўнгимизда кечаётган воқелик унинг нигоҳида поэтик маъно таший бошлайди: “Мушт тугсам – куртакдир, кафт ёзсам – япроқ”; “Киприк қоқишидан чиққай бир наво”; “Пешонамга омоч тортади кунлар”. Битта шеърда кўпи билан икки-учта ташбеҳдан фойдаланган шоир, кейинги мисраларда туйғуларнинг ўзига, қалбнинг айтганига кўнади-қўяди. Фикрни ўраб-чирмаб, шира боғлатиб айтишга ошиқмайди.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 19.8px; margin-bottom: 0cm; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt; line-height: 28px;">Носиржоннинг назмдаги ёқимли тажрибаларидан бири образ яратишда кўринади. Унинг шеърларида дарпарда, стул, ёқа, куйлак, ўчоқ, ноябр, август сингари турли тушунчалар баркамол образга айланади. “<i>Оқшом уйга кирди ёлғизлик</i>” деб ёзади шоир. Аммо кейинги сатрларни ўқиш жараёнида сезасизки, келгувчи хаёлдан кечган ёлғизлик руҳи эмас, ёлғиз инсон. У уйга кириб, “<i>диваннинг ярмига ўзини ташлайди</i>”, кейин “<i>худди улкан кўздек бақраяр кўзгу</i>”, “<i>кўкрак қафасини ланг очар шкаф</i>”, “<i>дарпарда ўралиб келади эзгин</i>” – хуллас, қўйинг-чи, уйда ёлғизлик руҳи кезиб юрибди. Шоир ана шундай манзарани усталик билан чизар экан, ўқувчини навбатдаги, янада оғирроқ бахтсизлик билан юзлашишга тайёрлаётган чиқади. Шеърдаги “<i>Ёстиқ ёш боладек кирар пинжига</i>” деган сатр ўқувчи қалбини портлатади. Ана ўша манзарани кўз олдингизга келтиргачгина фожеанинг кўламини чуқурроқ ҳис қила борасиз. Бу номсиз, шонсиз одамга ва айни тасвирни бамайлихотир чизаётган мусаввир-шоирга таассуф қиласиз. Одатда бундай руҳдаги шеърларда мунг, дардкашлик ҳисси барқ уриб туради. Аммо бу шеър ҳамма нарсадан ҳафсаласи пир бўлган одамнинг – ёлғизликнинг ўзидай совуқ, бегона нигоҳ билан ёзилган. Шеърдаги бепарволик, шунчаки бор гапни айтиш оҳанги ўқувчини қарама-қарши хаёлларга солади. Бу шеърни ўқиётган одам фожиани ҳиссиз шарҳлаётган шоирнинг бардошидан тонг қолиб, тош қотган дийдасига назар ташлагиси, илитгиси келади.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 19.8px; margin-bottom: 0cm; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt; line-height: 28px;">Аммо шеър буткул руҳсиз, умидсиз якунланганда эҳтимол муаллифдан ёзғирар эдик. Аммо асар якунида узилар-узилмас сақлаб келинган умид ипи бўй кўрсатади:<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 19.8px; margin-bottom: 0cm; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<i><span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt; line-height: 28px;">“Чорасиз кўз юмар – ухлар ёлғизлик,<o:p></o:p></span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 19.8px; margin-bottom: 0cm; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<i><span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt; line-height: 28px;">Онаси қавиган кўрпа ёпиниб.<o:p></o:p></span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 19.8px; margin-bottom: 0cm; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<i><span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt; line-height: 28px;">Туш кўрар. Тушида юрганмиш тирик<o:p></o:p></span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 19.8px; margin-bottom: 0cm; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<i><span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt; line-height: 28px;">Аллақаёқларга кетган хотини...”</span></i><span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt; line-height: 28px;"> <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 19.8px; margin-bottom: 0cm; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 19.8px; margin-bottom: 0cm; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt; line-height: 28px;">Шеър якунидаги “тирик” деган сўз, услуб тақозосидан келиб чиқиб шарҳланса, бир дунё умидни, илинжни, ҳамдардликни ифодалайди. Шоир ҳикоя йўсинидаги оҳангни ўзгартириб, мушфиқ қиёфада кўрингиси – сўзлагиси келмайди, холос.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 19.8px; margin-bottom: 0cm; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt; line-height: 28px;">Носиржоннинг назмдаги бу тарз изланиш ва тажрибалари насрда ҳам давом этади. Чунончи, “Ноябрь куйи” деб номланган қисса ўз вақтида “Ёшлик”да чоп этилган ва илиқ фикрларга муносиб кўрилган эди. Бу қиссада ҳам муаллиф қаҳрамонига гўёки шафқатсиз муносабатда бўлади. Қаҳрамон турмуш ва кўнгил кўчалари аро ўзининг асл туйғуларини ахтаради. Кўп йиллик изтиробларига жавоб олганида эса ҳаёт барқ уриб гуллаётган ва бу ифорни у аллақачон туйган, туяётган бўлиб чиқади. Қиссадаги психологик манзаралар, ёлғизлик шарҳи аввалроқ биз таҳлилга тортган шеър каби аёвсиз, раҳмсиз. Бироқ мана шу ҳикоя йўсини муаллифни характерларнинг табиий динамикасига ҳалал беришдан тийган, чеклаган. Фикримча, асарни ўқишли чиқишига сабаб бўлган бош омил – шу. Айтмоқчимизки, Носиржон хоҳ назм, хоҳ наср бўлсин, маҳорат билан поэтик манзара чизар экан, шундай бир тасаввур қолдирадики, муаллифнинг ўзи ҳам тақдирнинг ўйинларига, тафаккур мавжланишига шунчаки бир соме, гўянда. Шеърда муаллиф “Мен”ининг иштироки матн сатҳиданоқ сезилмайди, аммо жуда чуқур қаралганда бамайлихотир айтимчилик қилаётган қалб, ўзлик кўринади.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 19.8px; margin-bottom: 0cm; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt; line-height: 28px;">Умуман, Носиржон Жўраевнинг ижодида, умумлаштириб айтганда, беором ўйларга ғарқ бўлганча ўзини ахтараётган инсон қиёфаси бор. Ўзини ахтарган одам эса манзилга етгусидир.<o:p></o:p></span></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 19.8px; margin-bottom: 0cm; text-align: center; text-indent: 1cm;">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 19.8px; margin-bottom: 0cm; text-align: center; text-indent: 1cm;">
<b><i><span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt; line-height: 28px;">Хулосадан бурунги ўйлар<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 19.8px; margin-bottom: 0cm; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt; line-height: 28px;">Уч мусофир – қалб бисотини гўё қаландарнинг кашкулидай ортмоқлаб адабиёт оламига кириб келаётган навқирон шоирлар ҳақидаги гапни, эҳтимол шу нуқтада тугатиш мумкиндир. Бироқ бу ўринда ҳали баъзи фикрларни айтиш зарурати бордай...<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 19.8px; margin-bottom: 0cm; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt; line-height: 28px;">Эътибор берган бўлсангиз, таҳлилга тортилган шеърлар, ёш шоирларимиз ижодини салмоқлаш асносида, услуб жилоларини нисбатан мукаммал, равшан акс эттирган намуналари орасидан танлаб-саралаб олинган. Чунки, бир мутафаккир айтганидай, услуб – ўзлик демак. Услубсиз шаклбозлик ўқувчини ҳам, шоирни ҳам алағда ўйларга ошно қилади, холос. Шоирнинг ўз овози, ажралиб, фарқланиб турадиган сўз йўли бўлсагина истеъдоднинг бор бўй-басти, қуввати намоён бўлади. Бировга эргашилган, ўзиники бўлмаган йўлда сарсон бўлиш умрнинг ҳам, истеъдоднинг ҳам заволидир.<o:p></o:p></span></div>
<br style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px;" />
<div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 19.8px; margin-bottom: 0cm; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt; line-height: 28px;">Кўриб-кузатиб бораман – матбуотда, интернет нашрларида айрим тенгдош ижодкорларимиз томонидан ҳавола қилинган асарлар даставвал маза қилиб ўқилади. Негаки, бундай асарларда жумлалар силлиқ, равон, қофия, туроқ жойида, айтилажак фикр, ғоя бор, аммо шоирнинг хос каломи, “шу шеърни мен ёзганман” дегандай билдиргиси, шеърий “дастхати” йўқ. Мана шундай “арзимас” камчилик туфайли ҳам жуда истеъдодли шоирлар ўртамиёналикдан нари ўтолган эмас. Бугунги манзарага кўз ташлайдиган бўлсак, ёшлар орасида номи юқорида зикр этилмиш ижодкорлар баайни ҳақиқатни аллақачон уқиб, муқаллид-шеърбозликдан чекиниб-тийилиб бораётганини кўрамиз...</span></div>
</div>
Беҳзод Қобуловhttp://www.blogger.com/profile/06482918966278577585noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7179299222712869743.post-23151943522460747112016-08-12T02:41:00.002-07:002016-08-12T02:59:46.279-07:00НИГОҲ<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 19.8px; margin-bottom: 0cm; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt; line-height: 28px;">Ўрда-қирда, дала-тузда, овулда-кентда нигоҳлар тўқнашади: лаҳзалик тўқинишда сийрат кафтдек сезилади. Аммо кимга сезилади? Билгичга, синчига.</span><br />
<a name='more'></a><br />
<a href="https://www.blogger.com/null" name="more"></a><span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt; line-height: 28px;"><o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 19.8px; margin-bottom: 0cm; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt; line-height: 28px;">Назаримда, домлам ана шундай инсон эдилар. Сабоқлардами, гурунгдами, нафис мажлислардами – суҳбатдошга майин бир нигоҳ ташлаб, син солиб ўтирардилар. Бу майинлик, ним табассум қатидаги асл маънони баъзан илғаб-илғамаган чиқарман, аммо домла кўз тиккан пайтда беихтиёр лаб-даҳанни, сўзнинг даромадини жиловлаб, ҳушёр тортиб қолардим.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 19.8px; margin-bottom: 0cm; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt; line-height: 28px;">Абдуғафур Расулов деганда қайноқ ёшлик ҳисларимга дош бериб, қунт билан илм оламига бошлаган асл зиёли инсон кўз ўнгимдан ўтади. Умуман, миллий университетнинг сирли-сеҳрли, жозибали адабий муҳити шу инсон тимсолида қалбимга мустаҳкам ўрнашган.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 19.8px; margin-bottom: 0cm; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt; line-height: 28px;">Мен домла билан 2006 йили танишганман. Милллий университетнинг Журналистика факультетида магистрликка ўқиб юрган пайтларимиз эди. Устоз “Адабий танқид асослари” фанидан дарс ўта бошладилар. Ҳозирги Физика факультети биносидаги каттакон аудиторияда бўлиб ўтадиган бу сабоқлар бир умр хотирамда қолган. Ўшанда Б.Дўстқораев, Ҳ.Акбаров, С.Умиров, М.Мирсоатова, Л.Тошмуҳаммедова каби ажойиб устозлар дарс ўтишарди. Ҳар бир домланинг талабалар билан ишлаш услуби бор. Масалан, Ҳамидулла Акбаров илк учрашувдаёқ янаги дарсга “Қўллар” деган мавзуда сценарий ёзиб келишни тайинлаб, шартта аудиториядан чиқиб кетганлар. Бойбўта Дўстқораев домла эса умуман қоғозга қарамай, ҳеч ким билан гаплашмай, чалғимай дарс ўтиб кетавердилар. Аммо, “Адабий танқид асослари” фанидан дарс ўтишга чоғланган домламиз илк гапни саволдан бошлаган эдилар:<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoListParagraph" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 19.8px; margin: 0cm; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt; line-height: 28px;">–<span style="font-family: "times new roman"; font-size: 7pt; font-stretch: normal; line-height: normal;"> </span></span><span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt; line-height: 28px;"> Орангиздан ким Рафаэл Тоқтошни танийди?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 19.8px; margin-bottom: 0cm; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt; line-height: 28px;">Нокамтарлик бўлса ҳам айтай: ўшанда домла сўраган киши “ЎзАС”да ўқтин-ўқтин кўриниб турадиган “Р.Тоқтош” эмасмикин, деб ўйладим. Қўл кўтариб, газетага санъат хабарларини ёзадиган одамни айтаяпсизми, дедим. Ўрта қаторда ўтиргандим, домла ялт этиб менга қарадилар. Ўрнимдан турғазиб, исми-фамилиямни сўрадилар. Ўшанда домланинг нигоҳидаги залворни илк марта чуқур ҳис қилганман.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 19.8px; margin-bottom: 0cm; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt; line-height: 28px;">Ана ўша илк суҳбатдан кейин домла менга айрича эътибор билан муомала қила бошладилар. Эсимда, бир дарсда ўтган асрнинг дастлабки ярмида баракали ижод қилган танқидчи Абдураҳмон Саъдий ҳақида гапириб бердилар. Шунда мен домладан Саъдий билан А.Қаҳҳорнинг муносабати қандай бўлган деб сўрадим. Чунки, Саъдий шахсияти ҳақида турли гаплар юради. Қаҳҳор эса ҳақпарастроқ тоифадан, демак, ўртада нимадир бўлгандир, деб ўйладим. Устоз бу саволга жуда мароқли қилиб, ҳаётий мисоллар билан жавоб берганлари ёдимда. Умуман, домла жараённи тарихчиларга хос технократик усулда эмас, ёзувчиларга хос бир услубда, бор деталлари, тафсилотлари билан ўрганар ва баён қилар эдилар.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 19.8px; margin-bottom: 0cm; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt; line-height: 28px;">Журналистика факультетини тамомлаб, энди нима иш қилишни билмай, бирон пултопар соҳага ўзни чоғлаб турганимда, Хадра томонларда ўша пайтдаги деканимизни кўриб қолдим. У киши мени чорлаб, зудлик билан домла Абдуғафур Расуловга телефон қилишимни айтдилар ва қўлимга бир парча қоғоз тутқаздилар. Ўқидим: <b><i>“Беҳзод Қобулов менга телефон қилсин. А.Расулов. Телефон 2795812”.</i></b>Ўшанда ички бир сезги билан<i> </i>энди мени янгича истиқбол кутаётганини, орзуимдаги ишга – илмга шўнғишимни тушундим.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 19.8px; margin-bottom: 0cm; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt; line-height: 28px;">Хуллас, эртаси куни Дўмбирободга бориб, домлага учрашдим. Салобат ва виқор билан “Хў-ў-ўш, энди нима қилмоқчисиз, ўғлим?” деганларида бир нарсалар деб минғирладим, ишқилиб ҳаяжон таъсирида айтилган чучмал гапдирки, бу кун эсимда йўқ. Алалхусус, ўша куни у киши билан росмана устоз-шогирд тутиниб, ишга киришдим.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 19.8px; margin-bottom: 0cm; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt; line-height: 28px;">Кейин икки йил давом этган мароқли суҳбатлар, адабий гурунглар бошланди. Гўё улоқчи тойчоқни кўпкарига қандай қунт билан тайёрласа, домла ҳам шогирдлар билан эринмай ишлар эдилар. Очиғи, мен билган профессор Абдуғафур Расулов билан ишлаш осон эмас. Домла ранжиб қолса, ойлаб у кишини жаҳлдан тушишларини кутардим. Кейинроқ ўзимиз қатори шогирдлар орқали айттириб, чақиртирмагунларича кўздан нарироқ юришга интилардим. Хуллас, домламнинг таъсири ва қанотида ўтган жўшқин йилларда устоз-шогирд орасида кечгулик жами тафсилотлар воқеъ бўлди...<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 19.8px; margin-bottom: 0cm; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt; line-height: 28px;">Домланинг сўзлаш мароми жуда вазмин, салобатли эди. Гапни топиб-билиб айтардилар. Айниқса, бирон қизиқарли мулоҳазани баён қилишда хиёл жилмайиб, бош бармоқ билан кўрсаткич бармоқни завқ билан бир-бирига чоғиштириб гапиришлари сира хаёлимдан кетмайди.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 19.8px; margin-bottom: 0cm; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt; line-height: 28px;">Домланинг кўплаб фикрлари ёдимда, бирон муносабат билан қўллаб-ишлатиб тураман. Масалан, устоз айтадиларки, “Яхши асарлар ҳақида гап кетганда “яратилди” деган сўз ишлатилади. Негаки, яратиш деган сўзда ижод табиатига мос тушадиган ғайришуурийлик, илоҳий ҳисса бор. Ҳар ким ёзиши мумкин, лекин яратиш бошқа...”<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 19.8px; margin-bottom: 0cm; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt; line-height: 28px;">Мен бугун ортга қараганимда устознинг ҳамма топшириқларини, маслаҳатларини амалга ошира олмаганимдан афсус қиламан. Эски дафтарларни варақласам, ўнга яқин мавзулар, ҳафсала биан ишласа яхши тадқиқот бўлиши тайин бўлган йўналишларни ёзиб олган эканман. Бу ёзувларни гоҳ домланинг уйларида, гоҳ аудиторияда, гоҳи ўриндиқда суҳбатлашиб ўтириб, хотирдан кўтарилмаслиги учун иншо қилганман. Масалан, Чингиз Айтматов асарлари асосида “Одамлар ва бўрилар” деган сарлавҳада мақола ёзишимни тайинлаган эдилар. Мақолада нималарга эътибор бериш кераклиги, бугунги кун билан боғлаш зарурати, асарнинг руҳига кириш талаби ҳақида узоқ суҳбатлашгандик. Аммо ҳали-ҳануз ўша мақолани ёза олганимча йўқ. Чунки, домла айтган кўламда, ўша маъноларни жо қилиб мақола ёзиш учун Айтматовнинг асарларидан ташқари, яна анча-мунча асарларни ўқишим керак эди. Умуман, баҳонадан сероби йўқ – ёзишга астойдил жидду жаҳд қилмадим, вассалом...<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 19.8px; margin-bottom: 0cm; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt; line-height: 28px;">Домла сабоқларга кирганида биз шогирдлар эргашар эдик. Аммо дарсда домланинг маърузасини шунчаки эшитиб ўтириш эмас, гапнинг, фикрнинг маромидан огоҳ бўлиб туриш талаб этиларди. Устоз талабаларга сўзлаш асносида ёнларида ўлтирган аспирант-тадқиқотчи шогирдларга син ташлаб турардилар. Агар хаёлингиз чалғиса, худди ўша пайтда домла бирон мавзуни ўртага ташлаб ёки атай муроккаброқ савол бериб, қани, фалончи туринг-чи, бунга қандай жавоб берасиз, дердилар. Жавоб беролмасангиз, домланинг олдида ҳам, талабаларнинг олдида ҳам мулзам бўласиз...<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 19.8px; margin-bottom: 0cm; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt; line-height: 28px;">Ана шундай синовларнинг бирида мендан герменевтика ҳақида дабдурустдан сўраб қолдилар. Хаёлим бошқа жойда эди, недир тириклик корига чора излаётгандим. Бир маҳал учиб-қўниб юрган хаёлдан тийилиб мундоқ қарасам, домла, 50-60 чоғли талабалар менга қараб, саволнинг жавобини кутиб туришибди. Таранг вазият... Сездимки, домла бир савол билан менга юзланган ва мен фаромушхотирлик қилиб эшитмаганман. Секин атрофга боқиб: “Қўшиламан, устоз, ҳамма гапларингиз тўғри. Бу мавзуда сизчалик билимга эга эмасман” дедим мужмалгина қилиб. Аммо устоз гап нимадалагини, аҳволимни фаҳмлаган эдилар. Ўша куни индамадилар-ку, лекин бир-икки кун ўтказиб, жойи келганда, битта гап айтиб, диққатимни жамлаб қўйгандилар.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 19.8px; margin-bottom: 0cm; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt; line-height: 28px;">Мени доим бир савол қийнайди: икки-уч йил устознинг ёнида юрдим, сўзларини жон қулоғим билан тингладим, хўш, оқибатда муносиб шогирд бўлолдимми? Афсуски, ич-ичимдан йўқ, муносиб шогирд бўлолмадинг деган садо келаверади. Таскин-тасалли шуки, ҳали олдинда вақт ва имконият бор, бир замонлар қайноқ ёшлик шижоати билан бошлаган ишларимни якунлашнинг-да мавриди келар...<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 19.8px; margin-bottom: 0cm; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt; line-height: 28px;">Кейинчалик муайян сабаблар, очиқ айтиш керакки, шахсиятдаги қусурларнинг мантиқий давоми туфайли домла билан йўлимиз айри тушди. Аммо баъзи адабий йиғинларда, тадбирларда рўбарў келиб қолсак, синовчан тикилар, мен бу нигоҳлардан чўчиб, уялиб қочишга тараддудланар эдим. Вафотларидан ўн кунча аввал юрак ютиб, бир ошнамизнинг юр-юри билан домланинг уйларига бордим. Анча суҳбатлашдик, очиқ чеҳра билан кутиб олдилар. Ўшанда англадимки, тўрт-беш йил бу хонадондан, ардоқли домламдан оёқ узиб, паналаб юрганим мутлақо нотўғри бўлган экан. Ҳассос ёшлик йиларига ярашадиган, арзимас бир хатом туфайли устоздан чўчиб-уялиб юришим, аслида ўринсиз ўжарлик бўлган экан. Бугунги кунга назар ташласам, ўшанда мен хатога менгзаган ҳолат фазилатга айланиб улгурди. Аммо азал котибларининг ёзуғи барқарор экан, на чора...<o:p></o:p></span></div>
<br style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px;" />
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhwtgHjdTmFBubyBQe86PhizppxithJKeelu10ntUEdZqwbNPgpIRIZu4Z1Ji7mUczKaF6Ldz6cKvCYAHQLP0RpJvJIWSVlNfYfjJ4qgDK1H7l01gEs3RxsTb958nTHtZV7WFveculcsJQ/s1600/%25D0%25A0%25D0%25B0%25D1%2581%25D1%2583%25D0%25BB%25D0%25BE%25D0%25B2-400x321.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; color: #888888; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em; text-decoration: none;"><img border="0" height="256" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhwtgHjdTmFBubyBQe86PhizppxithJKeelu10ntUEdZqwbNPgpIRIZu4Z1Ji7mUczKaF6Ldz6cKvCYAHQLP0RpJvJIWSVlNfYfjJ4qgDK1H7l01gEs3RxsTb958nTHtZV7WFveculcsJQ/s320/%25D0%25A0%25D0%25B0%25D1%2581%25D1%2583%25D0%25BB%25D0%25BE%25D0%25B2-400x321.jpg" style="background-attachment: initial; background-clip: initial; background-image: initial; background-origin: initial; background-position: initial; background-repeat: initial; background-size: initial; border: 1px solid rgb(238, 238, 238); box-shadow: rgba(0, 0, 0, 0.0980392) 1px 1px 5px; padding: 5px; position: relative;" width="320" /></a></div>
<div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 19.8px; margin-bottom: 0cm; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt; line-height: 28px;"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 13.2px; line-height: 19.8px; margin-bottom: 0cm; text-align: justify; text-indent: 1cm;">
<span lang="UZ-CYR" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 14pt; line-height: 28px;">Халқда “Кўзи кулиб туради”, “Кўзи гапиради” деган ибора бор. Устоз Абдуғафур Расуловнинг кўзлари кулиб турарди. Нигоҳлари ўктам, маъноли эди. Мен домладан жуда кўп нарсаларни ўргандим, билдим. Аммо биладиганларим, ўрганишим лозим бўлгани мўлроқ эди...</span></div>
</div>
Беҳзод Қобуловhttp://www.blogger.com/profile/06482918966278577585noreply@blogger.com1